САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ДАНИ  КАД  СУ  НАС  УНИШТАВАЛИ

Навршава се, ето, шеснаест година од почетка оног страшног нечовечног времена мартовског 1999. кад су нас натовци бездушно бомбардовали.

Читавих 78 дана трајао је ваздушни терор најбогатијих западних држава. Противно свим међународним прописима, без објаве рата и мимо икакве дозволе Савета безбедности Уједињених нација.

Штаб НАТО у Бриселу, у коме је седео генерални секретар, социјалиста из Шпаније Солана, заједно са командантом Кларком из Америке, наредио је ракетну паљбу по незаштићеној малој српској земљи. Тај народ био је крив, по резону самовољних зликоваца, што није дао свој вековни простор и од памтивека се борио за истину и слободу.

Кларинетисти из Вашингтона, тада власнику Беле куће Вилијаму Клинтону, није се подчинила власт у Београду, па је без по муке председник дичних САД приволео своје колеге по положају и моралу у Лондону, Берлину, Паризу и осталим центрима држава учлањених у натовску солдатеску да унисоно и без трунке жаљења распале из скривених бомбардера и са безбедних морских крстарица по српским градовима и селима и недужном живљу.

Хиљаде људи је нестало у вихору ракета, страдале су болнице и школе, мостови, фабричке хале, обданишта, војничке касарне, далеководи, телевизијске куће, у згаришта су претворена индустријска постројења. Циљ је био јасан: за сва времена, одлучила је таква гласовита западна цивилизација, уништити слободарски народ на брдовитом Балкану. Због тога су крволочни нападачи сасули на српско тло и на десетину хиљада тона погубног осиромашеног уранијума да дотуку деценијама и оно што није успело у свакодневном ракетирању.

Патње и страдања се у Србији не могу, чак и кад има оних што би то хтели, никад заборавити.

Свесни и поносни родољуби ће и ове године на достојанствен начин одати пошту страдалницима. И подсетити се срамотне агресије НАТО. Упозорити још једном на последице које, шеснаест година позније, трпи напаћена Србија. И колико се и сада, на начин кад су нас уништавали, звецка оружјем и одјекују ратни покличи и ратује под различитим изговорима у разним деловима планете.

Београдски форум за свет равноправних и Клуб генерала и адмирала Србије, две респектабилне организације и у исто време колективни чланови СУБНОР-а Србије, посебно ће подсетити, нашу и страну јавност, на натовску агресију.

У понедељак, 23.марта са почетком у 10 часова, у Центру Сава, биће отворена пригодна изложба о делатности Београдског форума.

Истог дана и у истом здању, у Центру Сава, од 11 часова, одржаће се Округли сто ”Да се не заборави – не у НАТО”. Учесници су еминенте личности из наше земље и иностранства. Биће промовисане и књиге ”Србија и НАТО” и ”Војска Југославије у одбрани од НАТО агресије 1999”.

У уторак, 24.марта, у Београду, на Споменик деци – жртвама агресије, биће у 11 часова положени венци.

У 12 часова, 24.марта, код Споменика Вечна ватра, у Парку пријатељства, на Ушћу у Новом Београду, биће одата пошта страдалницима у нападу НАТО алијансе.

СУБНОР Србије ће активно учествовати. Све организације многољудне борачке антифашистичке организације широм Србије даће, такође, на својој територији допринос да се мучка агресија 1999. године никад не заборави.

3 реаговања на ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ

  • Lune каже:

    Не би било лепо оцењивати као политички неписмену немачку канцелару Ангелу Меркел. Када оптужује Москву за анексију Крима или агресију према Украјини, шеф немачке владе води лукаву политичку игру. Она одлично зна каква је воља огромне већине становника полуострва Крим, као и да руске војне јединице нису присутне у Новорусији. О свему томе је реферише немачка обавештајна служба БНД. И упркос свему, Ангела Меркел тера по своме.

    Потпуно је бесмислено улазити у дискусију са Меркеловом указујући јој, на пример, на вапијуће кршење међународног права од стране Немачке, попут њеног учешћа у успостваљању криминалног режима на Косову или приликом напада на Либију. Такви аргументи од ње се одбијају као зрно грашка од зида. Бесмислено је очекивати од фрау Меркел непристрасан суд о међународним пословима. Ангела Меркел се у потпуности уклопила у глобални пројекат новог светског поретка по-амерички и та незнанта размимоилажења која се појављују понекад између њене владе и Вашингтона, одишу неподношљивим лукавством: они се моделирају искључиво ради очувања имиџа госпође Меркел код немачких бирача. Немачка канцеларка верно служи интересима политике САД и никада неће поћи у раскорак са Белом кућом ни по једном озбиљном питању.

    У међувремену, линија коју тако упорно спроводи Ангела Меркел на раскиду односа са Русијом, добија све више отежавајући облик. Њено одбијање да допутује у Москву на обележавање седамдесете годишњице Победе над немачким нацизмом има посебан значај. За разлику од неких других државних делатника који су одбили да узму учешће у свечаностима, она представља побеђену земљу-агресора, која је нанела неизрециве страхоте човечанству. А то је онда потпуно другачија ствар.

    Да ли Ангела Меркел својим отказом намерава да продемонстрира да никакве победе над нацизмом није било? И хоће ли она, допутовавши следећег дана да положи венце на вечни огањ, само изразити сећање у част палих? Палих од чијих руку? Овде се не може спојити крај са крајем немачке канцеларке.

    Берлин истиче “анексију Крима” и “агресију против Украјине” као разлог одбијања доласка немачког канцелара у Москву 9. маја. Оваква логика слична је ономе о чему се говори у украјинској пословица “у врту воћка, у Кијеву ујка”[1]. Само политичким пигмејима је својствено бркати велике историјске догађаје са сопственим фобијама. Они су спремни да чак и од мутног убиства бескорисног скитничара руске опозиције, направе светски проблем. Међутим, Ангелу Меркел су све до сада доживљавали као угледног представника великог и пријатељског немачког народа. После победе 1945. године и денацификације Немачке, нас је повезивала вишестрана и узајамно корисна сарадња.

    Наравно, у Москви су видели да је после присаједињења Немачке, тамо започет скривени препород тенденција о доминацији у Европи. И ширење НАТО на исток у великој мери су покренули немачки владајући кругови који су рачунали на то да ће пре или касније Бундесвер у том широком геостратешком рејону бити највећа сила. Нису са голе подине изникле приче о уједињењу заједничких европских снага.

    Међутим, размере политичара могу се мењати у зависности од тога у каквим се условима он нађе. Везан зависношћу од туђе воље, он постаје способан да доноси одлуке које противурече интересима сопственог народа. Историја познаје велики број таквих примера.

    Званични представник МИП-а Немачке Ш. Зајферт, коментаришући изјаву Ангеле Меркел нехотице је дозволио грешку по Фројду: “За канцелара је веома важно заједничко комеморативно поштовање и то што су преживели наши народи у годинама Другог светског рата када је од Немачке долазило тако много страдања”. Он је свесно или несвесно ставио до знања да Немачка у најважнијем питању, оцени резултата Другог светског рата, почиње да практикује “салама тактику” – исецајући историјско сећање на комаде. Данас се одсеца један од најважнијих “комада” – улога Немачке као агресора и улога Црвене Армије као победнице.

    Одбијање канцелара Немачке да дође на празновање Дана Победе у Москви за народ Русије представља веома озбиљан знак тога да ће ускоро у Немачкој престати да признају победу над фашизмом. Немачка политичка класа прелази на нову раван идејно-политичког битисања. Немцима се убацује протеза вештачког сећања, са којим се може неустрашиво ходати заједно са Американцима путем изградње новог поретка у Европи.

  • pedjaza каже:

    NATO agresija neće i ne sme biti zaboravljena. Mada je bilo pokušaja neki pronatovski nastrojenih političkih snaga da relativizuju njen zločinački karakter, odbrane agresore, a osuju bujicu napda po tadašnjoj vlasti i narodu koji je takvu vlast izabrao, to nije moglo proći.
    Nije mnogo vremena od tada prošlo i još uvek je veliki broj ljudi koji se te agresije seća, kao i onih koji su neposredno učestvovali u odbrani zemlje.
    Dokumentacija koja o tome postoji se dobro čuva, postoje autentični video snimci, a ono što kamera zabeleži, ne može se opsoriti čak i kada prođe jako dug vremenski period.
    Za razliku od učestalih i, u poslednje vreme, jako aktuelnih pokušaja revizije istorije Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, kada je NATO agresija u pitanju, to nikada nikome neće moći da pođe za rukom. Zločini počinjeni nad građanima jedne relativno male zemlje, koja nije ni vojno ni politički ugrozila ni jednu članicu NATO pakta, niti bilo koju drugu zemlju, a bez bilo kavog odbrenja organa UN, nikada niko neće moći da opravda. Mogu samo nastojati da to ne potenciraju, kako ne bi uvredili političare iz zemalja članica NATO pakta, kojima to ne služi na čast.
    Za razliku od zemalja fašističkih agresora u Drugom svestkom ratu, koje su se ubrzo po njegovom završetku (a neke i ranije) odrekle fašističke ideologiji i priznale zločine koje su njihove armije počinile, NATO pakt to još uvek nije učinio kada je agresija na SRJ u pitanju.

    • Lune каже:

      Vojska NATO može slobodno da „krstari“ Srbijom
      Vojnici NATO ubuduće bi trebalo da imaju slobodan tranzit kroz Srbiju, da koriste srpsku vojnu infrastrukturu i budu „zaštićeni“ posebnim statusom dok borave na teritoriji Srbije.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.