САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 743900Укупно посета:
  • 2397676Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

kljajic_filip_ficaРођен је 2. маја 1913. године у Тремушњаку код Петриње, Хрватска. Као тринаестогодишњи дечак, у немогућности да се школује, дошао је у Кикинду на учење постоларског заната. Ујесен 1931. запослио се у Београду.

Ту је врло рано почео револуционарну дјелатност у Уједињеном радничком синдикалном савезу Југославије. На његово револуционарно сазријевање утјецали су старији револуционари, партијски активисти у Београду: Никола Груловић, Милош Матијевић, Бора Марковић… Године 1936. примљен је у Комунистичку партију Југославије, а годину дана касније члан је Окружног комитета КПЈ за београдски округ. Запажен је као организатор више радничких штрајкова, а нарочито се ангажирао у раду синдиката кожарско-прерађивачких радника. На годишњој скупштини синдикалне подружнице кожараца у Београду, 20. фебруара 1938, изабран је за члана њезине управе. У мају исте године, послије неуспјелих преговора с послодавцима који су одбили да потпишу колективни уговор, он говори на збору обућарских радника и позива их да ступе у штрајк. Захваљујући Фићиној упорности, који је из дана у дан, унаточ пријетњама послодаваца, бодрио штрајкаше да издрже до краја, штрајк је дванаестог дана окончан победом радника.

Делујући истодобно и у синдикатима и у партијским организацијама, Фића не заборавља ни рад с омладином. Према сјећању његових субораца, он је био један од иницијатора масовних излета омладине и старијих радника на Топчидер и Кошутњак, због чега је 1938. кажњен с два месеца затвора. Управа града Београда његово је хапшење образложила као превентиву – да би се спречиле евентуалне демонстрације у време Мачекове посете Београду. У другој половини 1938, Кљајић је добио изгон у своје родно место. Та га је полицијска мера присилила да пређе у илегалност и да се више окрене раду у покрајини. Покрајински комитет КПЈ за Србију шаље га тада у Ниш, као инструктора. Ту је остао све до 1940. Учврстивши партијску организацију, у новембру 1939. организује масовне демонстрације приликом доласка Мачека и Цветковића у Ниш. Истог месеца организује и штрајк обућарских радника, који су га већ у јулу изабрали за свог делегата за конгрес кожараца. У септембру 1940. постављен је за секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево, где је опет запажен као организатор масовних акција. Познати штрајк грађевинских радника, који су за мизерну надницу радили на изградњи пруге Лајковац-Ваљево, Фићино је дело. Он је 12. октобра 1940. организовао и збор у Ваљеву, и пред 3.000 радника одржао говор позивајући их на борбу до победе. Кад су полиција и жандармерија покушали да растуре збор и ухапсе Фићу, радници су га својим грудима штитили у отвореној бици на импровизованим барикадама. Тада је погинуо један, а теже рањен други грађевински радник и неколико жандарма. Ни најсуровије тортуре које су над њим примењиване 1940. у београдској Главњачи нису сломиле прокушаног револуционара.

Испребијан, на рубу снаге, пркосно је добацивао злогласном агенту Вујковићу: „Нећу да кажем, ја сам комуниста“

Своје богато револуционарно искуство Кљајић непрекидно обогаћује и марксистичко-лењмистичким образовањем. Почетком 1941, он је полазник партијског курса у Загребу, али већ поткрај фебруара изабран је за члана Окружног комитета КПЈ за београдски округ.

Послије априлског слома старе Југославије, као члан Војног комитета при Покрајинском комитету КПЈ за Србију, а затим Главног штаба народноослободилачких партизанских одреда Србије, један је од организатора устанка у Србији. Суделовао је у првим ватреним окршајима: у нападу на Сењски рудник, на Лајковац, Свилајнац… У време непријатељске офанзиве, Тито му је лично поверио задатак да организује обрану на ваљевском сектору. Обављајући своју дужност, Фића је у тој борби тешко рањен. Суделовао је на војно-политичком саветовању у Столицама, био је први политички комесар 1. пролетерске бригаде, а од новембра 1942. политички комесар 1. пролетерске дивизије. Заједно са својим пролетерским јединицама, прошао је најтеже битке у Босни, Црној Гори и Далмацији. Као неустрашив борац, добар организатор и талентовани војни и политички руководилац, Кљајић је био омиљен међу борцима и у народу. Знао је утешити и охрабрити, али је увиек делио случајне пропусте од свесне недисциплине. Дубоко хуман, очински брижан према својим борцима, био је истодобно немилосрдан према сваком покушају злоупотребе поверене дужности. Схваћајући народноослободилачку борбу и револуцију као јединствен процес, у сваком је борцу гледао и градитеља – новог, праведнијег друштвеног поретка, и сваком би комунисту у својим јединицама увијек говорио: „Користи сваких пет минута, приђи другу, разговарај с њим и подижи га.“ Тог се начела Фића и сам држао од првих дана своје револуционарне делатности, до своје трагичне погибије.

Родољуб Чолаковић, један од блиских Фићиних пријатеља и сабораца, у својој књизи „Сусрети и сјећања“ каже: „Срио сам у револуцији немало људи који су се истицали изузетним способностима, војничким, политичким, организаторским, који су се у њој нагло расцветали у јарке, изразите личности, мада је временски рок њихове активности био, авај, понекад врло кратак. Изгинули су у биткама, покошени прије времена, али лик њихов остао је близак, незабораван … Међу такве личности спада Филип Кљајић Фића…“.

Погинуо је у Зворнику, 5. јула 1943. године.

Народним херојем проглашен је 25. септембра 1944. године.

(В. Рај.)

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
13°
few clouds
humidity: 72%
wind: 2m/s W
H 16 • L 12
20°
Tue
22°
Wed
23°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.