Јован Радовановић

Победоносна операција

Сремски фронт у историјској науци оцењен је као једно од најтежих, најдуготрајнијих и најславнијих бојишта у народноослободилачкој борби против окупатора и за ослобођење Југославије. Формиран је после ослобођења Београда, крајем октобра 1944. године и трајао до 12. априла 1945. Наставите са читањем →

Михаило Ивезић

О Сремском фронту који је трајао шест месеци писано је доста. Многи су своја „сећања“ и носили онако како је то одговарало актуелној власти и логично да је у таквим „сећањима“ највише страдала истина. Има и оних који оптужују руководство НОБ-а да је самовољо отворило Сремски фронт и „наводно послало на кланицу младост Србије“, без претходне војне обуке. Наравно да није тачно ни једно ни друго. У том шестомесечном периоду, везано за Сремски фронт, јединице су наизменично биле на положају и у позадини на одмору и обуци. Наставите са читањем →

Никола Матић

Бригада 7. децембра 1944. у Комлетинце улази без борбе, будући да су се Немци били повукли. Мало се задржавамо у самом селу. Наши извиђачи хватају немачког обавештајца и са њим неког љотићевца. Наставите са читањем →

Косана Милошевић

Након непуна два месеца ратовања у саставу 5. батаљона, јединственог и снажног борбеног колектива, веома тешко ми је пала чињеница да сам, у Горњем Милановцу, прекомандована у прослављени 3. батаљон. Оба су била узорна у Бригади, али сам ја била тужна што одлазим од мојих Црногораца које сам, због држања у борбама, другарства и човекољубља, а и брзог и успешног израстања у пролетере, високо ценила и заволела. Наставите са читањем →

Будимир Ђорђић

Почетком децембра Бригада врши напад на делу Сремског фронта у реону Чалма – Мартинци. Напад почиње у 4 сата ујутро. Прво наша артиљерија рови сремску равницу, што траје до 5 сати, а тада почиње јуриш стрељачких јединица. Уз наше невелике губитке – тек неколико погинулих и рањених — жилави отпор Немаца бива све слабији. Наставите са читањем →