Момчило Мома Станојловић

Предратни пилот, заменик команданта Треће пролетерске (санџачке) НОУ бригаде и народни херој Југославије.

Рођен је у 5. августа 1916. године у Крагујевцу. После завршене гимназије уписао је Војну академију, затим је похађао ваздухопловну школу у Панчеву, и стекао звање војног пилота.

Почетак рата, априла 1941. године, затекао га је у чину поручника на летилишту у Шарлицама, код Ниша, на коме су Немци првог дана рата уништили већину авиона. У току повлачења, Мома Станојловић је, с групомваздухопловаца, учествовао, 15. априла, у одбрани Ужица. У тим борбама је био лакше рањен.

После капитулације, није дозволио да га заробе, већ се, наоружан, с неколико друговапребацио у Крагујевац, где је илегално живео до одласка у партизане. У међувремену повезао се са члановима КПЈ, по чијим је налозима активно радио на припреми устанка. Окупљао је људе који су хтели да се боре, организовао борбене десетине, прикупљао оружје, растурао летке и ширио идеје КПЈ о устанку.

У партизане је ступио међу првима. Још пре изласка из града, ОК КПЈ за Крагујевац именовао га је за командира једне од три чете Крагујевачког партизанског одреда. У току августа 1941. године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Истакао се у обезбеђивању Дулена у време саветовања Главног штаба НОВ и ПО Србије са командантима партизанских одреда, септембра 1941. године. Пошто је и у другим борбама испољио велику храброст и умешност у командовању, постављен је за команданта III батаљона Крагујевачког НОП одреда.

Када је 21. децембра 1941. године формирана Прва пролетерска НОУ бригада, Мома Станојловић је постављен на дужност командира II чете Крагујевачког батаљона, који се истако већ у првој борби бригаде, 22. децембра, у селу Гаочићу, када је заробљено 120 италијана. Септембра 1942. године, у Босанском Петровцу, Мома је постављен за политичког комесара, а убрзо и за команданта Крагујевачког батаљона. Он је, тако, постао први предратни активни официр који је постао политички комесар у НОБ-у, и то у батаљону у ком је било више истакнутих учесника радничког и напредног студентског покрета.

Са својим прослављеним батаљоном прошао је низ тешких борби на Ситници и Јајцу, код Котор-Вароши и Иван-седлу. Храброст је посебно доказао у извлачењу из усташког гарнизона у Бугојну, јула 1942. године. У многим тешким ситуацијама био је смирен и проницљив командант. У борби за прелазе на Тари, у V офанзиви, када је његов батаљон упорно одржавао положај на Илијиној Глави, Мома је добио наређење да пређе у састав Треће пролетерске (санџачке) бригаде, у којој је постављен за заменика команданта бригаде. Погинуо је 13. јуна 1943. године изнад Тјентишта, на левој обали Сутјеске, у непосредној близини места где је погинуо Сава Ковачевић.

За народног хероја Југославије проглашен је 23. јуна 1948. године.

Ваздухопловни завод у Батајници носи његово име.