НЕПРАВДУ НИКАД НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ
На међународном скупу посвећеном у Београду поводом агресије НАТО на Југославију и бомбардовање Србије 1999. године, учеснике је поздравио и у име организатора председник СУБНОР-а проф.др Миодраг Зечевић.
„Живимо најмање тридесет година у времену заборављеног и омаловажаваног међународног права. Наш је захтев не само да престане то стање, већ да се никада не заборави и лако опрости неправда која је нанета државама и народима у том времену.
Заборав неправде је знак недостојности једног народа, она понижава и омогућује агресору да несметано настави своје чињење.
Незаборав је оно што чува идентитет малих народа, велики се временом немире. За опраштање се увек има времена, она је историјска а не дневна категорија, а за заборав никада није време. Тако се брани и прошлост и садашњост и будућност народа и државе.
Да се не заборави – мото скупа – реч је и стварност, агресија и последице НАТО аресије 1999.године. То се, и да се хоће, не може заборавити, чак то не могу ни они којима је откупљена свест. НАТО агресија, као и мртви, живи у памћењу народа, генерацијски се продужава.
Обмана народа и малих држава
Лаж је постала темељ друштва коју моћни пласирају, намећу и бране. Једнакост за коју се наводно залажу је обмана људи и малих држава и народа којима се моћни поигравају, док им то причињава забаву и задовољство. Агресор не разуме, нити му ишта значи слобода, независност, достојанство, моралне и културне вредности народа и природна ограничења. Он разуме и признаје само силу, моћ и насиље над слабима. Насиље политичко, економско, војно, морално, научно, културно над другима је начин остваривања неконтролисане моћи. Они то не памте, не осећају, нити бележе а други то не смеју да памте, нити тога да се сећају, посебно пред њима.
Највише што се протеком времена од неких од њих, ваљда због сујете када изгубе моћ, може се чути истина. Недавно је то учинио Шредер, бивши немачки канцелар, који је у склопу НАТО агресије 1999. противно уставу своје земље увео Немачку у агресију против СР Југославије. Иста исповест чула се и од неких америчких државника, као и оних из белог света који су служили НАТО-у. Олбрајтова тврди да лично воли Србе и да је ваљда због те љубави САД и НАТО на Србију сручили око 50 хиљада пројектила са осиромашеним уранијумом (иначе међународно забрањена муниција) на око 200 локација и да је на те циљеве у просеку пало између 15-396 пројектила са осиромашеним уранијумом. Од тада годишње у Србији оболи између 30-40 хиљада људи од рака. Разрушена земља, више хиљада убијених, на десетине хиљада рањених, цивилизацијски разбијени људи којима су узели будућност, све се то мора заборавити за свагда, јер само помињање вређа лични сензибилитет агресора.
Запад је агресијом на СР Југославију и отимањем Косова и Метохије Србији несвесно пустио дух из боце и отворио Пандорину кутију. Више не може да се заустави, пример је Украјина, али истовремено не може да заустави ни своје империјалистичко пропадање.
Сецесија је закуцала на све мултинационалне државе Европе, а у свету није никада ни престала. САД насиљем држи своје јединство, питање је докле. Времена и односи снага се брзо мењају. Затварање Пандорине кутије до сада онај који ју је отворио, нико није успео да је затвори.
Агресија се настављa
Србија као жртва агресије није престала да то буде ни после 1999.године. Следећи прогон и насиље на Косову и Метохији догодиће се 2004. у присуству и помоћ снага међународне заједнице. Наставиће се стварањем државе Косово које добија и насилно међународно признање.
Идеја глобалним миром против глобалног интервенционизма и империјализма је велика цивилизацијска идеја данашњице којој на путу стоје тешке препреке. Искрено је желе мали а велики само ако њима иде у прилог. Она је нада и жеља оних који су угрожени и будућност света оних који се за њега боре.
Интервенционализам у функцији империјализма био је идеологија САД и водећих западних држава од краја ХХ века. СР Југославија, Ирак, Аваганистан, Либија, бројне афричке земље и Египат то очигледно показују. Свака тачка на земљиној кугли проглашена је од посебног интереса за САД, а то значи право да интервенишу. У свом налету та политика је оспорена први пут у Сирији и адресирана на Уједињение нације и међународно право. Свет се понадао да право почиње да замењује силу и употребу права силе и да право народа на незавиност, суверенитет и територијални интегритет нису изумрле категорије.
Глобални империјализам није схватио да се друштвена светска реалност радикално променила, да је данас другачија него пре 30 година, да више не постоје услови за њену доминацију и да на светској сцени не постоји само један велики играч. Украјину свет треба да схвати да је друштвена реалност коначно промењена и да је интервенционизам као искључиво право силе привремено заустављен.
У случају Крима САД и Запад су се сетили да постоји међународно право. Каква хипокризија и пад морала или непамћење – рекао је председник СУБНОР-а Србије проф.др Миодраг Зечевић на међународном скупу у Сава центру у Београду поводом петнаестогодишњице напада на нашу земљу натовских снага 1999. године.
