САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 751632Укупно посета:
  • 2415972Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Рођен је 28. новембра 1887. године у Јарушицама, код Раче Крагујевачке, Србија. Основну школу је завршио у свом родном месту, гимназију у Крагујевцу, Философски факултет 1912, и Правни факултет 1925. године у Београду.

Учествовао је у балканским ратовима 1912-1913. године, као подофицир, а и у првом светском рату, од 1914-1918, као официр. За показану храброст, одликован је Орденом белог орла с мачевима и Златном медаљом за храброст. У бившој југословенској војсци имао је чин резервног коњичког потпуковника.

Од 1913 до 1929. службовао је у Крагујевцу као суплент, професор и директор Прве мушке гимназије. Затим је био директор гимназије у Ваљеву, а од 1932. директор Женске учитељске школе у Крагујевцу. На тој дужности остао је до смрти.

Милоје Павловић је био истакнути и угледни друштвени радник, и много година је био председник Народног универзитета у Крагујевцу. У време диктатуре Петра Живковића, 1929. године, Народни иниверзитет је морао да обустави рад, а Павловић је по казни премештен у Ваљево. Био је председник Одбора за подизање споменика палим Шумадинцима, члан Управе резервних официра, и других друштвених организација оног времена. Врло активно је сарађивао у часописима: „Мисао“, „Венац“, „Гласник професорског друштва“, „Војни весник“, „Учитељска искра“, „Књижевни север“, а уређивао је и лист „Полет“. Повремено је сарађивао и у другим часописима.

Павловић је био истакнути интелектуалац великог образовања и богате културе, познавалац четири страна језика. На својим професионалним дужностима, у друштвеном раду и у својој средини био је познат као доследан демократ и велики родољуб, достојанствен, поносан, храбар и необично скроман човек. Својом личношћу, ставовима и делима вршио је снажан утицај на генерације својих ученика. Његова демократска схватања и хуманизам били су нераздвојни део његове личности и допринели су да за све време, а нарочито од 1930. године до рата 1941. године, у Учитељској школи у којој је био директор, преовладају напредна демократска схватања, чиме је омогућио утицај Комунистичке партије Југославије на омладину.

Као директор, подржавао је рад напредног омладинског покрета у Учитељској школи. У неколико махова се отворено и одлучно супротставио одлуци полиције да надзире рад школе и ученика: „Док сам ја овде директор, полиција се неће мешати у надзор над мојим ученицима.“ Управа полиције у граду је морала да се повуче, јер је Павловић био врло ауторитативан и цењен, а подржавало га је врло јако демократско јавно мнење у граду.

Павловић се експонирао као родољуб и антифашист. Говорио је на протестним зборовима, 25. и 27. марта 1941, против приступања Југославије Тројном пакту. Од почетка окупације, Немци и Ијотићевци оптуживали су га да је „васпитач и одгајивач генерација комуниста.“ Нападе на њега понављали су поводом сваке акције у којој би ђаци његове школе учествовали. Он је одлучно и храбро стајао на позицијама народноослободилачког покрета.

Милоје Павловић ухапшен је с више од 7.000 грађана и школске омладине Крагујевца, 20. октобра 1941. године. Њега су прикључили осталим ухапшеним грађанима, који су били смештени у топовске шупе. Ту је, са свим осталим невиним на смрт осуђеним, међу којима је било професора и ђака из његове и других школа, провео дан и ноћ.

Окупатор и његове слуге, Љотићевци и остали, настојали су да Милоја, као угледну личност, придобију за сарадњу. На стрелишту су му понудили да се издвоји из строја ђака и грађана одређених за стрељање. Милоје је био честит и поштен човек, а изнад свега велики родољуб који је више волео усправно и достојанствено погинути него, као кукавица и издајник, служити непријатељу. Њихову понуду је презриво и одлучно одбио, рекавши им да је његово место у строју, и да жели до краја да дели судбину својих ђака. Са својим ђацима, професорима и осталим грађанима свога слободарског града, стрељан је, 21. октобра 1941. године.

Народним херојем проглашен је 27. новембра 1953. године.

(М. Анд.)

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

46. наградни књижевно-историографски конкурс

за 2017. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 76 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2017. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2017. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2017. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
23°
clear sky
humidity: 69%
wind: 3m/s SW
H 37 • L 23
33°
Mon
20°
Tue
21°
Wed
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.