САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

НЕ СМЕМО И НЕЋЕМО ЗАБОРАВИТИ ХЕРОЈЕ ПОБЕДЕ

Седми јул, Дан устанка против фашиста у Другом светском рату, достојанствено је  обележен широм Србије.

Централна прослава одржана је у Белој Цркви крај Крупња, историјском месту у Рађевини, где је студент, револуционар и потом народни херој Жикица Јовановић Шпанац испалио  први хитац у непријатеља слободарског народа.

Више хиљада људи из разних крајева Србије окупљало се од раног јутра у средишту Беле Цркве. Дошли су из Ваљева, Шапца, Лознице, Београда, из Војводине, Крагујевца, Краљева, Тимочке Крајине,  са југа Србије и Косова и Метохије.  Са развијеним заставама и порукама мира, певајући прослављене партизанске песме и нескривеном жељом да на свим нашим просторима никад не буде непријатељске ноге.

Прослава је одржана у организацији СУБНОР-а и Одбора Владе за неговање традиција, а на споменик устаницима венце су положиле званичне делегације и многи појединци.

НАУК МЛАДОЈ ГЕНЕРАЦИЈИ

На споменик Жикици Јовановићу Шпанцу венац Републичког одбора СУБНОР Србије положили су председник проф. др Миодраг Зечевић и члан Председништва генерал Видосав Ковачевић.

Венац Владе Србије положио је министар др Жарко Обрадовић, а сенима храбрих устаника против фашизма поклонили су се и представници Војске Србије.

На великом народном митингу говорио је потпредседник СУБНОР-а генерал-потпуковник Живомир Смиљковић и, између осталог, рекао:

„По природи својих активности, СУБНОР Србије, ради на развијању патриотизма и родољубља из наше вишевековне слободољубивости и борбе за слободу. Сведоци тога су бројна спомен обележја пред којима одајемо пошту и дужно поштовање учесницима ослободилачких ратова.

Патриотизам и родољубље првенствено треба преносити младим енерацијама у породици и школи као два најбитнија фактора васпитавања. Међутим, уџбеници у школама о нашој слободољубивој историји врло мало пишу а делом и оно што пише је неистинито и нема васпитну функцију.

Други облик је да школска омладина посећује историјске споменике и часом историје обогаћује сазнања из наше слободољубиве прошлости. Међутим, екскурзије школске омладине се организују по европским метрополама како би се омладина дивила њиховим лепотама и богатству. Али омладини нико не каже да је већим делом та лепота и богатство створена колонијалном експлоатацијом народа Азије, Фрике, Латинске Америке и других. Нико им не каже да народи тих делова света и даље живе у сиротињи а делом у беди. То би било васпитно и поучно. Због таквог односа просвете наша омладина врло мало, или не зна ништа о Душановом царству, Косову, Чегру, Мишару, Мачковом камену, Колубари, Кадињачи, Сремском фронту и стратиштима Јасеновац, многобројним Голубњачама, Крагујевцу, Сајмишту, Бањици, Црвеном Крсту и многим другим. Морамо се вратити себи и ценити и поштовати и с поносом обележавати догађаје и личности наше славне историје“.

ЖИВА ЛЕГЕНДА ШПАНАЦ

На великом народном збору говорио је и министар у Влади Србије др Жарко Обрадовић и, између осталог, рекао:

„Окупили смо се са чврстом одлучношћу да још једном потврдимо и увеличамо своју слободарску и антифашистичку борбу и опредељење, да подсетимо све кривотворитеље истине у земљи и свету да је управо овде планула прва устаничка искра у поробљеној и пониженој Европи, овде испаљени први хици против окупатора и колаборациониста, да се овде Србија, земља слободарске традиције и културе, по ко зна који пут у својој историји, представила као, песнички речено, „буна међу народима“ и „песма међу народима“, да би тек после њеног херојског усправљања и други јужнословенски и балкански  народи пошли истим, антифашистичким смером. На жалост, не сви и не са истим жаром.

На почетку те славне епопеје, уз име Беле Цркве стоји у нераскидивој вези и име Живорада Жикице Јовановића Шпанца. Никакво и ничије прекрајање  историје никад неће умањити висину и лепоту овог јунака и страдалника, вишеструко надареног и образованог младог човека, који је своју младост и живот жртвовао идеалима правде и слободе, борећи се најпре у Шпанији, где ј рањен, а потом у завичајној Србији, где бива организатор устанка и први политички комесар Ваљевског партизанског одреда. Његова погибија почетком 1942. у 28.години живота, као и проглашење за народног хероја у јулу 1946. узвисили су га у легенду, или, тачније, у „истиниту легенду“, како би рекао његов саборац и песник Јован Поповић. Од оних што су животом и јуначком смрћу показали „да се може све дати за оно што изгледа немогућно“ (по речима партизанке Митре Митровић), Жикица Јовановић је себе и овај крај лепе Србије уздигао заувек у историјски незаборав нашег колективног памћења и поштовања.

ВЕЛИЧАНСТВЕНА ПОБЕДА У РАТУ

А у том памћењу, као што знамо и осећамо, увек ће блистати непомућеним сјајем и низ других светлих ликова, попут Драгојла Дудића, и низ херојском славом овенчаних предела и места, попут Ужица и Ужичке републике, легендарне Кадињаче и, потом варошице Рудо, где је крајем 1941. године формирана Прва пролетерска бригада, да би се ускоро формирале и разрасле и друге бригаде, дивизије и корпуси у целој земљи.

Зато са овог места морамо још једном подсетити све упућене и неупућене, добронамерне и злонамерне, да је у НОБ погинуло 305.000 бораца НОВЈ, а рањено 425.000, да је међу 1.700.000 жртава у другом светском рату у Југославији највише Срба, да смо међу земљама с највећим бројем жртава и да смо рат завршили величанственом победом над разнобојним војскама окупатора и домаћих издајника са својих 800.000 бораца, што је Југославију чинило четвртом војном силом у свету!“ – рекао је представник Владе Србије.

Учесницима се, на отварању свечаности, обратио и председник Општине у Крупњу Раде Грујић, који је оближњи Мачков камен, херојско место из ослободилачког рата српског народа 1914, с разлогом упоредио са Белом Црквом и устаичким хицем 7.јула 1941.године.

На широком простору испред музеја одржан је и веома успео културно-уметнички програм у коме су учествовали ученици основних школа из Рађевине.

no images were found

3 реаговања на Дан устанка

  • Lune каже:

    7. juli, nije bila samo „puka pobeda u ratu“, bila je to raskrsnica, mentalna revolucija svih Jugoslovenskin naroda, dan iz koga je usledila sloboda, i raskid sa korenima, imperijalista, i rastanak sa „slugunskim mentalitetom“ prema domacim i inostranim lopovcinama i eksploatarorima. To je bila prava borba za ljudska prava, skolovanja, medicinske i druge zastite,za zivot „svoj na svom“ dostojan coveka ..i otvorila je novu eru „nezavisnost,suverenitet,razvoj, zaposljavanje i sveopsta izgradnja“. U celoj istoriji, period 1945-1990.godine je bio jedini normalan period, sa stanovista, drzava,drustvo.. Ukljucili su se ljudi, razni djilkosi,kojima je bio preci „polovan opel ili merdza“ od svega na svetu, da isture lakat kroz prozor, da mu zavide drugi „iz fice“.Bilo je to 50 godina mira, koji su razni „nacionalni korumpirani junaci“, od dijaspore pod diregentskom palicom CIA i slicnih sluzbi, nasrnuli na svoju drzavu, iz koje su morali da „beze od komunizma“. Srbija, nesme sebi da dozvoli, lanac tezgi, cepenaka, cevabdzija, sustera, kuvara i konobara,gologuzanskim klubovima, splavovima….kao zamenu za industriju, izoz i uvoz, neophodnih potreba.

  • pedjaza каже:

    Sveke godine se 7. jula u Beloj Crkvi okupi veliki broj građđana, predstavnika državnih organa, organa lokalne samouprave, boračkih i antifašističkih organizacija i svi oni koji žele da sačuvaju od zaborava značajan istorijski događaj koji se odigrao na taj dan 1941. godine. Svi pokušaji da se marginalizuje ovaj značajni istorijski događaj koji simbolizuje slobodarske težnje naroda Srbije u borbi protiv zavojevača neće nikada uspeti. Lažu oni koji tvrde da je 7. jula „udario“ brat na brata, jer 7. jula 1941. godine srpski partizani su ustali protiv nemačkog okupatora i njegovih kvislinga kojom prilikom su izgubili život žandarmi marionetske vlasti koja je bila u službi Trećeg Rajha. Zato svi pokušaji krivotvorenja istorije nikada neće biti prihvaćeni.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.