САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 747029Укупно посета:
  • 2403324Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Рођен је 6. децембра 1900. године у Зрењанину, Војводина. Потиче из сиромашне занатлијске породице. Припада реду оних комуниста и радничких бораца који су цео свој живот посветили револуционарној борби. Пролетерске револуције у Русији и Мађарској привукле су определиле његов политички став. Већ 1920. године приступа синдикалном покрету, и као радник у кројачкој задрузи у Петровграду (Зрењанину) организује другове, а ускоро постаје и синдикални функционер у граду. Исте године је примљен и у Комунистичку партију.

Михаил Серво је био скроман и тих човек, као комунист упоран и доследан, добар организатор и пропагатор. Године 1924. био је изабран за члана Месног комитета партије у Петровграду. То је било време када су подружнице реформистичког Главног радничког савеза устале против свога руководства и прикључиле се Независним синдикатима, чиме је знатно ојачао револуционарни покрет у овом крају. У тим акцијама значајне су заслуге Михаилове. Као члан Месног комитета партије и синдикални функционер, Серво је имао одлучујући утицај на Независне синдикате у граду, и преко ове јаке организације спроводио партијску линију. Године 1928. Серво је изабран за члана Обласног комитета КПЈ за Банат, чиме проширује своју активност и у друге крајеве Баната. Годину раније, партијска организација делегирала га је на прославу Првог маја у Москви. То је за скромног Михаила била велика почаст и признање.

Упорно се борио против фракционаштва у партијским редовима. Он је правилно схватао да Партија и комунисти морају бити стално и најуже повезани с масама, пре свега с радницима. Као партијско-синдикални руководилац, он је то и у пракси спроводио.

Средином 1929. године дошло је до хапшења комуниста у Банату. У јулу био је ухапшен и Михаил Серво. То је било време диктатуре која се на најбруталнији начин обрачунавала с комунистима. Тешке муке је претрпио и Михаил Серво. Али, поносити радник није се покорио непријатељу. Држао се стоички и штитило своје другове и организације од даље провале. Тиме је стекао углед у граду, нарочито међу радницима. Државни Суд за заштиту државе донео је пресуду: Михаил се осуђује на десет година робије.

Провео је десет година у казниони Сремске Митровице. Као и низ других водећих југословенских комуниста, и Михаил је претворио ове године у године учења, борећи се за чистоту редова Партије, против свих оних који су својим фракционашким ставовима постајали кочница и сметња у револуционарној борби, и његова је заслуга што је онемогућена фракционашка делатност Петра Милетића. Серво је у казниони био у првим редовима бораца против нечовечног поступка с политичким затвореницима.

У свој град се вратио 1939. године. Било је то време када су војвођански комунисти били у залету, обнављајући своје организације и комитете. Под руководством Жарка Зрењанина, био је већ обновљен и Покрајински комитет Партије који је прихватио Серва, и ускоро му поверио дужност политичког секретара Окружног комитета Партије за северни Банат. На Шестој покрајинској конференцији био је изабран за члана Покрајинског комитета Партије и за делегата на Петој земаљској конференцији, на којој је, с још шесторицом војвођанских комуниста, активно учествовао.

У устаничким данима Михаил се налазио на најодговорнијим партијским дужностима, а он је имао довољно снаге, револуционарне спремности и неопходне храбрости да одговори задатку.

Најуже је сарађивао са Жарком Зрењанином и Светозаром Марковићем који су, у априлским данима 1941, преместили седиште ПК КПЈ из Новог Сада у Петровград. Серво је за кратко време обезбедио услове за рад члановима Покрајинског комитета и Штаба Партизанских одреда Војводине, организованом у јулу. Задржао је своје политичке функције, али је активно радио и на војном организовању Обилазио је среске комитете, одржавао састанке, формирао војне десетине, ударне и диверзантске групе, борио се против опортунизма и оклевања. Сама појава Михаила Серва на терену уливала је поврење.

За кратко време, већ у јулу 1941, у северном Банату били су формирани Петровградски, Меленачки, Куманачки, Мокрински, Драгутиновачки, Кикиндски и Александровачко-карађорђевачки партизански одред који су ступили у акцију и извели већи број диверзија и напада на непријатељске објекте.

Изванредно плодан рад Серва прекинула је издаја. Откривен је у једној од својих база у Петровграду, августа 1941. године. Још у граду је мучен, али стари револуционар је још једном показао своју чврстину. Полицији није рекао ништа. Саслушавање је настављено у Београду, да би га извели на бањичко стрелиште среднином септрембра 1941. године.

Народним херојем проглашен је 5. јула 1951. године.

(Ђ. Мо.)

Једно реаговање на Михаљ Серво

  • Lune каже:

    Bender je 28. jula javio da se komunistički napadi nastavljaju, a par dana kasnije čak govori o opasnosti od opšteg ustanka. Za srbijanske kvislinge opasnost se uvećavala i zato što je, uporedo sa komunističkom akcijom u Srbiji, otpočela i aktivnost u Banatu. Žandarmeriji je to nametalo razvlačenje snaga, sve do ugroženih područja od Zrenjanina do Kikinde.

    Komunističko rukovodstvo je na prvo mesto stavljalo stvaranje i jačanje partizanskih odreda koji bi se naoružavali razoružavanjem žandarma i nemačkih vojnika, napadima na neprijateljske transporte i skladišta. Stvaranje pokretnih partizanskih odreda upućivalo je na oružani ustanak kao glavni cilj. Glavni štab NOPO Srbije je 8. avgusta je tendencije stvaranja seoskih desetina koje bi čuvale sela i ostajale kod kuća nazivao „oportunističkim“. [12] Do sredine avgusta u Srbiji je obrazovan 21 partizanski odred. Prvi partizani bili su isključivo komunisti, članovi SKOJ-a, simpatizeri KPJ, uglavnom radnici, studenti i đaci. Do kraja avgusta formirani su: Valjevski, Posavski, Kosmajski, Prvi šumadijski, Drugi šumadijski, Užički, Boljevački, Čačanski, Mačvanski, Kopaonički, Rasinski, Pomoravski, Kraljevački, Posavski, Ozrenski, Požarevački, Toplički, Kragujevački, Kukavički (Leskovački), Krajinski i Vranjski partizanski odred.[1]

    13. avgusta je objavljen Apel srpskom narodu protiv ustanka, a par dana potom i novčane nagrade za ubistvo ustanika:

    Raspisane su nagrade onome ko uhvati ili ubije komunistu člana naoružane bande – Svaki bio zvaničan organ ili ne, ko posle gornjega roka ubije ili uhvati komunistu, člana naoružane bande, biće nagradjen sa tri hiljade dinara – a ako ubije vodju bande biće nagradjen sa 25.000 dinara. Jedno isto lice može primiti više nagrada. Na isti način biće nagradjeno i svako ono lice koje pripomogne da se član komunističke bande ili njen vodja ubije ili uhvati. Imena nagradjenih biće čuvana u najvećoj tajnosti.[13]

    – Raspis Komesarijata za unutrašnje poslove, 19. avgust 1941. godine

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
22°
clear sky
humidity: 52%
wind: 6m/s SE
H 26 • L 19
24°
Tue
27°
Wed
27°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.