САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 747029Укупно посета:
  • 2403324Укупно прегледа:
  • 4Тренутно посетилаца:

Политички комесар Чачанског НОП одреда и народни херој Југославије.

Рођен је 27. маја 1913. у Чачку, Србија. Основну школу и гимназију завршио је у родном месту. Још као гимназијалац пришао је напредном радничком покрету и ангажовао се у раду спортских друштава, у којима је могао да испољи свој политички утицај с позиција напредног покрета. Био је секретар спортског друштва „Борац“ у Чачку, око којег су се окупљали напредни радници и средњошколци. Био је врло активан члан радничког културно-уметничког друштва „Абрашевић“ у Чачку, а изузетно се ангажовао у Уједињеним радничким синдикатима, који су били једина и права радничка организација.

На Београдском универзитету студирао је права. Учествовао је у свим акцијама, демонстрацијама и манифестацијама које су организовали напредни студенти Београдског универзитета. Изабран је за председника Акционог одбора и био врло омиљен међу студентима. Због његове политичке ангажованости на факултету и ван њега, полиција га је прогањала, затварала и у затвору мучила, али се пред њом увек храбро држао. Као већ проверен борац, примљен је у чланство КПЈ 1939. на Београдском универзитету.

У време окупације 1941, Ратко Митровић је био секретар Окружног комитета Комунистичке партије Југославије за округ чачански, и један од најодговорнијих и најактивнијих организатора устанка у чачанском крају. Поступајући по директиви Партије, организује прикупљање оружја и муниције и врши припреме за дизање устанка. Крајем маја и почетком јуна одржава Окружну конференцију Партије, посвећену раду партијске организације у условима окупације и припрема устанка.

По одлуци ОК КПЈ за округ Чачак, Митровић је 12. јула 1941. године, на Стјенику, на планини Јелици, формирао Чачански партизански одред и постао његов први политички комесар. Одред је носио име истакнутог комуниста овог краја, „Др Драгиша Мишовић“. За врло кратко време одред је разбио квислиншку власт спремну да служи окупатору; попалио општинске архиве, нападао и рушио комуникације у сливу Западне Мораве према Краљеву и Пожеги, затим према Београду, напао немачке јединице у Милићевцима на Јелици, Јежевици, Слатинској коси и другим местима, а затим, у врло кратком времену, ослободио Чачак и успоставио око њега слободну територију.

У свим овим борбама Митровић је показао неизмерну храброст и пожртвовање. После ослобођења Гуче, Горњег Милановца, Чачка и других места, Митровић неуморно ради на организацији позадине, успостављању власти и омасовљењу одреда који је с осталим одредима опседао Краљево.

Митровић је непрекидно активан, свуда стиже. Био је одличан говорник. Често је говорио народу на великој пијаци у Чачку, и у својим ватреним говорима уливао веру у победу и ослобођење: „Доћи ће дан када ћемо мрског окупатора истерати из своје земље! Доћи ће дан победе, другови, дан када ћемо ведра чела моћи свакоме у очи да погледамо, дан када ће нам ћело напредно човечанство рећи: хвала, показали сте како се треба борити за слободу!“

Митровић се нарочито истакао 7. новембра 1941, када су четници Драже Михаиловића, пошто су напустили положаје према Краљеву оставили слободан пролаз Немцима и покушали да на препад преотму Чачак од партизана. Митровић је, с Трнавским и Љубићким батаљоном и четом градске милиције, разбио четнике и претерао их према Равној Гори.

У I непријатељској офанзиви немачка 113. пешадијска дивизија, довучена с источног фронта, продрла је брзо и незадрживо у Чачак, и поново га окупирала 28. новембра 1941. године. Због брзине дејства ове дивизије, неки делови Чачанског одреда ,,Др Мишовић“ нису успели да се повуку, већ су остали у граду. Главнина одреда повукла се према Санџаку. Немци су јаким снагама заузели целу слободну територију.

Међу онима који су остали у опкољеном граду био је и комесар Чачанског одреда и секретар Окружног комитета КПЈ за округ Чачак, Ратко Митровић. Ухватили су га четници 8. децембра 1941. године, у селу Јежевици, код Чачка. Као што добрим слугама и издајницима и приличи, предали су га својим господарима, Немцима. Гестапо га је, после дугих мучења, мрцварења и саслушања, на којима се херојски држао и никог није одао, обесио о стуб на чачанској пијаци, 11. децембра 1941. године, на истом месту с којег је своје суграђане у тек ослобођеном граду говорима позивао у борбу за ослобођење. Умро је достојанствено и херојски, пркосећи непријатељу и изражавајући веру у победу и ослобођење.

Народним херојем проглашен је 25. септембра 1944. године.

(М. Анд.)

2 реаговања на Ратко Митровић

  • Lune каже:

    „Čačanska SPC u sprezi sa Ravnogorskim pokretom oskrnavila je ovu grobnicu, pod ovom humkom nema ni jednog četnika, najviše je žrtava koje su oni pobili“, smatra predsednik čačanskog SUBNOR-a.

    Predstavnici obe strane, koje su odvojeno obeležile godišnjicu oslobođenja, navode da je neophodno prevazići podele koje već više od 70 godina unose razdor medu Srbe, ali su izričiti u stavu da zajedničkog odavanja počasti sahranjenima na Spomen parku ne može biti.

    Prilikom borbi za oslobodenje Čačka u Drugom svetskom ratu, koje su trajale 48 dana, pored 1.132 borca NOB-a, poginulo je i 469 pripadnika Crvene armije. Pod humkom na Spomen parku počiva oko 4.600 žrtava, čiji ostaci su preneti iz masovne grobnice koja se nekada nalazila na trgu u Čačku.

    • Boban каже:

      Radi istine treba reći,da pod humkom na Spomen parku borbe i pobede ne počiva 4600 palih za slobodu.Taj broj se odnosi na sve poginule iz Čačanskog kraja u borbi protiv okupatora i njegovih saradnika.A u humci počiva oko 800 posmrtnih ostataka palih za slobodu,i da ne zaboravimo,i za vlast radnika i seljaka.I sve što je prof.Zečević rekao na Kadinjači o reviziji istorije poraženih snaga odnosi se i na ovo mesto,čak i više izraženo u ovom kraju.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
22°
clear sky
humidity: 52%
wind: 6m/s SE
H 26 • L 19
24°
Tue
27°
Wed
27°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.