САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 747029Укупно посета:
  • 2403324Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

друштвено-политички радник и народни херој Југославије.

babovic_canaРођена је 25. марта 1907. године у Лазаревцу. Основну школу и трогодишњу женску занатско-индустријску школу завршила је у Лазаревцу.

Радничком покрету прилази као млада радница у Лазаревцу. Прешавши у Београд, 1926. године, брзо се истакла у синдикату текстилних радника и културно-уметничком друштву „Абрашевић“. Члан СКОЈ-а од 1927, а КПЈ од 1928. године. Тада је била и члан МК СКОЈ-а за Београд и члан ПК СКОЈ-а за Србију. По завођењу диктатуре живела је краће време у Пожаревцу, а после великих партијских провала у Београду, у току 1929. године, долази у Београд и са групом неухапшених комуниста наставља рад на обнављању организације КПЈ.

У фебруару 1930. године ухапшена је заједно са својим мужем Ибрахимом Бабовићем, тада секретаром МК КПЈ за Београд, који је 1934. године умро у Лепоглави. Због недостатака доказа пуштена је на слободу. Поново је ухапшена 1932. године и после краћег боравка у затвору, протерана у своје родно место. У Београд се враћа 1933. године. Почетком јануара 1934. године, под илегалним именом Мара, постала је члан МК КПЈ за Београд, који је формирао Благоје Паровић. После провале МК КПЈ и МК СКОЈ-а у Београду, почетком јула 1934. године, живела је илегално, а затим је крајем 1934. године упућена на школовање у СССР.

На школовању у Москви, на Лењиновој школи, похађала је шестомесечни курс. По повратку у Југославију у јесен 1935. године радила је на стварању Фронта народне слободе. Крајем 1935. по задатку Партије одлази у Крушевац, где је радила на формирању и јачању партијске организације. Била је један од организатора великог штрајка радника у фабрици сапуна „Мерима“, јануара 1936. године.

Крајем маја 1936. године прешла је на политички рад у Крагујевац, где је постала члан новоформираног ОК КПЈ. Крајем 1937. године прешла је на партијски рад у Ниш. По потерници београдске полиције, ухапшена је средином фебруара 1937. године, али успева да побегне и живи илегално у Нишу, Јагодини и Крагујевцу. Да би избегла ново хапшење, по одлуци ЦК КПЈ, одлази на партијски рад у Сарајево. После полицијске провале партијске оргамизације у Крагујевцу, јуна 1937. године, откривен је и њен рад у овом граду, па је 13. јула ухапшена у Сарајеву, где је живела под илегалним именом Злата Досковић.

У полицијском затвору у Крагујевцу издржала је страховиту тортуру одбијајући све оптужбе. Суд за заштиту државе осудио ју је на две године робије, коју је одлежала у пожаревачком затвору. По изласку са робије, 1939. године, поново је на партијском раду у Београду. Кооптирана је за члана ПК КПЈ за Србију. На V земаљској конференцији КПЈ, октобра 1940. године, изабрана је за члана Централног комитета КПЈ. Изабрана је и за члана Војне комисије при ПК КПЈ за Србију.

Од априла 1941. године, као члан Војног комитета и ПК КПЈ за Србију, учествовала је у припремању устанка и организовању првих оружаних акција у окупираном Београду. Заједно са Ђуром Стругаром, организовала је спашавање Александра Ранковића, из болнице. По одласку на ослобођену територију, октобра 1941. године, била је партијски и политички руководилац у партизанским одредима. С главнином партизанских снага и Врховним штабом повукла се, новембра 1941. године, у Санџак.

Током 1942. године била је заменик политичког комесара Друге пролетерске бригаде, а затим се, по одлуци ЦК КПЈ, посвећује прганизовању АФЖ-а. Била је организатор Прве конференције Антифашистичког фронта жена Југославије, која је одржана 6. децембра 1942. године у Босанском Петровцу. На овој конференцији је изабрана за секретара Извршног одбора АФЖ Југославије.

Као већник учествовала на Првом и Другом заседању АВНОЈ-а. На Другом заседању АВНОЈ-а изабрана је за члана Председништва АВНОЈ-а.

После ослобођења Југославије, била је на разним дужностима у политичким и друштвеним организацијама: министар у влади НР Србије и члан Извршног већа Народне скупштине СР Србије. Бирана је од 1945. до 1963. за савезног посланика, у више сазива. У ЦК КПЈ бирана је од V конгреса, за члана ЦК СК Србије, непрекидно од I конгреса. Била је члан Извршног комитета ЦК СК Србије и организациони секретар ЦК СК Србије.

Бирана је за члана Председништва Главног одбора ССРН Србије и члана Председништва Савезног одбора ССРН Југославије. Била је члан Савета федерације и члан Савезног одбора СУБНОР-а Југославије. Од 1974. године била је члан Председништва СР Србије. Умрла је у Београду 17. децембра 1977. године.

Носилац је Партизанске споменице 1941. године. Орденом народнох хероја Југославије одликована је 5. јула 1952. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
22°
clear sky
humidity: 52%
wind: 6m/s SE
H 26 • L 19
24°
Tue
27°
Wed
27°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.