САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758461Укупно посета:
  • 2430455Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ОТВАРАМО  МОГУЋНОСТ ЗА  ДАЉЕ  ЈАЧАЊЕ

На изборној скупштини је уводне напомене, поред материјала са рефератом, извештајима, програмом рада, статутом са осталим документима који су делегатима и свим подручним одборима достављени унапред и, такође, објављени на овом порталу, као званичном гласилу СУБНОР-а Србије, изнео проф.др Миодраг Зечевић. Председник је, поред осталог, рекао:

Ово је значајнa скупштина јер статутарно системски и друштвено организујемо СУБНОР и отварамо могућност за даље јачање у наступајућим (друштвеним) условима и односима.

О разлозима измене и допуне Статута, које нису ни обимне нити радикалне, вођена је расправа у општинским, градским и окружним организацијама СУБНОР-а за време спроведених избора и у Председништву и Републичком одбору који је усвојио предлог Статута и упутио Скупштини на усвајање. Било је нужно појаснити нека решења и прецизирати односе унутар организације.

Технички је Статут дат као интегрални текст. Поштујући историјску стварност и друштвену реалност, у називу организације додато је „и 1999.г“ и на тај начин СУБНОР је постао организација и учесника тог рата, под условом да прихватају Статут СУБНОР-а, антифшизам као друштвену опцију,  остварују текуће и  трајне циљеве удруживања бораца и чувају углед и достојанство наше антифашистичке организације и ослободилачких ратова Србије.

Укључивање у назив „и 1999“ изазвало је код одређених другова, па и неких удружења, резерве и бојазност да се на тај начин мењају природа и карактер СУБНОР-а Србије. Промене које су предложене, јачају по нашем уверењу, изворну концепцију организације у континуитету, посебно антифашистичку опцију као опредељење организације и чланства СУБНОР. Та концепција ситуира СУБНОР у постојеће друштвене односе водећи при томе  рачуна о будућности СУБНОР-а као борачке организације која је носилац изворног антифашизма и традиције НОБ-а и НОП-а и осталих ослободилачких и одбрамбених ратова Србије.

ЦИЉ  ЈЕ ОБНОВА

Предложене измене имају за циљ не да доведу до замене већ до обнове организације.

СУБНОР као организација основан је 1947.године, а српски као самостална у оквиру СУБНОР-а Југославије 1948. године, пре 66 година. Борци НОР-а, који су оснивачи СУБНОР-а, ако су живи, старији су за 66 година. Природа чини своје. Питање се поставља – хоћемо ли ми који смо живи, а постали чланови СУБНОР-а пре 66 година, дозволити да СУБНОР као борачка организација нестане са нама и претвори се у организацију потомака и поштовалаца наше НОБ и буде једна од оних које негују традицију тог рата, или да наставимо частан ход као борачка организација. Чињенице су да је на СР Југославију, односно Србију, извршена агресија 1999. године и да је ЈНА оружана снага СФРЈ,  на основу уставних обавеза, бранила заједничку државу ратујући 1990-1992.године на простору бивше Југославије и да Србија има, на жалост, велики број нових ратника.

Уважавајући животно доба још живих бораца НОР-а и стварне физичке могућности да у савременим условима обезбеде даљи успешан развој оганизације, одговорност је на нама, припадницима НОР – одлука о опстанку СУБНОР-а као борачке организације.

 Хоћемо ли тихо и достојанствено трајати и нестајати и ми и организација, или  ћемо се повезати са борцима нових ратова, и са потомцима и поштоваоцима, људима антифашистичке опредељености и организацијама антифашистичке оријентације, и наставити достојно трајање СУБНОР као борачке организације. Да ли потенцијале објединити и повезати на антифашистичкој основи и традицији ослободилачких и одбрамбених ратова Србије и наставити као снажна борачко-инвалидска организација произашла из НОР-а и постати још значајнија и утицајнија антифашистичка организација, или трајати у нестајању.

Садашње руководство организације определило се за будућност СУБНОР-а и спремни смо да сносимо одговорност за такву одлуку. Не смемо бити себични да СУБНОР као борачка организација нестане са нама.

БЕЛА  ЦРКВА  ЈЕ  ИСТОРИЈА

Везано за седмојулске празнике Бела Црква није Крупањ, нити село које носи то име, Бела Црква је Србија – историја

Владајући политички естаблишмент треба да смогне снаге да младима саопшти истину, и то упише у уџбенике и угради у свест младих генерација, ко је био окупатор Србије, ко је био у служби окупатора, ко се борио против окупатора и његових сарадника,  ко су били савезници, шта је и ко чинио у борби против окупатора за ослобођење земље и да ли је то била часна историја коју треба уважавати и поштовати.

Историја није пијаца на којој се погађамо и ценкамо о ономе шта је било. Историја се не пише и прави компромисом, већ крвљу и животом својих синова и кћери и мучном борбом народа. Она се не пише  договорима на папиру оних који немају везе са њом, она се догодила, она је била.

Садашњи естаблишмент или да поштује борбу народа Србије за слободу, или да слави оне који су били са окупатором. Мора да се определи.

Са историјом се не прави компромис.

КОЈА  СМО  МИ ТО  ДРЖАВА

Дошли смо у стање друштвене свести у којој младој, а и старијој генерацији, није јасно да ли је у Србији облик владавине република уведена пре 68. године или монархија.

Додуше име Република није скинуто из државних знамења или протоколарно. Али, сада се појављују монарх и монархистичка структура, који паралелно делују.

Протоколарно имамо престолонаследика, непознано којег престола, краљевско величанство и височанство, Крунски савет, крунске органе и организацију са државном апанажом за двор. Тако се, не штите интегритет и достојанство облика владавине Србије, њена стабилност и извесност и у земљи и у свету. Србија због себе и света мора да зна шта је. Државно уређење није папазјанија, већ индентификација државе и народа и вид препознавања у свету.

Морамо знати јесмо ли још секуларна држава или смо дошли у ситуацију да немамо сигуран позитиван одговор на то питање, на које је одговор дала француска револуција још у XVIII веку, а код цивилизованих земаља се не поставља то питање.

ТЕШКО НАМА СА  ТАКВИМ  МЕДИЈИМА

Централни медији су још у функцији оних који су дошли на власт 2000.године, тзв. „демократском револуцијом“ која је „усрећила народ Србије“. Народ има реч за такву срећу, демократију и просперитет који је донела Србији:„Далека им красна кућа“.
Локалним медијима, њиховој огромној већини, свака част и поштовање у  односу према истини, историји и разумевању времена. Од њих треба да се уче централни медији, али за то треба имати снаге и превазићи покорност за шаку новца и идеолошку острашћеност.

На жалост бројних противника СУБНОР-а и антифашизма, ми имамо лист „Борац“ и Сајт. Замерамо што се он више не прати у редовима СУБНОР-а. Али,  Сајт је прихваћен  од прогресивних људи и младих који су жељни ускраћене истине. Има дана, другарице и другови, када је дневна посета Сајту преко три хиљаде корисника. Са таквом посетом ретко се ко може похвалити у Србији. Шта то значи, значи да у ономе што се на њему налази, налази истина које су  жељни  они који би хтели да је сазнају.

Одомаћила се теза „у Србији се водио грађански рат за време фашистичке окупације и борио брат против брата“. Теза лансирана од Православне цркве која је одмах по дизању устанка народа Србије бацила анатему на партизане, односно на оне који су кренули у борбу за ослобођење земље од фашистичког окупатора и оних који су се ставили у њихову службу. Извртање стварности са намером фалсификовања историјске истине, циљ рехабилитације квинслинштва и колаборације са фашистичким окупатором. Дрска лаж, фалсификат истине или интелектуална неспособност носилаца ове тезе да  схвате истину и разумеју ратну стварност  Србије 1941-1945.године.

За ту нечасну намеру  злоупотребљавају се емоције да би се затрпала ратна истина Србије. Није спорно да су већину у овим покретима у Србији чинили Срби. Основно питање је шта је ко радио,  зашта се борио и против кога и какав је однос имао према окупатору.

Фашистички окупатор је окупирао Југославију и Србију не да би обновио и сачувао бившу државу и власт. већ да би се територијално проширио и успоставио своју власт. Да би сачувао освојено успоставио је своје војне и цивилне органе власти који су му потребне да очува власт над окупираном земљом. У власт и покрете укључени су они који хоће да му служе.

ТУ  ПОЧИЊЕ  ПРЕВАРА

Ту у тумачењу настаје прва историјска превара. Тврди се да је обнављена српска власт, а не успостављена окупаторска власт, јер је већина састављена од Срба. Стварност је да је успостављена окупаторска власт, јер  Југославија не би била окупирана да је њена власт била у функцији окупатора. Учешће у окупационој  власти је служење окупатору да би сачувао окупацију.  Власт коју је оформио окупатор (оружану и цивилну) бори се на живот и смрт против оних који хоће да ослободе земљу и оборе ту власт (партизани). Не бори се у таквој ситуацији брат против брата, већ борац за ослобођење земље са  припадником окупационе власти, у чијој се структури налазе квинслиншки и колаборационистички покрети састављени од Срба.

Циљно и војнички рећи за четнике, недићевце и љотићевце да воде грађански рат уз подршку окупатора са партизанима, равно је неумљу. За ратујуће стране није  битно које је нације учесник, битна је страна на којој је ко био и ко се против кога борио и у чијем интересу и где је окупатор у томе.

Свесни да им историјска стварност не помаже у намери, носиоци рехабилитације квислиншких и колаборационистичких покрета појавили су се са новом историјском истином. Признају да су припадници НОП-а (партизани) победили и да је већина Србије била антифашистичка, али против комуниста, како зову НОП (партизане) који су се признају борили против окупатора на страни антифашистичке алијансе.

Та њихова антифашистичка Србија која је била против комуниста (НОП-а)  пропала је са окупатором и тако окончан већински, само њима знан, српски ратни антифашизам.

Испада да је та њихова већинска антифашистичка Србија изнедрила равногорски и љотићев покрет, муслиманску милицију, балисте и недићеву квислиншку власт, али да народ није препознао тај прави српски антифашизам и да су комунисти победили, како зову, Народноослободилачки партизански покрет. Вероватно су се ослонили на тврдње некада изнете од једног професора да је у Србији за време окупације било десетак врста антифашизма, између којих и сањајући антифашизам.

Највеће од нових открића наследника колаборације јесте постојање (комунистичког), руског, енглеског и америчког (капиталистичког) ратног атнифашизма и да народи Србије нису волели НОП (комунисти), јер је био руски и, на жалост, победио. Честитамо на епохалном научном доприносу.

Глупостима никада краја. Могли су се ови историчари бар распитати код својих старијих каква је провала одушевљења народа настала у Србији када је била ослобођена од протагониста тог њиховог антифашизма.

Нејасна идеја о помирењу која се лансира од одређених политичких кругова, а то значи фашизма и антифашизма, је историјска бесмислица и стварно понижавање интелигенције људи.

НЕКА  СЕ  ИЗЈАСНЕ!

Неке партије се, данас узгред изјашњавају за антифашизам, поштовање антифашистичке борбе народа Србије али стидљиво, а у пракси подрже све што оспорава те вредности.

Где је СПС са својом групацијом, која декларативно подржава антифашистичка опредељења, који је са СУБНОР-ом за време избора, а у текућем политичком животу води политику незамерања другим опцијама, где је ДС који се углавном ослободио стурктуре која је све учинила да рехабилитује фашистичку прошлост у Србији, и сада тврди да је антифашистички опредељена, где је партија Љајића, Чеде Јовановића, Чанкова и других које се проглашавају за леве и антифашистичке. СНС који има доста политичких наслага мора да се изјасни, мада има манифестационих потеза који дају нејасну слику о природи антифашистичких опредељења и односу према НОБ и НОП.

Антифашизам и одбрана историјске истине о борби народа Србије против фашизма у текућим политичким односима није обавеза и право само СУБНОР-а, (бивших партизана) и оних који осећају поштовање за оно зашта су се борили припадници НОП-а. То је обавеза свих антифашистички и демократски опредељених људи, покрета, организација, политике и државе.

Пет-шест самопроглашених историчара, без спремности да сазнају истину, произведени од конзервативних партија које своју идеолошку позицију и опстајање заснивају на колаборационистичкој прошлости у Србији, уз издашну помоћ и разумевање  дела политике и власти и наклоњених медија, безочно фалсификују историју уз ћутање историјске науке која, на жалост, не показује интерес у овом времену да брани и чува историјску истину.

Та шачица окупљена у Институту за савремену историју намеће причу улице за историјску истину, а академици, професори универзитета, научни саветници и други научници, одговорни за стање историјске науке и њену будућност, ћуте, јавно се не оглашавају правдајући то као немешање у текућу политику.  Ово је урушавање историјске истине, а њихова одговорност за то није мала. Они на овај начин објективно примају одговорност испред историјске науке за њено фалсификовање.

ЈЕДНА  ЈЕ  ИСТИНА  О ЧАСНОЈ БОРБИ

Треба да будемо одговорни чинилац друштвене средине, активни носиоци прогресивних демократских хтења, да се боримо за заштиту интереса не само чланства СУБНОР-а и популације везане за њу, већ пре свега, за будућност младих генерација и социјалну заштиту угрожених људи. Чување сећања на саборце који су дали животе за слободу и за све који су се у историји Србије борили и гинули за њену независност и слободу, наша је трајна обавеза.

Истину о ослободилачкој и одбрамбеној борби народа Србије у XX веку, морамо часно заступати и бранити и у земљи и у иностранству. Истином одговарати на фалсификовање историје. Морамо бити стамени и достојанствени, јер наши следбеници треба да су оно што смо ми били и што јесмо, јасни, опредељени, одговорни, достојанствени и непоколебљиви. Организација је таква била и таква треба да остане од оних који је продужавају.

И на крају, свима нама који смо изабрани у руководства СУБНОР-а од месног удружења до нивоа републичког, никоме није загарантован мандат од четири године.

Промене и тражење успешнијих решења је захтев и интерес организације. Успешан рад одговоран однос, чување достојанства и јединства организације је мера трајања манданта, који је само статутарна могућност, а не загарантовано право” – рекао је проф.др Миодраг Зечевић на изборној скупштини СУБНОР-а Србије, одржаној 28. јуна у Дому војске у Београду.

Једно реаговање на Изборна скупштина (2)

  • pedjaza каже:

    I ako nema jasne ideološke partnere na političkoj sceni Srbije, izuzev delimično SPS-a, SUBNOR je ipak smogao snage da se izbori za svoje mesto u društvu, za svoje malo parče medijskog prostora i da poruči svima, kao nepolitička, nestranačka i neprofitna organizacija, ko su bili pravi antifašisti, a ko fašsitstičke sluge koje danas žele da se ogrnu velom antifašizma. Mnogi se deklarišu kao antifašisti, jer znaju da se antifašističko opredeljenje ceni, ali kada u praksi treba da pokažu svoju privrženost tom opredeljenju, uglavnom ih nema. Stoga je prva u redu antifašističkih organizacija u Srbiji SUBNOR. SUBNOR nikada neće izneveriti svoje članove, pristalice i sve ostale antifašistički nastrojene građane.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4016:06 CET
SatSunMon
7/2°C
8/1°C
8/1°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.