САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 786930Укупно посета:
  • 2494747Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

 

ЧАСНА БИТКА ЗА СЛОБОДУ

На планини Буковику, у Источној Србији, одржана је свечаност поводом часне и тешке битке партизана у време фашистичке окупације пре 68 година.

Међу многобројним борцима и мештанима, са представницима СУБНОР-а из Ниша, Зајечара, Бора, Јагодине, Параћина, Соко Бање и других околних и даљих места, био је и председник Републичког одбора проф.др Миодраг Зечевић. Говорио је о тим славним данима и, поред осталог, рекао:

”У току јула 1944. године су 23.дивизија НОВ и Тимочки партизански одред данима  водили неравноправну битку са бројним немачким и бугарским окупационим јединицама, Недићевом државном стражом и великом групацијом четничких јединица, са овог подручја Србије, које су се спремале за одлучујућу борбу са НОВ и ПОЈ.

Око 6.000 четника, до зуба су их наоружали окупатори из Немачке и Бугарске, активно се прикључило окршају и 22. јула 1944. коначно су разбијени као војна формација, а покрет као политичка окупаторска снага у источном и делу централне Србије.

После битке на Буковику овај део Србије је, заједно са деловима Црвене армије, дефинитивно ослобођен.

БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОРИ ИСТОРИЈЕ

После доласка на власт такозване демократске опције, у октобру 2000.године, свим силама безочни фалсификатори историје покушавају да оспоре часну и тешку борбу за слободу, упрљају и избрише из сећања и удаље од младих генерација. Све чине да оспоре НОП и допринос победи над фашизмом. Безочно фалсификују историју и одводе Србију из победника у табор фашистичких губитника. Ударна песница су им потомци и поштоваоци српског квислинштва и колаборације са фашистичким окупаторима и нациналистичке и националшовинистичке снаге у Србији.

Равногорски покрет и четнике, ове који су на Буковику у садејству са Немцима, Бугарима и недићевцима бранили окупацију и фашистичког окупатора, као и многе друге Буковике, прогласили су за други антифашистички покрет, који убрзо постаје главни и довољан за њих, а оспорили НОБ који је народу Србије извојевао слободу и победу над окупаторима и њиховим сарадницима.

Песме и поруке на зборовима неких политичких партија и по кафанама, посебно на Равној гори, окићени реденицима и шубарама са мртвачким главама, сматрају врхунцем српског патриотизма. Не примећују графите мржње, кукасте крстове на сваком кораку, скрнављење спомен обележја славне прошлости.

ЗАШТО СУ СЕ ОСТРВИЛИ

Што су се толико острвили на људе и покрет који су се достојно уградили у вековне националне темеље Србије. Постало је јасно да се оспоравање Седмојулског устанка, НОП и НОБ не налази у садржају њихових циљева већ у догађајима у Србији везаним за 1999. годину која је постала камен око врата делу досадашњег такозваног српског политичког естаблишмента.

Са становишта важећих уставних и законских норми постало је нужно квалификовати понашање оних који су се борили 1999. против НАТО агресије и поштовали важеће обавезе према држави. Да ли њима одати признање што су поштовали законе и бранили земљу или их осудити јер су се борили против демократских држава не разумевајући демократију, слободу и прогрес коју НАТО агресија  носи Србији?

Како оквалификовати оне који су помагали, подржавали и били у функцији агресије? Да ли су они што су постављали локаторе и радили у корист агресије чинили патриотско дело или кршили обавезе из националног и међународног права и моралних норми Србије? Бројни актери се хвале отворено да су обучавани у земљама окружења, па у код нас, на разним курсевима, семинарима и школама у организацији НАТО, обавештајних служби или такозваним невладиним организацијама за културно просвећивање и демократију. Припрема за пружање логистичке подршке политичким, војним и обавештајним снагама у спровођењу намере агресора 1999. тамо су научене.

Природни след надања је да ће народ схватити агресију као оправдан чин и да су агресори овој заосталој, нецивилизованој и историјски оптерећеној балканској држави донели још несхваћену демократију, благостање и слободу. То је стварни разлог да се рехабилитује и фашистичка прошлост Србије од 1941. до 1945.

СУБНОР је покренуо акцију да се родбини и потомцима правно и морално надокнади као жртвама четника, недићеваца, Бугара, усташа и других сарадника фашиста током Другог светског рата. Средства информисања нису прихватили ову акцију, а бивша политичка власт је прећутала. Њихову правду, од државе до политике, досад су добили сарадници фашиста, окупатора, противници НОП и власти социјалистичке државе” – рекао је председник Републичког одбора СУБНОР Србије, проф. др Миодраг Зечевић, на партизанској свечаности поводом обележавања велике победе партизана у борби са квислиншким јединицама на Буковику, у Источној Србији, 22. јула 1944. године.

 

 

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Fair
06:3516:09 CET
ThuFriSat
min 1°C
11/1°C
7/-1°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.