САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 751632Укупно посета:
  • 2415972Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Партизански борац са Фрушке горе и народни херој Југославије.

Рођен је 14. децембра 1920. године у селу Манђелосу, код Сремске Митровице. По завршетку основне школе у родном селу, уписао је Средњу технички школу у Новом Саду. Како је у школи постојала јака скојевска организација, Пинки се укључио у њу, и већ 1940. године је постао руководилац СКОЈ-а у школи. Убрзо је организовао штрајк ученика, којим су тражени бољи услови учења и бољи однос наставника према ђацима. Нешто касније је ухапшен, јер је његова скојевска организација учествовала у штрајку текстилних радника. У затвору је провео два месеца и после тога је пуштен јер Суд није могао да докаже његову кривицу.

У време напада Немачке на Краљевину Југославију, априла 1941. године, и ако није био војник, Пинки је, одазивајући се позиву Партије, добровољно ступио у војску и у борби заробљен. Пре транспорта у сабирни логор, успео је да побегне из Руме, поневши са собом једну бомбу, коју је узео приликом истоварања муниције, а са привременог аеродрома у селу Велики Радинци, узео је митраљез, и наоружан ступио у партизане на Фрушку гору.

Пинки је био један од организатора бега робијаша-комуниста из затвора у Сремској Митровици. После извршених припрема за бег, он је добио задатак да са групом наоружаних другова сачека бегунце на изласку из прокопаног канала. Када су 22. августа 1941. године, после пола ноћи, тридесет два затвореника један за другим изашли из подземног канала, крај самог затвора, Пинки их је са својим друговима прихватио и одвео на Фрушку гору. Пошто је било одлучено да четворица остану на Фрушкој гори, а остали пребаце у Србију, Пинки их је пребацио у Богатић, где су их прихватили мачвански патизани.

Пинки је био неустрашиви борац. Први воз у Срему дигао је у ваздух, мином коју је сам направио. Одмах после тога, усред дана, преобучен у домобранску униформу, са џаком на леђима, одлучио је да дигне у ваздух и железнички мост на Босуту и ако су му другови говорили да мост чува јака стража, он је ипак одлучио да покуша. Пришао је усташком стражару и замолио га да му да ватре да запали цигарету. Пошто је пред собом видео домобрана, стражар га је позвао да уђе унутра, у бараку. Пинки је унутра убио стражара, а затим и другог који потрчао из суседне бараке. Десет минута касније, поставио је мину и дигао мост у ваздух.

Пинки је био и први партизански курир из Срема који је у Врховни штаб донео прве извештаје о народноослободилачкој борби у Војводини, после непријатељске офанзиве у западној Србији и повлачења партизанских јединица према Босни и Санџаку. Од почетка децембра 1941. године, када је по задатку пошао на пут, до почетка јануара 1942. године, целог месеца, Пинки се пробијао кроз непријатељску територију и био чак заробљаван од четника, али је задатак успео да изврши, и вратио се у Срем са директивама. Веза Врховног штаба са Сремом је била, захваљујући њему, успостављена.

Када се, 10. јуна 1942. године, враћао из акције рушења моста, на путу Рума-Велики Радинци, задржао су у селу Мала Ремета. У зору је народ почео да бежи на све стране јер су у село улазили Немци. Пинки је заузео положај и отворио ватру, с намером да заустави Немце и омогући народу да побегне у шуму. Када је покушао да се пребаци преко једне чистине, митраљески рафал му је пресекао груди.

За Народног хероја проглашен је 25. октобра 1943. године.

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

46. наградни књижевно-историографски конкурс

за 2017. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 76 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2017. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2017. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2017. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
23°
clear sky
humidity: 69%
wind: 3m/s SW
H 37 • L 23
33°
Mon
20°
Tue
21°
Wed
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.