САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Skorašnji članci
Бројач посета
  • 738809Ukupno poseta:
  • 2386750Ukupno pregleda:
  • 2Trenutno posetilaca:

Рођен је 2. децембра 1913. године у селу Блатуши, на међи Кордуна и Баније, Хрватска, у сељачкој породици. Гимназију је учио у Глини и Бјеловару. На Филозофском факултету у Београду дипломирао је 1937. године, физику и примењену математику.

Годину дана провео је у школи резервних артиљеријских официра у Сарајеву, а затим завршио војни топографски курс у Калиновику, и постао резервни потпоручник. Потом студира на Техничком факултету у Београду. У жељи да се посвети научном раду, одлази на студије у Париз. Дипломирао је на Ecole supe-rieure d’optique и припремио докторску тезу из космичког зрачења. У вријеме немачке агресије на Француску, 1940. године, после многих неприлика, враћа се у Југославију, у краљевачку гимназију. У Паризу је сарађивао с Комитетом за репатријацију југословенских шпанских бораца, а у Краљево је донео доста комунистичке литературе и илегални летак КП Француске против окупације.

Године 1941, 24. јуна, напушта Краљево с групом радника и ђака, да би избегао хапшење због политичког дјеловања. Два дана касније, формиран је на Гочу Краљевачки партизански одред, за чијег је команданта изабран Јакшић, који тих дана постаје члан КПЈ.

Децембра 1941, Јакшић постаје командант Краљевачког батаљона 1. пролетерске бригаде, с којим се бори код Прозора, Бугојна, Дувна, Ливна, Грахова… Новембра 1942. године постављен је за команданта 7. банијске ударне дивизије, с којом учествује у биткама на Неретви и Сутјесци. Крајем 1943. године, Јакшић је командант 11. корпуса, а 1944. начелник Главног штаба Хрватске, а од марта био је начелник штаба 4. армије, која је ослободила Трст.

Јакшић се, изузетним квалитетима борца и старешине, сврстао међу најистакнутије војне руководиоце у народноослободилачком рату. Већ и у време познатих борби око Краљева ујесен 1941. поверена му је дужност команданта сектора Краљевачког фронта. Брзо је схватио специфичне услове партизанске борбе и развијања свенародног ослободилачког рата. Посебно се, као вешт и храбар командант, истакао у командовању 7. банијском дивизијом у борбама у вријеме IV окупаторско-квислиншке офанзиве, у периоду јануар-март 1943. године. На челу дивизије водио је успешну маневарску одбрану од прилаза Сиску преко Бихаћа и Босанског Петровца до Прозора, обезбеђујући евакуацију Централне болнице НОВ с Грмеча до долине Раме, да би, затим, на фронту између Горњег Вакуфа и Прозора, организовао и успешно изводио вишедневну позициону одбрану због обезбеђења Централне болнице и стварања услова за развој противофанзиве групе дивизија НОВ под непосредном командом Врховног штаба. Јакшић је успешно командовао дивизојим и у тешким борбама у V окупаторско-квислиншкој офанзиви, посебно у њеној завршној фази, када је вешто извео дивизију из њемачког обруча на Сутјесци, спасивши тиме и велики број рањеника и болесника. У етапи завршних операција за ослобођење Југославије, Јакшић је, као начелник штаба 4. југословенске армије, брзо ушао у суштину фронталног ратовања и планирања великих офанзивних подухвата, што је допринијело да ова армија успјешно и у рекордном времену савлада знатне њемачке снаге, од фронта у Лици, преко Ријеке и Истре, до Трста.

После рата, Јакшић је обављао високе војне дужности: команданта позадине ЈА, првог помоћника министра народне одбране, маршала Јосипа Броза Тита, команданта артиљерије ЈА. Године 1950. завршава Општевојни факултет и Курс оператике; потом је на дужности команданта Београдске војне области и помоћник начелника Генералштаба. Пензионисан је 1962. године, на свој захтев, у чину генерал-пуковника.

Године 1962. учествује у оснивању Института за физику и бави се проблематиком ласера. Идуће године изабран је за вишег предавача на Електротехничком факултету у Београду.

Јакшић је био републички и савезни народни посланик, члан Опуномоћства ЦК СКЈ за ЈНА, члан Главног одбора Савеза бораца и ССРНС.

Аутор је више војноисторијских и војнотеориј-ских радова.

Међу активностима које су Павла Јакшића уздигле од борца до генерала и народног хероја Југославије, и које карактеришу његову личност, поред онога што је уткано у заједничка дела јединица којима је он командовао, истичу се: одважно лично ангажовање у улози борца у првим данима оружане борбе код Краљева (Ушће и друго) што је условило да га борачке масе изаберу и признају за свог команданта; одлучно брањење, крајем 1941, у вријеме њемачке офанзиве на Ужичку републику, партизанског облика ратовања – партизанских маневара и силазно-узлазне трансформације облика ратовања.

Своје богато ратно искуство и искуство из целокупног НОР-а и револуције, Јакшић је теоријски разрадио и приказао као достигнуће на пољу ратне вјештине од свјетско-историјског значаја.

Народним херојем проглашен је 20. децембра 1951. године.

(Б. Ја.)

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
6°
clear sky
humidity: 87%
wind: 7m/s W
H 6 • L 5
10°
Thu
10°
Fri
15°
Sat
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.