САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ЈУБИЛЕЈ ДОАЈЕНА

Београдски форум је упутио честитке амбасадору Драгомиру Вучићевићу поводом јубиларног 80. рођендана.

Амбасадор Вучићевић је провео радни век у југословенској и српској дипломатији. Био је министар саветник амбасада у Бриселу и Паризу, потом амбасадор у Алжиру, а до 2001. године амбасадор СРЈ у Атини, а и на различитим дужностима у Министарству иностраних послова као директор дирекције за суседне земље и политички директор.

Остаће забележено да је 1997. године напустио министарску конференцију Савета за примену мира БиХ у Бону, на којој су усвојени „Бонски принципи“, чији је смисао одузимање надлежности Републици Српској и њихово пребацивање на Сарајево, одакле дувају ветрови унитаризације БиХ.

У Београдском форуму за свет равноправних, чији је Вучићевић један од оснивача уприличена скромна свечаност на којој су присуствовали чланови Форума, затим Клуба генерала и адмирала,  СУБНОР- а Србије и Удружења грађана са Косова и Метохије.

Амбасадор Вучићевић је и члан Председништва СУБНОР-а Србије и агилни председник Комитета за међународну политику.

6 реаговања на Београд

  • Lune каже:

    Dogadjaj,dogadjaji, u nizu,koji su prethodili pripremi i „osvestanju crkve u generalstabu“, kako bi se konacno „vojska vratila narodu posle 70 godina“..razna,omalovazavanja, isterivanja..“unutrasnja agresija’…
    …………………………………………………………………………………………………………………………………………………….
    BEOGRAD/NIŠ – Predsednik Skupštine Kluba generala i admirala Spasoje Smiljanić, saopštio je juče da je po nalogu Ministarstva odbrane taj Klub nasilno iseljen iz prostorija Centralnog doma Vojske Srbije, nekadašnjeg „Ratničkog doma“.
    Prema njegovim rečima u momentu kada nikoga nije bilo u Klubu nepoznata osoba je ušla u prostorije i odnela celokupnu arhivu, pečate i ostali inventar.
    – Na ulaznim vratima zatekli smo katanac i nalepnicu na kojoj piše ime novog korisnika prostorija. Pre toga 11. septembra dobili smo od Uprave za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane otkaz ugovora o korišćenja prostorija. Ta odluka Ministarstva nije dostavljena Klubu na uvid i postupanje. Ključni problem je to što nama nije ponuđena preraspodela prostora ili dodela novih, a nije jasno ni gde su odneli našu arhivu – kaže Smiljanić.
    On dodaje da se Klubu generala i admirala za iseljenje iz navedenih prostorija obratilo kapetan bojnog broda i načelnik Uprave za odnose sa javnošću MO, Petar Bošković, primedbom kako penzionisani generali i admirali nisu spremni da se odreknu komfora.

    – Uputili smo molbu Ministarstvu da zaustavi neprimerene namere Boškovića, a zajedno sa još nekim organizacijama obratili smo se i ministru odbrane Draganu Šutanovcu, kako bismo ga upoznali da pitanje vlasništva nad Ratničkim domom nije do sada rešeno. Uprkos našim dopisima iseljeni smo iz Kluba – objašnjava penzionisani general.

    OVK će imati više vojnika nego Srbija

    On smatra da je osnovni razlog zbog kog su iseljeni iz prostorija, to što su visokim funkcionerima, od predsednika Srbije i premijera, do ministra odbrane i načelnika Generalštaba Vojske, ukazivali na propuste u reorganizaciji Vojske i konstituisanju sistema odbrane u novim geopolitičkim uslovima i odnosima.

    MINISTARSTVO: SVE JE PO ZAKONU

    Nekadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić dodelio je 2005. godine tri prostorije Klubu generala i admirala na trajno korišćenje. Kako Glas javnosti saznaje Dragan Šutanovac, ministar odbrane, poništio je Davinićevu odluku jer su prostorije koje koristi Udruženje građana – potrebne Vojsci.
    U predlogu koje je Ministarstvo 9. septembra poslalo svim udruženjima koja su imala prostorije u Domu Vojske, stoji da te organizacije, po iseljenju, mogu da se obrate načelniku te ustanove, koji će im omogućiti da određene prostorije povremeno koriste, ali bez prava da to trajno čine.

    – Blagovremeno smo ih obavestili o toj odluci. Ponudili smo im da koriste prostorije kada im one zatrebaju, ali oni su se oglušili o svaki naš pokušaj da razgovaramo i postignemo dogovor. Kada je prošlo mesec dana ušli smo potpuno zakonski u prostorije. Cela arhiva i ostali inventar je u skladištu i čeka da neko iz Kluba dođe i pokupi ga – kaže izvor blizak Ministarstvu odbrane.
    Takođe, kako saznajemo iz resornog Ministarstva prema sadašnjim zakonima nema osnova za trajno izdavanje prostorija udruženju građana.

    – Zaključili smo da nisu dobra reformska rešenja u Vojsci, naročito ona koja se tiču smanjenja pripadnika Vojske na 25.000 vojnika, odnosno 0,3 prema broju stanovnika Srbije bez KiM. Primera radi Grčka i Bugarska, koje su članice NATO, imaju vojsku koja broji 170.000 pripadnika. Ako se ostvare planovi resornog Ministarstva „oslobodilačka vojska Kosova“ imaće više vojnika nego Srbija – navodi između ostalog Smiljanić.

    Na opasku Zdravka Ponoša, načelnika GŠ VS, da bi on išao u Klub generala i admirala da tamo ima pameti i znanja, Smiljanić, odgovara da u pomenutom Klubu ima oko 40 magistara i doktora nauka.

    – Zaista mi nije jasno kako sada ne valjamo kada smo sve sadašnje kadrove upravo mi obučili- kaže Smiljanić.

    Prema rečima Miloša Bogićevića, sekretara Komiteta Saveza udruženja boraca, Ratnički dom od kada je podignut 1931. godine, nije pripadao Kraljevini Jugoslaviji, pa ona nije mogla da ga nasledi ni posle 1941.

    – Dom je pripadao Savezu ratničkih udruženja Kraljevine Jugoslavije. U članu 31. pravila tog saveza predviđa se da imovina, u slučaju budućih ratova i prestanka postojanja saveza, prelazi na Savez ratnika koji bi trebalo da bude formiran. Bivši borci NOV i POJ osnovali su SUBNOR 1947. godine i bukvalno ispunili taj uslov – objašnjava Bogićević.

  • Lune каже:

    Pokret „Niška priča“ zatražio je danas od Skupštine grada Niša da jedna ulica u Nišu dobije ime Srđana Aleksića.
    …………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    Srđana Aleksića su u Trebinju 1993. godine ubili vojnici Vojske Republike Srpske dok je pokušavao da odbrani sugrađanina Bošnjaka.
    Pokret „Niška priča“ inicijativu je prosledio gradskoj skupštini i Komisiji za nazive delova naseljenih mesta i nazive ulica.
    Pokret „Niška priča“ u Skupštini grada Niša ima tri odbornika.
    Beograd je početkom sedmice dobio ulicu Srđana Aleksića.
    Novi Sad je prvi grad u regionu bivše Jugoslavije koji je dobio prolaz u strogom centru, nazvan po Srđanu Aleksiću, a na inicijativu Građanske Vojvodine.

  • Lune каже:

    Beogradjani,sta mislite kako bi se osecao ovaj Junak,kada bi nekako saznao, da je dobio ulicu u nekada glavnom gradu SFRJ, zajedno sa “ junacima iz Avalskim korpusa“, ciji su ga upravo „bastinici ubili“, pa jos pored Vile Ravijojle“,koja je istisnula narodnog heroja..u Beogradu,u Beogradu,cini mi se, zive neki suludi amoralni „narodni deputati“..kojima svasta pada napamet, pa i „nasilno pomirenje“
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    DS zahteva da Srđan Aleksić dobije ulicu u Beogradu!
    Beogradske demokrate smatraju da je izuzetno važno da odbornici na sutrašnjoj sednici gradskog parlamenta jednoglasno donesu odluku o dodeljivanju ulice u Beogradu Srđanu Aleksiću.
    DS zahteva da Srđan Aleksić dobije ulicu u Beogradu!
    „Taj mladi čovek je dao svoj život braneći pripadnika drugog naroda i zaslužuje da Skupština jednoglasno donese takvu odluku“, navodi se u saopštenju.
    Srđan Aleksić, Srbin iz Trebinja, je preminuo 27. januara 1993. godine, pošto su ga prethodno pretukli vojnici Vojske Republike Srpske jer je branio svog sugrađanina Bošnjaka.
    Gradski odbor DS navodi u saopštenju, takođe, da je „dobro što je SNS prihvatila da glasa za obezbeđivanje pomoći beogradskim penzionerima“.
    Ta stranka istovremeno ukazuje da „nije dobro što Jovičić (šef odborničke grupe SNS Aleksandar) ne zna da to nije pomoć za četvrti nego za treći kvartal ove godine“.

    • Lune каже:

      Sećanja studenta Radula

      Nekako sam drugačije rat zamišljao. Nema ni turskih glava, ni plijena, a ni Turke u blizini ne vidim.
      Rasporediše me u Planjsku četu. Nikoga tu nijesam poznavao, ali se brzo pročulo da sam iz Beograda došao, pa me primiše kao najrođenijeg. Kad još saznaše ko mi je otac, postadoh još veći junak i bez zrna baruta. Pročulo se o Božovoj pogibiji. Svima nekako bijaše krivo što im Turci ugrabiše tri valjane glave prije nego su i puške izmetnuli.
      Spopadoše me da im pričam o Srbiji, Rusiji, Beogradu. Pričam i što jeste i što ni je. Milo ljudima da čuju kako nema veće sile na svijetu od Rusije, pa što im ne bih rekao. Razgrakali se mi, dok jedan starac ne reče:
      – Ama, dobro dijete, vidim da učiš neke škole tamo u Biograd, pa reci ti mene ko će biti kralj?
      Nasta tajac. Svi ućutali kao da ih je u oko dirnuo. Ja odmah ne shvatih o čemu se radi.
      – Kako, velim, ko će biti kralj?
      – Sinko moj, Srbi sad imaju dva kralja. To bez đavola ne more proć. Zbog krune nam je carstvo i propalo, pa se nešto bojim da opet ne bidne neke dalavere.
      Ne znam šta da mu odgovorim. Stari, na sreću, sam pomože da se malo izbavim.
      – Dok su Turci između nas, kraljevi jedan drugom mnogo ne smetaju. Ama kad Turke oćeramo, biće zla. Jedan narod, a dvije države. Jedna zemlja a dva gospodara. Zla se bojim.
      – Ti, strikane, samo o zlu misliš – dobaci mu neko. No, aj’ ti đače pročitaj nama ovo što gospodar poručuje.
      Vojnik mi dodade „Glas Crnogorca“ u kojem je na prvoj strani bio proglas kralja Nikole o objavi rata Turskoj.
      – Šta ima da ti čita, čuo si ga dosad deset puta.
      – Jesam vala, ali mi jopet milo.
      Ja jedva dočekah novine, da bih izbjegao mučni razgovor.
      Dok sam čitao gospodarev proglas, obuze me zanos. Nijesam čak primijetio da sam ustao i da sam ga dovršio stojeći, kao da sam na pozornici, a ne na običnoj livadi u Ravnoj Rijeci. Opet Radule jezdi kroz tursku ordiju i siječe glave, sveteći oca Boža.
      Nije trebalo mnogo da čekam da mi se ukaže prilika da osvetim oca. Zauzimajući Bijelo Polje, prvi put omrčih pušku. Dok su Turci ispred nas bježali bacajući oružje, meni zape za oko jedan nakinđureni, pa riješih da ga smaknem i osvetnički počnem svoje vojevanje. Kleknuh na koljeno, nanišanih, povukoh, a Turčin se prevrnu. Pošto je bio blizu i nije bilo neko majstorstvo da ga pogodim, ali sam bio potpuno opčinjen svojim podvigom. Zamišljao sam da sam u najmanju ruku smakao bjelopoljskog pašu.
      Sjetih se očeve glave koja je vjerovatno bačena u Lim ili na neko bjelopoljsko đubrište, pa krv u meni uzavre. Vidio sam neku simboliku u tome što sam baš u Bijelom Polju ubio prvog Turčina. To je bilo pravo mjesto za osvetu, jer negdje tu leži Božova glava.
      Od onog događaja na brodu, kada me je Lacmanin pitao šta radimo sa turskim glavama, o tome sam često razmišljao. Bio sam u Beogradu nekoliko puta u situaciji da objašnjavam uzrok sječe glava, ali sam uvijek imao utisak da nijesam bio ubjeljiv. Ma koliko sam taj običaj branio, među beogradskom odom on je uvijek bio varvarski, pa se i meni sve više tako činilo. Kada sam pošao u rat, najviše sam se bojao upravo sječe glava. Plašio sam se da neću moći čovjeku da otkinem glavu i da ću se obrukati. Nijesam ni znao da je gospodar još u prošlom ratu zabranio sječu glava. Čuo sam to kada sam se priključio četi. Osjetio sam tada veliko olakšanje. Oslobođen sam zakletve koju sam sebi dao da ću osvetiti oca i posjeći nekog viđeniijeg Turčina. Sada, nalazeći se pred Bijelim Poljem, ipak neodoljivo poželjeh da odrubim glavu ovom kicošu.
      Dok su ostali jurili prema varoši, ja trgoh nož i pritrčah Turčinu da mu skinem glavu. Kako sam ga pogodio, fes je odletio s glave. Ja ga zgrabih za kosu i krenuh nožem ka grkljanu. Moju ruku na pola puta zaustaviše njegove oči i glas.
      – Nemoj, po bogu brate!
      Ruka mi se ukoči. Gledam mu oči. Ljudske. Obične. Čini se da je Divna imala slične oči u trenutku kada sam joj rekao da idem u rat. Sjedoh i bacih nož.
      – Ko si Turčine?
      – Nijesam Turčin, brate. Moji su se poturčili, ja sam Kovačević.
      Ponovo ga pogledah u oči. On se uplaši.
      – Oćeš li me zaklati, brate?
      – Neću!
      – Pogodi li me ti?
      – Ja.
      – Onda ćeš me zaklati!
      – Neću, Turčine. Kako ti je ime?
      – Avdo.
      – Ne boj se Avdo. Gdje sam te pogodio?
      – U kuk.
      – Odakle si?
      – Iz varoši.
      – Ajde, ponijeću te kući.
      Uprtih Avda na pleća, pa prema varoši. Turci su skoro bez borbe napustili Bijelo Polje. Sjetih se zakletve. Kakav sam ja to čovjek?
      – Avdo! -Oj.
      – Ti si srećan čovjek.
      – Znam, brate, drugi bi me zaklo.
      Šta mi bi. Ako nijesam imao snage da ga posiječem, zašto ga nosim. Vjerovatno zato što sam kukavica. Nijesam. Metka se nijesam plašio. Uplašio sam se Avdovih očiju. Ličile su na Divnine.

    • Lune каже:

      “ prica vojvode Tomislava Nikolica „..?
      ……………………………………………….
      Hm,hmmm cetnicki „vojvoda“ polaze venac oslobodiocima Beograda,,,konacno da i cetnici priznaju zajednicki poraz sa nemackim okupatorima.

  • pedjaza каже:

    Ambasador Dragomir Vučićević je zaista zaslužio ovo priznanje, kao dugogodišnji uspešni diplomata, ali i kao čovek koji je dao nemerljiv doprinos radu SUBNOR-a, obavljajući visoke i odgovorne funkcije u ovoj organizaciji.
    U diplomatskoj službi tadašnje Jugoslavije, bio je u vreme kada je njena spoljnopolitička pozicija bila najugroženija, što je podrazumevalo velike napore i teškoće u realizaciji postavljenih zadataka, a on je uprkos svim tim problemima bio veoma uspešan u svom poslu.
    Uz čestitke za jubilarni 80. rođendan, želim mu dobro zdravlje i dug život.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.