Милош Мрша Матијевић

Рођен је 1. септембра 1902. у Кестеновцу код Војнића, Хрватска. Потиче из сиромашне сељачке породице. Рано је остао без оца, па је од ране младости осетио немаштину и тежак живот печалбара. Тражећи посла с мајком и браћом, радио је као надничар и физички радник на имањима богатих сељака у Карловцу, Окучанима и Мирковцу. После доласка у Београд, 1921. године, радио је најпре као неквалификовани радник – столар, као морнар на шлеповима, а 1923. се запошљава у „Београдској текстилној индустрији А.Д.“, најпре као фарбар, а затим као ткач.  Члан Савеза радника одевне индустрије, секције Трикотаже, у саставу Независних синдиката, постао је јануара 1925; убрзо је примљен и у СКОЈ, а крајем исте године секретар је скојевске ћелије Трикотаже, члан је КПЈ од септембра 1926, када је и прочелник партијске ћелије у Столари „Београдске текстилне индустрије А.Д.“ Већ тада је један од најактивнијих радника – комуниста међу текстилцима на Карабурни, организатор тарифних акција и штрајкова, од којих се посебно истиче велики шестонедељни штрајк радника „Београдске текстилне индустрије А.Д.“, октобра 1926. године. Због револуционарног рада, ухапшен је октобра 1927, и месец дана мучен у београдској Главњачи, али је остао непоколебљив.

Био је висок и мршав, па су га другови звали Мрша. Тај надимак постао је саставни део његовог имена, и њиме ће се служити за време револуционарног рада до смрти.

Од почетка 1928. члан је МК СКОЈ-а за Београд, а од августа и члан ПК СКОЈ-а за Србију. Један је од двојице југословенских скојеваца – делегата на В конгресу Комунистичке омладинске интернационале у Москви, 1928. године. После конгреса, као члан иностране делегације, обишао је више индустријских предузећа у Москви и унутрашњости СССР, упознао се са животом и радом совјетских људи, што га је још више подстакло да истраје у револуционарној борби.

После завођења шестојануарске диктатуре, 1929, ухапшен је 14. јануара, а 25. маја 1929. осуђен је на 6 година робије, коју је издржао у Сремској Митровици. На робији је изучавао теорију марксизма и усавршавао се за рад у илегалној техници. Учествовао је у штрајку глађу политичких затвореника у Сремској Митровици октобра 1933, као и другим акцијама затворених комуниста.

После изласка с робије, 11. марта 1935. године, протеран је у Карловац, где је остао годину, а затим долази у Београд и наставља партијски рад међу текстилним радницима на Карабурми. У свом стану, у Ловранској улици, на Звездари, извесно време радио је у техници ПК КПЈ за Србију. После полицијске провале и хапшења чланова ПК КПЈ за Србију, новембра 1935, а априла 1936. и чланова МК КПЈ за Београд, Матијевић је био један од носилаца политичке активности у Београду, све до марта 1937, када је формиран Секретаријат ПК КПЈ за Србију, у који улази и Милош Матијевић. После хапшења због штрајка текстилних радника на Карабурми, децембра 1937, прешао је у илегалност.

Децембра 1938. изабран је за организационог секретара Месног комитета Партије за Београд, а 1940. је и његов политички секретар. Као секретар Месног комитета, био је организатор и руководилац многих акција радничке класе у Београду пред рат: великих демонстрација 14. децембра 1939, штрајка аеронаутичких радника априла 1940, мартовских демонстрација 1941. године, и других.

На V покрајинској конференцији КПЈ за Србију, 1940, поново је изабран у Покрајински комитет и за делегата V земаљске конференције КПЈ, на којој је изабран за кандидата за члана ЦК КПЈ. Учествовао је и на партијском саветовању ЦК КПЈ, јуна 1939, под Шмарном гором у Словенији, и на партијском курсу у Макарскоj, у лето 1940. године.

После окупације земље, руководио је Месним комитетом Партије и свим већим оружаним акцијама у Београду, посебно у акцији спашавања Александра Ранковића, по налогу Јосипа Броза Тита, из руку Гестапоа и Специјалне полиције, из болнице у Видинској улици, 29. јула 1941. године. У великој полицијској провали руководства и организације КПЈ у Београду, ухапшен је и Мрша, 28. септембра 1941. године.

У току октобра и новембра 1941. у Специјалној полицији Гестапоа издржао је најстрашнија мучења. Његово држање пред Специјалном полицијом један је од најсветлијих примера високе свести и оданости револуционарној борби радничке класе. Осуђен је на смрт, и полумртав пребачен у логор на Бањици, 17. децембра 1941, с већом групом комунискта, стрељан је Милош Матијевић.

Народним херојем проглашен је 16. јула 1951. године.

(Ђ. Р.)