САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Skorašnji članci
Бројач посета
  • 738807Ukupno poseta:
  • 2386747Ukupno pregleda:
  • 1Trenutno posetilaca:

Рођен је 16. марта 1912. године, у селу Урсуле, Јагодина, Србија. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу је завршио у Рековцу. Од 1924. до 1929. године био је шегрт и помоћник у трговачкој радњи. После тога је, 1931, завршио пешадијску подофицирску школу и постао подофицир, а затим војни чиновник.

У народноослободилачком рату учествује од 8. августа 1941. године. Врло брзо постаје заменик командира Левачке чете Моравског одреда. Из Левачке чете премештен је за командира 3. чете КрагујеваЧког одреда. Истакао се у борбама које је Одред водио око Крагујевца, Кнића, Бумбаревог брда и на целој оперативној територији Крагујевачког одреда.

После I непријатељске офанзиве, одступио је с главнином партизанских снага у Санџак. Као борац, ступио је у 1. пролетерску бригаду, у којој је брзо постао водник, а од марта 1942. године заменик команданта Београдског батаљона. У марту исте године постао је и члан Комунистичке партије Југославије.

Као заменик команданта 6. (београдског) батаљона, нарочито се истакао у борби с усташама и домобранима код Дувна. Око 2.000 усташа продрло је из Купреса у Дувно. У противнападима које је вршио Београдски батаљон, Милојевић је тешко рањен, јула 1942. године.

У борбама с усташама и Италијанима за ослобођење Ливна, од 4 до 7. августа 1942, Милојевић је, с пушкомитраљезом заробљеним код Посушја, побио групу усташа која је налетела на њега, чиме је знатно допринео онемогућавању усташа да поврате Ливно.

Од новембра 1942. године, до јуна 1943, Милојевић је на дужности заменика команданта 1. пролетерске бригаде. У то време бригада је водила борбе у централној Босни, уништила велики број непријатељских упоришта, водила тешке борбе у IV (Иван-Седло-Брадине) и V (пробој непријатељског обруча на Балиновцу) непријатељској офанзиви, када је Милојевић, као заменик команданта, дао знатан допринос.

Од јуна до августа 1943. године, Милојевић је заменик команданта 1. пролетерске дивизије, која у том периоду води борбе у средњој и западној Босни, ослобађа Доњи Вакуф и Бугојно, брани слободну територију сплитског подручја, води борбе у околини Сиња са 7. СС дивизијом, ослобађа Ливно, Дувно, Купрес, и дествује око Травника и Бања Луке.

Од новембра 1943. године, Милојевић је члан војне мисије при савезничкој команди за Блиски исток. Као члан војне мисије Врховног штаба, кренуо је, заједно с Лолом Рибаром, у Каиро (новембра 1943. године), у штаб генерала Вилсона, главног савезничког команданта за Средњи исток. На аеродрому код Гламоча (с којег је мисија требало да полети за Каиро), тешко је рањен од исте бомбе од које је Лола Рибар погинуо. После оздрављења, извршио је задатак у војној мисији, а после повратка у земљу, јуна 1944. године, постављен је за команданта 21. српске дивизије.

Двадесет прва дивизија, под командом Милојевића, нарочито се истакла у борбама за ослобођење Београда, октобра 1944. године, Она је дејствовала у бок и позадину непријатеља који је нападао правцем Смедерево-Београд, осујетила му покушај обиласка Београда на линији Авале и водила борбе око Авале и самог Споменика незнаном јунаку. Резултат ових борби био је опкољавање и уништење око 20.000 Немаца испод Авале, заробљавање у рејону Мали Мокри Луг-Болеч око 1.000 возила, 200 топова, 100 тенкова и целокупне механизације и моторизације ове немачке групације. Ова победа наше војске улази у ред највећих победа у НОР. Дивизију је, за успешно дејство у овој операцији, похвалио Врховни командант. Касније, ова дивизија се истакла и у борбама на сремском фронту.

У току рата, генерал Милојевић је три пута тешко рањен.

После ослобођења, вршио је одговорне дужности у ЈНА и у друштвено-политичким организацијама Југославије. Од краја 1945. до 1950. године био је командант града Београда, а затим командант корпуса и командант армије. Завршио је Вишу војну академију 1952. године.

У току рата, и после ослобођења, биран је у разна народна представништва: у АВНОЈ, у АСНОС, у Привремену народну скупштину ДФЈ, у Уставотворну скупштину ФНРЈ, у којој је био члан Законодавног одбора.

До 1961. године Милојевић је био председник Савеза ратних војних инвалида Југославије. Дуго је био потпредседник Међународне федерације бивших бораца. Био је члан Централног одбора ССРН и Главног одбора ССРН Србије. Сада је генерал-пуковник у пензији.

Народним херојем проглашен је међу првим борцима НОВ и ПОЈ, 6. септембра 1942. године.

(М. Анд.)

 

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
6°
clear sky
humidity: 87%
wind: 7m/s W
H 6 • L 5
10°
Thu
10°
Fri
15°
Sat
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.