БРАНИЛИ СЛОБОДУ УВЕК КАД ЈЕ ТРЕБАЛО

На обронцима шумадијске планине Венчац, широм света познатог по чувеном белом мермеру, село Брезовац је обележило Дан месне заједнице. Програм свечаности обухватио је и подсећање на тешке дане прохујалих ратова, полагање венаца на спомен обележја и одавање поште изгинулим и несталим ратницима.

У организацији Општинског одбора СУБНОР Аранђеловац положени су венци на спомен плоче мештанима у Другом светском рату и на спомен чесму ратницима 1912-18. године.

Председник СУБНОР-а Аранђеловац, Рајица Радосављевић, истакао је слободарске традиције и заслуге мештана села Брезовца у ратовима за слободу. Брезовац је у НОР-у био једно од жаришта буне против фашистичког окупатора и немирења са губитком слободе. Брезовчани су били међу првим наоружаним борцима који су се 12. јула окупили у суседном селу Трешњевици приликом формирања Првог шумадијског партизанског одреда, да би већ 16. јула положили и прву партизанску заклетву. Ратовали су и у многим другим јединицама широм бивше Југославије. У непосредној оружаној борби Брезовчани су дали велики број жртава, али су претрпели и велике цивилне жртве у самом селу, а нарочито у Крагујевцу 1942. године када су фашисти стрељали 18 мештана као таоце.  

И једнима и другима Брезовчани су се одужили подизањем две посебне спомен плоче на згради Дома културе, на којима се њихова имена чувају од заборава. Брезовчанин Живко Јовановић био је већник АВНОЈ-а, а познати револуционари били су Милош Вујановић, Владимир Симић и Слободан Ћировић.

Спомен-чесма, подигнута непосредно уз основну школу, сведочи о тешким временима из ратова за ослобођење и уједињење када се из рата вратио сваки шести мештанин, док су сви други изгинули, умрли од болести или нестали.

Свечаност је завршена пригодним културно-уметничким програмом у којем су учествовали мештани, публицисти, песници и ученици основне школе.