САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Skorašnji članci
Бројач посета
  • 738807Ukupno poseta:
  • 2386747Ukupno pregleda:
  • 1Trenutno posetilaca:

Високи државни и партијски функционер ФНРЈ и народни херој Југославије.

Рођен је 16. новембра 1912. у селу Поповићу, Младеновац, Србија. Потиче из напредне учитељске породице. Отац му је био делегат на Вуковарском конгресу КПЈ. Основну школу учио је у родном месту, а гимназију у Београду, где је пришао напредном омладинском покрету.

Одмах после уписа на Медицински факултет у Београду, укључио се у напредни покрет студената Београдског универзитета. У првиим годинама диктатуре, у многобројним и разноврсним акцијама студената Београдског универзитета истицао се одлучношћу и организаторским способностима. Члан је СКОЈ-а од 1932, а КПЈ од 1933, године, када је један од руководилаца напредне студентске омладине на Медицинском факултету и члан руководећег језгра на Универзитету. Марта 1934. изабран је за члана Универзитетског комитета КПЈ, и био један од уредника листа „Медицинар“, а од маја 1934. и листа „Млади комунист“, који је покренут на иницијативу Благоја Паровића.

У провали партијске и скојевске организације у Београду, почетком јула 1934, која је захватила и Универзитет, ухапшен је јануара 1935, и од Суда за заштиту државе осуђен на девет мсецеци затвора, који је издржао у Сремској Митровици. Учествовао је у акцијама за побољшање услова живота и остваривање већих права политичких осуђеника у казнионицама.

После изласка с робије, наставља партијску активност у Београду. Као члан Обласног комитета КПЈ за Србију, радио је кратко време у београдском округу, а затим је, крајем 1936, по партијском задатку, упућен у Крагујевац. Као члан ОК КПЈ за Крагујевац, радио је на обнављању и учвршћивању партијских организација у шумадији.

Године 1937, по одлуци ЦК КПЈ, радио је на обнављању партијских организација на Косову и Метохији, а затим у Македонији. Његовом помоћи, партијске организације на Косову и Метохији организационо су ојачале и формиран је привремени Обласни комитет КПЈ за Косово и Метохију. У Македонији је помагао сређивању стања у неким партијским организцијама. у покушају да се илегално пребаци у Шпанију, ухапшен је 1937. од аустријске полиције, на аустријско-швајцарској граници, и враћен у Југославију. После месец дана затвора, протеран је у родно место.

Вративши се илегално у Београд, наставио је политичку делатност као члан ОК КПЈ у Београду. Почетком 1938. постао је члан ПК КПЈ за Србију. Као члан ПК, политички је деловао у великом делу Србије. После општинских избора 1938. написао је, с Милошем Минићем, брошуру „Ко има право да говори у име Београда“, у којој су приказали терор и махинације представника режима. Брошура је штампана у Крагујевцу и растурана по целој Србији. Јуна 1939, као делегат ПК КПЈ за Србију, учествовао је на земаљском саветовању КПЈ, под Шмарном гором, у Словенији. На V покрајинској конференцији КПЈ за Србију, јуна 1940, поново је изабран за члана ПК, а после V земаљске конференције и члана Војне комисије при ПК КПЈ за Србију. До рата је непрекидно радио на јачању и омасовљавању партијских организација у Србији, а као члан Војне комисије руководио је припремама партијских организација за одбрану земље. Рат га је затекао на партијском раду у унутрашњости Србије.

После капитулације Краљевине Југославије, средином априла 1941. враћа се у Београд и добија задатак да руководи организационим припремама за оружани устанак у јужној и југоистичној Србији. Од августа 1941, као делегат и инструктор ОК КПЈ за Србију, делује у округу Пожаревац на организовању партијских организација и руководстава и јачању НОП-а све до лета 1942, када прелази у Београд на рад у ПК КПЈ за Србију.

Почетком 1943. именован је за политичког комесара Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију.

Из Београда се пребацио на терен Аранђеловца, у седиште Главног штаба, и наставио рад на оживљавању оружане борбе и формирању 1. шумадијске бригаде. Борбеном активношћу ове бригаде и политичким деловањем комуниста на терену, онемогућена jе делатност квислинга и стварање јачих упоришта окупатора. Крајем 1943, с овом бригадом пробио се у Санџак због успостављања везе с јединицама НОВ, које су од ВШ упућене у правцу Србије.

На другом заседању АВНОЈ-а изабран је за члана његовог Председништва, што је било велико признање за његов дотадашњи револуционарни рад.

Од јуна до октобра 1944. био је начелник Персоналног одељења ГШ за Србију, а затим прелази на дужност организационог секретара ПК КПЈ за Србију. Из рата је изишао у чину генерал-мајора ЈНА.

После ослобођења, налазио се на најодговорнијим партијским и државним дужностима: био је министар унутрашњих послова у Влади Србије (1945-1946), председник Комисије државне контроле Србије. Крајем 1946. прешао је на рад у ЦК КПЈ. Био је члан ЦК и Политбироа ЦК СКС и члан ЦК СКЈ од VII до X конгреса.

Од 1945. биран је за посланика Савезне и Републичке скупштине. Био је члан Президијума Народне скупштине ФНРЈ, од 1953. члан Савезног извршног већа и Савезни секретар за социјалну политику и народно здравље до 1963. Поред тога, био је председник Главног задружног Савеза ФНРЈ, члан Председништва Савезне конференције ССРН.

Уређивао је партијске часописе „Комунист“ и „Партијска изградња“ и био главни и одговорни уредник „Борбе“ (1963-1969). Објавио је низ текстова у часописима, штампи и посебним издањима.

Народним херојем проглашен је 6. јула 1953. године.

Умро у Београду 1992. године.

(Ђ. Пи.)

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
6°
clear sky
humidity: 87%
wind: 7m/s W
H 6 • L 5
10°
Thu
10°
Fri
15°
Sat
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.