САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 760397Укупно посета:
  • 2434610Укупно прегледа:
  • 4Тренутно посетилаца:

НИСУ БИРАЛИ ЖРТВЕ

Бањички логор, у Београду, био је највећи концентрациони логор на подручју окупиране Србије током Другог светског рата.

Немачке окупаторске власти наредиле су, у  јануару 1941. године, српској квислиншкој управи да формира концентрациони логор у Београду, који је био у функцији од јула 1941. до октобра 1944. у бившој касарни југословенске војске. Први затвореници доведени су 9. јула 1941. године, углавном Јевреји и Роми. Убрзо су већину логораша чинили заробљени партизани, патриоте и комунисти, противници Недићевог колаборантског режима.

Верне слуге фашистичке немачке солдатеске нису бирале жртве, све што им није било по вољи и идеологији, без обзира на веру, порекло или пол, изводили су пред злочиначки стрељачки строј. 

Тачан број жртава никада неће бити познат због тога што је много документације уништено 1943. године, а и многа тела, која су покопана на подручју логора пребачена на друга места или спаљено приликом бежања испред ослободилаца.

Највише недужних страдалника је убијено у Јајинцима од 15. јула 1941. до новембра 1943, од јесени 1943. и на Централном гробљу, а од 27. јула 1944. до 1. октобра 1944. на Јеврејском гробљу.

Прво масовно стрељање логораша се десило 17.децембра када је у Јајинцима убијено 160 особа. Том приликом стрељана је и Вукица Митровић Шуна (указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије, 9. маја 1945.године, проглашена је за Народног хероја) и Милош Матијевић Мрша (за Народног хероја је проглашен 16. јула 1951. указом Президијума Народне скупштине ФНРЈ).

Према сачуваним бањичким књигама, кроз логор је за време окупације прошло 23.288 логораша. Према другим утврђеним доказима, на Бањици је било утамничено близу 250.000 људи и за одмазду стрељано 30.000. Велики број осуђеника није уношен у бањичке књиге већ је директно вођен на егзекуцију у Јајинце. Кроз логор је прошао и велики број затвореника са Старог сајмишта.

У помен страдалника одржан је комеморативни скуп испред злогласног логора, коме је присуствовао преживели логораши, борци, представници града Београда, старешине и кадети Војне академије, чланови СУБНОР-а.

Поред венаца у име града Београда, СУБНОР-а Београда, општине Вождовац, СУБНОР-а Вождовац, Звездара, Чукарица и Савски венац.

Скуп је завршен песмом „Отаџбина“ Ђуре Јакшића, коју је прочитала Тамара Милојковић, члан Одреда извиђача „Народни херој Миодраг Миловановић Луне“.

 

Једно реаговање на Бањички логор

  • pedjaza каже:

    Čak i danas, kada je proišlo više od 7 decenija kako je Banjički logor rasformiran, mnogim ljudima je reč „Banjica“, nažalost, asocijacija na zloglasni koncentracioni logor pod upravom Nemačkih fašističkih snaga i njihovih domaćih vazala.
    Da je ovaj logor bio jedino mesto gde su tokom Drugog svestkog rata bili zatočeni i ubijani nedužni ljudi, bilo bi previše, a kamo li u uslovima u kojima je on bio samo jedno od mnogobrojnih stradališta.
    Mnogo je krvi proliveno da bi bila izvojna toliko željena sloboda i zato sadašnje i buduće generacije treba sa posebnim poštovanjem da se odnose prema žrtvama kako ovog logora, tako i prema svim žrtvama fašizma kod nas i u svetu.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Cloudy
07:0715:57 CET
WedThuFri
6/2°C
11/8°C
13/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.