САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 747029Укупно посета:
  • 2403324Укупно прегледа:
  • 3Тренутно посетилаца:

Члан ПК КПЈ за Србију и народни херој Југославије.

Рођена је 28. децембра 1912. године у Светом Стефану, Будва, Црна Гора. Основну школу учила је у Светом Стефану и Котору, а два разреда учитељске школе у Цетињу, коју је 1932. морала прекинути због болести и преласка родитеља у Београд.

Припада најистакнутијим женама-борцима радничког покрета и КПЈ у Београду уочи рата.

Због тешког материјалног стања у породици, није могла да настави школовање, већ се запослила, најпре као дактилограф у једном приватном бироу, а затим као текстилни радник у Београдској текстилној индустрији. Одмах се укључила у рад синдикалне организације текстилаца, и убрзо избија у прве редове радничких бораца у Београду. Октобра 1933. примљена је у Партију, у ћелију радника и студенткиња, која се ангажовала око излажења партијског листа „Комунист“. Године 1934. радила је у техници Обласног комитета КПЈ за Србију. Била је главна веза између партијске штампарије „Комуниста“ (1934—1935) и Благоја Паровића, инструктора ЦК КПЈ у Београду, и Драгутина Чолића, тадашњег секретара Обласног комитета КПЈ за Србију. Благоје Паровић је истицао њен пример партијског рада као узор осталим комунистима. У великој полицијској провали, 14. априла 1935, ухапшена је и у Главњачи подвргнута најстрашнијим мучењима, на које су је ставили агенти београдске полиције да би одала штампарију „Комуниста“ и другове с којима је сарађивала. Издржала је полицијску тортуру без иједне речи признања, па је на суђењу ослобођена због недостатка доказа. Сами агенти су се чудили њеној издржљивости. До многих комуниста стигле су њене пркосне речи изговорене тада, априла 1935, у полицији: „Све знам, али вам нећу ништа рећи“. Речи изговорене на саслушању у Специјалној полицији, октобра 1941: „Комунист сам, и то је све што ћу вам рећи.“

Наставила је да ради у техници МК Партије за Београд. Била је тиха и радна, скромна, конспиративна, сталожена и увек поуздана. Другови су јој дали надимак „Шуња“, као врсном илегалном раднику који је стизао свуда. У хапшењима 1935. и 1936. полиција је задала тешке ударце партијској организацији у Београду. Заједно с комунистима који нису били ухапшени, Вукица ради на омасовљавању и учвршћивању београдских партијских организација. У пролеће 1936. ради као члан Управе у Синдикату текстилаца. Од марта 1937. секретар је МК КПЈ за Београд, а од маја 1937. члан је новоформираног ПК КПЈ за Србију. Поред рада у Београду, понајвише међу текстилним радницима на Карабурми, по задатку ПК одлазила је повремено у Ниш и Ваљево. Као и остали чланови ПК КПЈ за Србију, и Вукица је учествовала у свим акцијама које је Партија водила по линији Народног фронта, посебно на окупљању радничке омладине и жена-радница у борбу против фашизма. Њеном заслугом, Партија је међу текстилним радницима на Карабурми створила снажно партијско језгро, које је успешно водило тарифне покрете, штрајкове и разне политичке акције. Један је од организатора штрајка текстилаца у Београду, крајем 1937. и почетком 1938. године. Исте године поново је кратко време у затвору, па је затим прешла у илегалност. Вукица је међу организаторима великих демонстрација од 14. децембра 1939. године. На V покрајинској конференцији КПЈ за Србију изабрана је за члана Секретаријата ПК КПЈ за Србију. У мартовским догађајима 1941. године је међу руководиоцима демонстрација против владе Цветковић-Мачек.

После капитулације Краљевине Југославије, радила је у Београду на организовању оружане борбе против окупатора. Непосредно је учествовала у организовању и извођењу низа борбених акција у Београду. По задатку ПК, одржавала је и везу с Јанком Јанковићем у Специјалној полицији, а с мајком Милоша Матијевића организовала је слање хране, упутстава и других директива похапшеним комунистима у Специјалној полицији. Поред задатака у МК и ПК КПЈ за Србију, била је задужена и за политички рад и организовање рејонских комитета Партије у Београду.

Приликом хапшења комуниста, крајем септембра и почетком октобра 1941, идући на састанак МК заједно са чланом МК Давидом Пајићем, 1. октобра 1941. у сукобу с полицијом тешко је рањена и ухваћена, а Давид Пајић убијен.

Пошто је полиција знала да у рукама има истакнутог активиста Партије, покушала је да је сломи применивши сва средства тортуре, али су записници са саслушања Вукице Митровић у Специјалној полицији и Гестапоу остали – празни. Непријатељ је поражен, и провала заустављена. Осуђена је на смрт, и 16. децембра пребачена је на Бањицу, а већ 17. децембра 1941. стрељана с групом чланова МК Партије и СКОЈ-а за Београд. На стрељање су је изнели на носилима, онако како је и донесена на Бањицу, јер су јој ноге биле поломљене.

Својим револуционарним радом до рата, држањем пред класним непријатељем и пред окупатором, упркос ужасном мучењу, Вукица је остала светао лик родољуба и комуниста. Њен живот био је непрекидна борба, свесно жртвовање за идеју за коју се борила. Пркосећи непријатељу и смрти, уздигнуте главе и стиснуте песнице отишла је у смрт.

Народним херојем проглашена је 9. маја 1945. године.

 (Ђ. Пи.)

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
22°
clear sky
humidity: 52%
wind: 6m/s SE
H 26 • L 19
24°
Tue
27°
Wed
27°
Thu
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.