Драгинац

НИКО НЕ МОЖЕ ДА ОПРОСТИ СТРАДАЊА

Полагањем венаца и одавањем почасти у Драгинцу код Лознице обележено је 75 година од страдања 2.950 цивила, а министар у Влади Републике Србије Александар Вулин је поручио да нико не може да заборави и опрости 350 стрељене и спаљене деце у Другом светском рату.

“Србија није крива ни за један рат, ова генерација се изборила за своја права, да чува своју земљу, развија је и води онако како хоће, да будемо своји на своме, војно неутрални и водимо рачуна о интересима своје земље и народа. Тога се нећемо одрећи.

Само слободна, развијена, јака, вољена, мирна Србија, је Србија која никада неће дозволити Драгинац и ниједно убијено дете пред очима равнодушног, хладног света“- поручио је министар Вулин.

КРИВИ ШТО СУ ОВДЕ РОЂЕНИ

Нагласио је да злочин у Драгинцу нису урадили СС-овци нити идеолошка Хитлерова армија, већ их је убијала регуларна армија немачке државе – Вермахт, те да је то доказ онога што Србија одавно зна да нема доброг и лошег окупатора, мањег или већег зла, да нема живота осим слободе.

Која је кривица детета из Драгинца које је имао тек три дана, или једногодишње Бојане Тошовић из Мердара или трогодишње Милице Ракић из Батајнице, осим што су рођене на овом простору.

„Нема кривице, није Србија тражила ни изазвала Први и Други светски рат ни југословенске ратове, нити је напала једну од 19 земаља које су нас бомбардовале. Није Србија тражила да нам буде убијено ни једно једино дете, није изазивала и нема наше кривице у ратовима који су тутњали овом земљом”.

Градоначелник Лознице Видоје Петровић рекао је да је на овом месту пре 75 година догодио велики злочин, где су хапшени и убијани цивили у селима.

„То је трајало неколико дана и сви који су се затекли у својим њивама у домовима или код рођака и пријатеља били су жртве окупаторске војске“, рејкао је он.

У Драгинцу, селу у долини Јадра, на потезу Лозница – Ваљево, догодио се први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом светском рату.

Пошто је устанак у окупираној Србији током лета 1941. добио масовне размере, почев од друге половине септембра 1941. нацистички окупатори започели су бруталну акцију сламања устанка у Србији.

Казнену експедицију која се кретала ка Крупњу на мосту преко Јадра, код Гајића Стена у близини Драгинца, зауставиле су и разбиле устаничке снаге.

БРУТАЛНА ОДМАЗДА ЗА ПОРАЗ

Немачке окупационе снаге су као одмазду за овај пораз из Драгинца и околине сакупиле и потом на неколико места у Драгинцу стрељале укупно 2.950 људи. Након тога су их све затрпали у заједничке гробнице. Били су то мештани Драгинца, Корените, Великог Села, Цикота и суседних села.

Посмртни остаци стрељаних мештана пренети су 1961.у заједничку спомен-костурницу изван села.

Спомен-костурница је обележена гранитним спомеником висине седам метара, аутора Остоје Горданића Балканског. На меморијалу су исписани спомен-текстови, а на месту ранијих гробница остале су уређене хумке на којима се налазе плоче са стиховима Ђорђа Радишића.

Злочин у Драгинцу, који је претходио сличним трагичним догађајима у Краљеву и Крагујевцу током октобра исте године, био је први масовни злочин над цивилима у окупираној Србији у Другом светском рату.

Драгинац који је име добио по краљици Драги Обреновић, данас, према попису из 2011. године, има укупно 100 домаћинстава.

На комеморацији, поред бројних учесника, венац сећања положила је делегација СУБНОР Србије, у којој су били заменик председника генерал Видосав Ковачевић И члан Председништва мр Душанка Лукић Хавелка.