САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 743900Укупно посета:
  • 2397676Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

Никола ЉубичићГенерал-армије ЈНА и народни херој Југославије
Рођен је 4. априла 1916. године у селу Каран, код Ужица. Гимназију је завршио у Ужицу, а средњу пољопривредну школу у Ваљеву. Војску је служио у Школи резервних пешадијских официра, у Марибору. До рата је радио у Нижој пољопривредној школи у Севојну, код Ужица, Косјерићу и Пљевљима.
Активно је учествовао у свим акцијама омладинских организација у ваљевској Пољопривредној школи, као и касније у Косјерићу и Пљевљима. Током априлског рата 1941. године био је распоређен за командира вода у планинском батаљону, формираном у селу Здравчићима код Пожеге. Учествовао је борби с Немцима на положају код Ваљева.После окупације Краљевине Југославије, по задатку ОК КПЈ за Ужице, радио је на припреми устанка у околини Ужица, а највише у селима око Карана. У Прву ужичку чету Ужичког НОП одреда, ступо је одмах после њеног формирања првих дана августа. Тада је постао члан КПЈ.
Учествовао је у борбама за ослобођење Бајине Баште и Ужица, као и осталим борбама Прве ужичке чете. После ослобођења Ужица, руководио је борбама на сектору Вардишта и Добруна, и с јединицама штитио слободну територију с правца Прибоја и Вишеграда. Пред повлачење партизанских снага из Ужица, одређен је за командира Треће ужичке чете Ужичког НОП одреда.
После Прве непријатељске офанзиве и пада Ужичке републике, повлачи се с Трећом ужичком четом, преко Златибора ка Санџаку. Током повлачења чета је водила неколико борби с Немцима и четницима, а после доласка у Санџак учествовала је у борби с Италијанима који су напали Врховни штаб у селу Дренови. После тога Трећа ужичка чета је обезбеђивала Врховни штаб у маршу према Рудом.
Трећа ужичка чета ушла је у састав V шумадијског батаљона Прве пролетерске НОУ бригаде. Тада је поред дужности командира чете, Љубичић постављен и за заменика команданта батаљона Милана Илића Чиче. Трећа ужичка чета, која се налазила у заштитници бригаде, кренула је из Рудог ка Романији. Почетком 1942. године чета је у дугом маршу, по великој хладноћи, избила на Јахорину, где је поново распоређена да обезбеђује Врховни штаб.
Са члановима Врховног штаба чета је прешла у Фочу. Тада Љубичић постаје командант V шумадијског батаљона. Батаљон је водио борбе са четницима и Италијанима, према Челебићу и Дубу, а 1. маја у борби с Италијанима, код Чајнича, Љубичић је први пут рањен.
Током непријатељске офанзиве на слободну територију око Фоче, батаљон је водио борбе на територији између Чајнича и Фоче, а касније на Пивској висоравни и падинама Дурмитора. Одатле се батаљон пребацио преко реке Пиве, у Плужине, где је извесно време поново обезбеђивао Врховни штаб. После тога, батаљон води борбе са четницима и Италијанима који су надирали из правца Гацка. У кретању ка простору Сутјеске, батаљон је разбио групе четника, али је био изложен сталном бомбардовању италијанске авијације.
После доласка у село Врбницу, а по одлуци Врховног штаба, V шумадијски батаљон је пребачен у Другу пролетерску бригаду, због њене допуне после губитака које је претрпела у дотадашњим борбама. Тада је Никола Љубичић постављен за команданта IV ужичког батаљона Друге пролетерске бригаде. У време похода бригаде за Босанску крајину, овај батаљон је водио борбе код Калиновика, затим приликом преласка пута и пруге Сарајево-Коњиц, код Тарчина, после код Бугојна, Купреса, на Мањачи и при ослобађању Мркоњић-Града и Јајца.
Касније је батаљон водио борбе око Босанског Грахова и на Динари, у близини Книна. Поново се сукобио, на падинама Динаре, према Босанском Грахову, с Италијанима, где је Никола Љубичић тешко рањен. После дужег лечења у Босанском Петровцу и другим болницама, као рањеник у IV непријатељској офанзиви креће се с рањеничком колоном од Босанског Петровца до Неретве. У долини Неретве прикључује се Другој пролетерској бригади, и постаје члан Штаба бригаде.
Љубичић поново учествује у свим борбама које је бригада водила у долини Неретве: у разбијању Немаца на Пидришу; испред Горњег Вакуфа; затим при форсирању Неретве у борби с четницима; и после око Борачког језера, у Калиновику. Друга пролетерска бригада је, затим, водила тешке борбе с Италијанима и четницима при форсирању Дрине, и касније на терену Санџака и Црне Горе и источне Босне, све до Сутјеске.
После борби у долини Сутјеске, са Другом пролетерском бригадом је учествовао у борбама током пробоја на Зеленгори, као и на путу око Миљевине, и касније све до доласка и после доласка у рејон између Кладања и Тузле. Ту је, почетком августа 1943. године, одлуком Врховног штаба, Љубичић с још 6 другова и радио-станицом кренуо за Србију, преко ослобођених, полуослобођених и неослобођених територија. Кретали су се преко Семберије и Срема. У Србију су се убацили код Умке, и стигли до Аранђеловца. После доласка је, с јединицама Прве шумадијске бригаде, учествовао у борбама вођеним на овом терену. С бригадом је кренуо, по наређењу Врховног штаба, од Рудника, преко Косјерића и планине Таре, и учествовао у борбама које је ова бригада на том путу водила, ка главнини партизанских јединица које су се налазиле у долини Лима и Вардишта.
После доласка у Санџак, извесно време је био на функцији начелника Штаба Друге пролетерске бригаде, а после је постао командант Треће српске бригаде. С овом јединицом учествовао је у борбама на територији Санџака и западне Србије, Златибора, Ивањице, потом на Буковима око Ваљева, планине Таре, а касније око Берана и Андријевице.
При поласку групе дивизија за Србију, постављен је за начелника штаба Друге пролетерске дивизије НОВЈ, с којом у другој половини 1944. године стиже у Србију, после тешких борби у долини Ибра и Копаонику. Августа 1944. године постављен је за заменика корпуса народне одбране. На тој дужности је дочекао и ослобођење Југославије.
После ослобођења земље, био је командант дивизије КНОЈ-а. Вишу војну академију завршио је 1950. године у Београду, а затим је постављен за команданта корпуса у Загребу, Љубљани и Крагујевцу. После тога, био је на дужности помоћника команданта Прве армије ЈА за политичко-правни сектор; команданта Граничних јединица Југославије; начелника Ратне школе и командант Прве армијске области. На дужности Савезног секретара за народну одбрану налзио се од 1967. до 1982. године.
Биран је за посланика Савезне скупштине од 1963. до 1967. године. На VIII конгресу СКЈ изабран је за члана Централног комитета, а на IX, X и IX конгресу СКЈ биран је за члана Председништва ЦК СКЈ. Од 1982. до 1984. године био је на функцији председника Председништва СР Србије, а од 1984. до 1989. године члан Председништва СФРЈ.
Умро је на ВМА у Београду 13. априла 2005. године. Сахрањен је уз војне почасти 16. априла 2005. године у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Написао је књиге: „Општенародна одбрана-стратегија мира“, „Ужички НОП одред“, „Ужице 1941. године“ и мемоаре „У Титовој колони“.
Носилац је Партизанске споменице 1941. године и других високих југословенских и страних одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
13°
few clouds
humidity: 72%
wind: 2m/s W
H 16 • L 12
20°
Tue
22°
Wed
23°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.