САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 760397Укупно посета:
  • 2434610Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Шпански борац, члан Главног штаба НОПО Србије и народни херој Југославије.

Бранко Крсмановић је рођен 3. октобра 1915. године у селу Доња Мутница, код Параћина. После завршетка основне школе и гимназије, уписао се на Београдски универзитет, а касније је прешао у Праг и тамо наставио студије. У Прагу је 1936. године изабран за председника Југословенске студентске самоуправе. Исте године у Прагу примљен је за члана КПЈ.

У јесен 1936. године је преко Прага упућивао југословенске студенте – добровољце у интернационалне бригаде које су се бориле за одбрану шпанске републике од фашистичке побуне и интервенције. Крајем 1937. године и сам је кренуо у Шпанију, где је као борац ступио у батаљон „Димитров“, у коме је тада било двадесет пет југословенских студената. С овим батаљоном борио се на Харамском фронту, јужно од Мадрида. Пет месеци касније у Шпанској републиканској армији завршио је официрску школу у Позбрубију, код Албасетеа. После тога је произведен у чин потпоручника и постављен за политичког комесара противтенковске батерије, која је била састављена од добровољаца из Југославије. У борбама на централном и Арагонском фронту, ова батерија стекла је глас и славу најбоље противтенковске јединице у целој Шпанској републиканској армији. Убрзо после тога, унапређен је у чин капетана Шпанске републиканске армије. У једној ноћној борби рањен је у ногу, па је пребачен у Француску на лечење. Када је излечио ране, француске власти су га упутиле у концентрациони логор Гирс.

Из Француске се вратио у Југославију почетком 1941. године. На граничном прелазу из Италије сачекали су га полицајци, ухватили у возу и спровели у Београд. У затвору београдске Главњаче провео је тридесет пет дана, после чега је протеран у Параћин, 24. марта 1941. године. Два дана касније, за њим је среском начелнику стигла депеша да га одмах спроведе у Београд. 27. марта дошло је до обарања владе Цветковић-Мачек, формирања нове владе армијског генерала Душана Симовића и раскидања пакта са Немачком, па Бранко није ни спроведен у Београд. У Параћину је остао до половине маја 1941. године, када је илегално дошао у Београд, где је живио до доношења одлуке ЦК КПЈ о дизању устанка.

Још априла 1941. године у Србији је формиран Војни комитет у који је, поред осталих (Спасеније Цане Бабовић, Сретена Жујовића Црног и Филипа Кљајића Фиће), ушао и Бранко Крсмановић. Задатак комитета био је прикупљање оружја и организаторско-пропагандне и друге припреме за дизање устанка. Одмах после доношења одлуке ЦК КПЈ (4. јула 1941. године) о дизању устанка против окупатора, образован је Штаб НОПО Србије, касније Главни Штаб НОПО Србије, у који су ушли: Сретен Жујовић, Родољуб Чолаковић, Филип Кљајић Фића, Сретен Грујовић и Бранко Крсмановић. Као искусан борац, проверени борац и револуционар и члан ГШ НОПО Србије, Крсмановић је врло често путовао по целој Србији, нарочито Поморављу, Шумадији и западној Србији, где је стварана слободна територија. Врло активно је учествовао у стварању првих партизанских јединица: Беличке чете, Крагујевачког НОП одреда, Првог и Другог шумадијског НОП одреда и других. Немци су, августа 1941. јаким снагама опколили Космај и избили на врх планине, да би пронашли и уништили Космајски НОП одред. Тог дана на Космају се нашла само десетина Младеновачке партизанске чете. Тада је погинуо и Бранко Крсмановић.

За Народног хероја проглашен је 9. маја 1945. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Cloudy
07:0715:57 CET
WedThuFri
6/2°C
11/8°C
13/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.