САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

НИЈЕ У ИМЕ, ВЕЋ ПРОТИВ НАРОДA

У Београду је, на Тргу Николе Пашића, у широким просторима Института за савремену историју Србије, отворена изложба под именом „У име народа“.

Изложба има за циљ, како су рекли приређивачи познати већ свеколикој јавности као приврженици четничког покрета и опоненти партизанске борбе у Другом светском рату и касније власти, да наружи прве године управљања државе која се, на народном изјашњавању, плебицитарно изјаснила за Комунистичку партију.

Изложба је тако конципирана да наводно доказује низ преступних радњи и користи судску терминологију по којој су доношене пресуде „у име народа“ што говори, само по себи, да су се окривљени изводили пред правосудне органе и на основу поступка упућивани на издржавање казне.

Поводом отварања изложбе, на Тргу Николе Пашића у Београду су се окупили и многи чланови борачке организације СУБНОР-а и других антифашистичких и левичарских удружења да здушно протестују против, како су рекли, очигледних фалсификата наводних историчара и њихових сарадника.

Један од говорника, Александар Ђенић, нагласио је да изложба има за циљ рехабилитовање фашистичких злочинаца и њихових слуга, а то показује и сама улазница за изложбу, на којој је као једна од комунистичких жртава нико други до злогласни Аћимовић постављен да, у окупираној Србији, влада у име нацистичких завојевача.

Протесни скуп завршен је паролом „Смрт фашизму – слобода народу!“

 

4 реаговања на Изложба

  • Lune каже:

    (I Višnja Pavelić(87), ćerka ustaškog poglavnika, je u jednom intervjuu potvrdila da je njen otac „pomagao četnicima Draže Mihailovića krajem rata. „Draža je tražio da se njegovoj vojsci omogući povlačenje preko hrvatske teritorije i moj otac mu je izašao u susret. Osim toga, 1944. godine mu je dao lek protiv tifusa, koji je u to vreme bio teška bolest od koje se umiralo,

    • Lune каже:

      Иронично, најинтимнији однос у Аргентини, Павелић одржава са бившим премијером Краљевине Југославије Миланом Стојадиновићем. Бивши „неумољиви непријатељи“ не само да су се заједно састајали и коментарисали друштвене догађаје, него су чак постати и лични пријатељи. Постоји легенда у којој се каже да је, коментаришући ову парадоксалну алијансу, Еуген Кватерник „Дидо“ непосредно пред смрт, рекао: „Колико људи би преживелo да су овако почели да пију заједно, пре двадесет година“!

      Међутим, нису сви српски националисти у Аргентини, делили Стојадиновићев став, нити били склони да опросте Павелићев масакр својих сународника у НДХ. С обзиром на чињеницу да је некадашњи „поглавник“, иако званично живео под лажним именом у бекству, посебно се не скривајући, слободно је хрватска дијаспора у Буенос Аиресу славила: 10 априла 1957. године, годишњицу проглашењa НДХ, двојица бивших четника – Благоје Јововић и Мило Кривокапић – сачекавши у заседи долазак омнибусa са којим је допутовао Анте Павелић и отворили на њега ватру из пиштоља. Не губећи самопоуздање, вођа „усташа“, почиње избегавати хице, изузетном брзином изненађујућом за његове године и за своју старост, скачучи са једне на другу страну, но упркос томе, ипак га погађају два метка у руку и раме. Побегавши са места атентата, oсветници, зачудно, проналазе и добијају подршку од Миланa Стојадиновићa, који им помаже да избегну хапшење „као Србин Србима“.

  • Lune каже:

    Posle rata, po osnivanju Jata, postao je prvi šef Jatovih pilota. Iškolovao je plejadu pilota koji su bili okosnica naše avijacije; bio je pilot predsednika Tita sa kojim je je obišao ceo svet. Žalosno je, nedopustivo i sramotno da nijedan avion Air Serbia ne nosi ime Milisava Semiza, iako je reč o čoveku koji je bio vazduhoplovna legenda, već se imena daju teniserima (Đoković), filmadžijama (Kusturica), košarkašima (Divac).
    Ko mu je kriv, nije igrao košarku: Milisav Semiz, samo pilot i – ništa više
    Kao poslednji živi pilot kojeg je školovao kapetan Milisav Semiz, zapanjen sam vešću da je novi avion u floti Air Serbia dobio ime po kosarkašu Vladi Divcu. Nemam ništa protiv gospodina Divca, ali imam protiv ljudi koji su svojim nepoznavanjem istorije vazduhoplovstva, patriotizma te nepoštovanjem zaboravili na najsvetliji lik srpskog vazduhoplovstva.
    Ovog meseca navršilo se 73 godine od mučkog fašističkog bombardovanja Beograda, kad se zaboravljeni kapetan Milisav Semiz viteški sukobio sa 120 nemačkih „štuka“ i sa svojim avionom “Rogozarski-ik 3“, oborio četiri nemačka aviona iznad Beograda.
    O Semizovoj hrabrosti, humanosti i odvažnosti objavljeno je stotine članaka širom sveta; engleski magazin „Aircraft profile 242“ tek je jedan od mnogih koji je Semiza proglasio herojem. Mnogi bi bili iznenađeni saznanjem o njegovom briljantnom svetskom rekordu, kada je Jatovim avionom „Konver cv-340“ 1954. godine preleteo Atlantik za neverovatnih šest sati! Njegov podvig ostao je zabeležen u američkom Muzeju avijacije u Las Vegasu; njegovo ime se, takođe, nalazi u Muzeju vazduhoplovstva u Londonu, jer je bio jedan od vodećih pilota-heroja Drugog svetskog rata, braneći ne samo svoju zemlju i svoj grad već nastavljajući borbu na strani saveznika do kraja Drugog svetskog rata.
    Posle rata, po osnivanju Jata, postao je prvi šef Jatovih pilota. Iškolovao je plejadu pilota koji su bili okosnica naše avijacije; bio je pilot predsednika Tita sa kojim je je obišao ceo svet.
    Žalosno je, nedopustivo i sramotno da nijedan avion Air Serbia ne nosi Semizovo ime, iako je reč o čoveku koji je bio vazduhoplovna legenda, već se imena daju teniserima (Đoković), filmadžijama (Kusturica), košarkašima (Divac), a ne bih se iznenadio kad bi jedan od njih poneo ime srpske pevaljke Cece Ražnjatović.
    Neverovatno je da u Beogradu nema mesta za spomenik Milisavu Semizu, bar ne toliko grandiozan kao onaj na Tašmajdanu, čuvenog “humaniste i državnika“ Alijeva. Takođe je nedopustivo da pored raznih vojvoda, ruskih knezova i oficira, nijedna ulica u Beogradu ne nosi njegovo ime, bez obzira što je Semiz u glavnom gradu proveo ceo svoj život.
    Čak ni predsedniku Tomislavu Nikoliću, koji je podelio odlikovanja i kurti i murti, nije palo napamet da na godišnjicu šestoaprilskog bombardovanja Beograda dodeli kapetanu Milisavu Semizu makar jedno skromno, posthumno odlikovanje. Beograde i zemljo Srbijo, sramite se! S poštovanjem, Captain instructor, Branko Savićević.

  • pedjaza каже:

    Ciničan je naziv izložbe „U ime naroda“. Njime se, zapravo žele karikirati presude koje su istinski donošene i izricane u ime naroda, a ne u ime kralja, bilo kog pojedinca, niti šačice vlastoržaca.
    Narod zna istinu, a ovo je još jedan tendenciozan načlin pokušava omalovažiti značaj antifašističke borbe i saradnici okupatora proglase žrtvama. Nečuveno je do kojih granica se ide u nameri da se istorija prekroji i prilagodi nečjoj ideologiji.
    Sramota!

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.