Београд

АНТИФАШИЗАМ НАС УПИСАО НА КАРТУ СВЕТА

У традицији нашег народа, у Београду, у Србији, антифашизам је звезда водиља.

Ове речи су се још једном чуле на новом сећању у овој слободарској години поводом седам деценија од коначних борби за ослобођење целе наше земље и главног града после свих патњи под окупаторским игом хитлеровске немачке солдатеске и помагача у Другом светском рату.

У Београду, на Теразијама, код Игуманове палате, испред споменика у облику гранитног стуба, окупио се народ да ода пошту недужним жртвама које су фашисти, у знак одмазде што су се дрзнули да освајачима и њиховим слугама из домаћих редова пруже отпор, обесили 17.августа 1941. на гвоздене бандере за електричну струју.

Српске родољубе су зликовци оставили да висе неколико дана и непрестано телалили како ће на исти начин проћи свако ко се усуди да буде на било који начин противник окупаторској сили.

Немци су петорицу храбрих људи, окривљених за наводне терористичке активности, стрељали у дворишту злогласног Гестапоа, а онда унакажене донели на Теразије и обесили о бандере јавне расвете.

За слободу Србије су страдали: студент Милорад Покрајац, кројачки радник Јован Јанковић, обућар Светислав Милин, земљорадник из околине Сопота Велимир Јовановић и борац Космајског партизанског одреда Ратко Јевић.

Споменик родољубима је на Теразијама подигнут 1983.године. На дан стравичне погибије, у августу 1941, венац је у недељу поподне, у име Владе Србије, положио министар за борачка питања Александар Вулин, као и заменик градоначелника Београда Андреја Младеновић.

Венац је на споменик положила и делегација Градског одбора СУБНОР-а Бограда.

”Антифашизам нас је ставио на карту цивилизованог света. Србија не би могла да буде део тог света да није било антифашистичког отпора. Антифашизам је у бити Србије и Београда, због тога смо увек и били на правој страни. Пречесто смо то заборављали, мењали олако имена улица, брисали хероје, ослободиоце, прилагођавали се тренутним идеологијама и партијама на власти” – рекао је министар Александар Вулин. Пред спомеником родољубима антифашистима убијеним 1941. године на београдским Теразијама, на почетку дугих окупацијских година у Другом светском рату, четворици младих људи који су жртвовали живот за своју Србију, прихватајући позив слободара да активним отпором и борбом не дозволе уништавање народа и комадање државе.