САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 756964Укупно посета:
  • 2427902Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Српски политичар, јеврејског порекла сликар и новинар, члан Комунистичке партије од 1920. и државни и партијски функционер после Другог светског рата.

Рођен је 4. јануара 1890. у Београду, у богатој породици. Завршио је нижу гимназију, а затим је студирао и сликарство у Београду, Минхену и Паризу од 1905. до 1910. године.

Поред овога, бавио се активно и новинарством. Своје новинарске кораке започео је 1910. године. Био је секретар Удружења новинарских сарадника (1911 и 1912.). Од 1913. до 1915. био је наставник цртања у гимназији у Охриду. Од марта до децембра 1919. издавао је напредни дневник „Слободна реч“.

Члан КПЈ постаје 1. јануара 1920. године. Од 1921-1922. налазио се на месту Извршног одбора КПЈ, био је и уредник „Слободне речи“ и „Организованог радника“. Од 1925. године до 1939. провео је на робији у Сремској Митровици и Лепоглави. У Лепоглави се упознао са Титом и као дуг за добро пријатељство насликао му је портрет.

Након изласка са робије, Пијаде од 1939. до 1941. живи и ради у Београду као сликар. Тада је по други пут осуђен и спроведен у концентрациони логор у Билећи, где ће провести до почетка рата.

По избијању Тринаестојулског устанка у Црној Гори, учествује у организацији устанка, а од децембра 1941. прелази у Врховни штаб НОПОЈ, у коме се као начелник економског одељења и одељења за позадинске власти највише бавио организпвањем народне власти и позадине.

Творац је Фочанских прописа, које су издате на слободној партизанској територији у првој половини 1942. године.

Новембра 1942. већник је на првом заседању АВНОЈ-а, а у новембру 1943. потпредседник АВНОЈ-а. Један је од твораца историјских одлука које је донео АВНОЈ на свом заседању у Бихаћу и Јајцу. У Јајцу организовао Телеграфску агенцију нове Југославије, Танјуг.

У јесен 1944 и почетком 1945. налази се у политичкој мисији у Москви. По ослобођењу Југославије, стално је биран у Београду за народног посланика Народне скупштине ФНРЈ и Народне скупштине НР Србије првог и другог сазива.

Био је Председник Уставотворног, а затим Законодавног одбора Народне скупштине ФНРЈ све до јануара 1953.

Од тада до 28. јануара 1954. бива потпредседник Савезног извршног већа, када је изабран за председника Савезне народне скупштине. И као потпредседник Савезног извршног већа, а у својству председника Координационог одбора, бавио се изградњом законодавства и новог уставног уређења.

У службу политичке мисије, послан је на Конференцији мира у Паризу 1946. Као делегат ФНРЈ, а био је и шеф југословенске делегације у Енглеској, Француској, Турској, Грчкој и Чехословачкој.

Био је једно време и члан Извршног комитета ЦК СКЈ и члан ЦК СКС, члан председништва Свезног одбора ССРНЈ и централног одбора Савеза бораца.

Поред тога, био је редован члан Српске академије наука, Удружења новинара и Удружења ликовних уметника Југославије.

Из политичког живота се повукао 1955. године. Одлази у Париз, где је живео једно време и пре рата. Умро је у истом граду 15. марта 1957. године. Сахрањен је у Београду у Гробници народних хероја на Калемегдану.

Моша Пијаде је у рату био познат под псеудонимом „Чича Јанко“. Нарочито је био познат као оштар и беспрекоран комуниста. Владавина Моше Пијаде у Колашину (од почетка 1942. до половине 1942), праћена је и политиком „Левих скретања“, којима се и сам Пијаде придружио. Запамћена је његова непријатна епизода у градовима широм Црне Горе, када је без икаквих доказа осуђивао људе који не подржавају партизански покрет на стрељање.

Имао је чин генерал-мајора ЈНА у резерви.

Одликован је:
Орденом народног хероја
Орденом јунака социјалистичког рада
Орденом братства и јединства
Орденом партизанске звезде
Орденом заслуге за народ I реда
Орденом народног ослобођења
Орденом за храброст

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

46. наградни књижевно-историографски конкурс

за 2017. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 76 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2017. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2017. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2017. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
23°
clear sky
humidity: 38%
wind: 7m/s W
H 23 • L 22
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.