Божидарка Кика Дамјановић

Друштвено-политички радник и народни херој Југославије. (1920-1996). Рођена је 25. септембра 1920. године у Младеновцу. Основну школу је завршила у Mладеновцу, а четири разреда гимназије у Смедеревској Паланци. До 1941. године завршила је и женску занатску (домаћичку) школу и почела стенографску школу. Рат ју је затекао као ђака и прекинуо њено даље школовање. У лето 1941. године повезала се са организаторима устанка и члановима КПЈ у Kрагујевцу, од којих добија и успешно обавља разне илегалне задатке везане за подизње устанка. Због истакнуте активности живела је једно време илегално у Младеновцу и радила на припреми и организацији устанка. Крајем јуна 1941. године постала је члан СКОЈ-а. Половином октобра 1941. године добровољно је ступила у Шумадијски НОП одред, а из њега убрзо прешла у Космајски НОП одред, где је постала члан КПЈ. По пријему у чланство КПЈ постављена је за члана Повереништва КПЈ за младеновачки срез. Нешто касније постала је секретар Повереништва и члан ОК КПЈ за Младеновачки срез.

Када се Космајски НОП одред, за време Прве непријатељске офанзиве, повукао у Санџак, у рејону Младеновца и Космаја остала је да дејствује једна партизанска чета, која је водила непрекидне оружане акције против окупатора. У свим тим акцијама учествовала је и Божидарка Дамјановић, тада већ много познатија по свом партизанском имену Кика. Њени подвизи и храброст постају легенда у народу Шумадије и међу партизанским борцима. Учествовала је у великом броју борби које су шумадијски партизани водили против окупатора. Немци су настојали да униште ослободилачки покрет на Космају и Шумадији, помоћу многобројних одреда Специјалне полиције, Српске државне страже и четника. Али су, упркос свим тим мерама, свакодневно дизане у ваздух железничке пруге, станице, камиони и други објекти.

Године 1943. када је поново основан Космајски НОП одред, Кика је у њему постала заменик политичког комесара, а истовремено је била и члан ОК КПЈ за Младеновац, на тим дужностима остала је до краја рата.

После ослобођења Југославије, била је на разним друштвено-политичким дужностима: помоћник председника Комисије државне контроле НР Србије, начелник Кадровске управе ЦК КП Србије и члан Извршног одбора СУБНОР-а Србије. Завршила је Учитељску школу и од 1952. године радила као учитељица, а од 1959. до 1963. године као директор у једној београдској основној школи. Била је и директор Завода за основно образовање и образовање наставника СР Србије.

Од ослобођења је стално бирана за народног посланика Скупштине ФНРЈ и СФРЈ, а у једном мандату била је и посланик Народне скупштине СР Србије. Још у рату почела је бави новинарско-публицистичким радом, сарађивала је у органу Народног фронта Србије „Глас“ и у „Космајском борцу“. После рата била је сардник листа „Нови дани“, а сарађивала је и у бројним другим публикацијама. Написала је књигу сећања „Ја и моји другови“.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године. Орденом народнох хероја Југославије одликована је 9. октобра 1953. године.

Божидарка Дамјановић-Марковић Кика била је супруга Драже Марковића, високог функционера СКЈ и СФРЈ.