Секретар ЦК СКОЈ-а, члан Врховног штаба НОВЈ и народни херој Југославије. Рођен је 23. априла 1916. године у Загребу. Син је познатог хрватског и југословенског политичара др. Ивана Рибара. Основну школу и гимназију похађао је у Карловцу и Београду. На почетку школске 1934/35. године, Лола је стигао у Париз да студира политичке науке, али после атентата на краља Александра, напушта Француску. Одлази у Женеву, где студира политичку економију. У јесен 1935. године уписује се на Правни факултет у Београду. На Београдском универзитету, Лола се сусреће са члановима КПЈ и СКОЈ-а. Већ 1935. постаје члан СКОЈ-а и изабран је за члана Акционог одбора стручних студентских удружења, а 1936. године члан КПЈ. Као истакнути омладински руководилац присуствовао је на многим међународним омладинским конгресима. У фебруару 1936. године у Бриселу учествује у Међународној омладинској конференцији за мир. У септембру исте године, у Женеви, учествује у раду Светског омладинског конгреса, а августа 1937. присуствује састанку Светске студентске заједнице за мир, слободу и културу у Паризу.
По директиви ЦК КПЈ, 1937. године, прелази у Загреб и постаје руководилац Централне извршне комисије при ЦК КПЈ (која ће прерасти у централни комитет СКОЈ-а). На V и VI земаљској конференцији СКОЈ-а, 1939. и 1940. године, биран је за политичког секретара ЦК СКОЈ-а. А на V земаљској конференцији КПЈ, октобра 1940. године, изабран је за члана ЦК КПЈ. Године 1939. је дипломирао на Правном, а 1940. Уписује Филозофски факултет.
После окупацоје Краљевине Југославије, Лола активно ради на организовању и припреми устанка народа Југославије. Учествује на Мајском саветовању у Загребу; руководи састанком ЦК СКОЈ-а, крајем јуна у Београду; а био је и један од чланова седнице Политбироа ЦК КПЈ, 4. јула 1941. године. Током јула и августа 1941. године, Лола непосредно руководи акцијама скојеваца у окупираном Београду, а септембра исте године прелази на слободну територију, у Ужице.
26. септембра 1941. године учествује на војном саветовању у Столицама, а као лични изасланик Врховног команданта, неколико пута одлази у окупирани Загреб. Један је од организатора Првог конгреса УСАОЈ-а, новембра 1942. године у Бихаћу. У октобру 1943. године одређен је за шефа прве војне мисије НОВ и ПОЈ. Погинуо је 27. новембра 1943. године у ваздушном нападу нападу на Гламочко поље, када је требало да одлети у Штаб савезничке команде за Блиски исток, у Каиру.
После погибије сахрањен је у Гламочком пољу, а 27. марта 1948. године, његови посмрти остаци пренесени су у Гробницу народних хероја на Калемегдану. У Гламочком пољу саграђен му је меморијални музеј, који је данас у запуштеном стању.
За народног хероја проглашен је 18. новембра 1944. године.
Читава Лолина породица учествовала је у народноослободилачкој борби. Отац Иван је био председник АВНОЈ-а; млађи брат Јурица погинуо је октобра 1943. код Колашина; мајка Тоница убијена је јула 1944. године у сремском селу Купинову; сетра, по мајци, Божена и вереница Слобода биле су затворене у логору на Бањици.