САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 756965Укупно посета:
  • 2427904Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ВРИШТИМО ОД БОЛА

На скупу у Јајинцима говорио је и Славко Милановић, председник Удружења логораша „Јасеновац“, које је, иначе, колективни члан СУБНОР-а Србије.

Поштовани посетиоци ове комеморативне манифестације, места где је током Другог светског рата убијено и покопано више десетина хиљада невиних грађана.

„Дозволите ми да захвалим организатору. Удостојили сте нас пажњом и омогућили да се обратим у име преживелих логораша и оних наших грађана који су уморени на овом стратишту или на многим другим стратиштима и логорима на територији Републике Србије, бивше Независне државе Хрватске и у другим логорима и стратиштима широм Европе. Одајемо свима њима помен.

Наша земља има заиста богату историју, у коју нажалост улазе и бројна страдања српског народа и српске државе.

Иако би сви били срећнији да смо најсиромашнија држава на свету када су у питању догађаји из прошлости, због којих обележавамо годишњице убијања, смрти и прогона наших грађана, датуме против нас започетих фашистичких и агресорских ратова, касније извојеваних одбрамбених и ослободилачких победа, наша досадашња судбина је таква да смо стекли статус страдалног народа.

ЈЕДНО ОД МНОГИХ СТРАТИШТА

Делује немогуће да се то дешавало пре само седам и по деценија, на овим просторима, на тлу Европе.

До тада невиђено зло се десило у Јајинцима, на месту највећег страдања недужног становништва на коме је стрељано највише људи у читавој поробљеној Србији.

Али нажалост, људи нису убијани само овде, јер је Београд је био јединствен град у окупираној Европи по томе што је имао највише концентрационих логора на својој територији. Поред Јајинаца систематске ликвидације вршене су и у логорима на Бањици, Сајмишту, у Земуну и Топовским шупама.

Јајинци су били само још једно у низу стратишта за Србе током Другог светског рада, а поред Срба су убијани и људи других нација.

Сви за које су фашисти сматрали да могу представљати претњу њиховој нацистичкој идеологији, јер подсетићу вас да нама познати злочинци у масовним покољима и истребљавању српског, јеврејског и ромског народа, нису правили разлику између деце и одраслих, старих и болесних.

Као жртве сви су били једнаки, док су се злочинци утркивали ко ће бити већи у својим зверствима

Наши истраживачи су забележили преко 30 начина монструозног усмрћивања жртава, без употребе ватреног оружја, што до тада није забележено.

Један од првих затвореника логора „Јасеновац“, Мартис Седлар, који је за све време постојања логора био гробар, каже: „…мислио сам да то нећу никоме причати, ако неким случајем останем жив. Са групом гробара на хиљаде сам закопао – мртвих, живих, младих, старих, дјеце, смрзлих, задављених, од глади и жеђи и тифуса умрлих. Закопао сам и свога оца…који се смрзао у бараци и умро.“

Иако су фашисти, а нарочито усташе, својом бруталношћу са којом су људи убијани превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, када је у питању мучење ту су успели да оду још даље у својим нељудским делима.

Тако су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали, а затим солили. Живе људе су драли, одсецали им носеве, уши и језике секачима за жицу, а шила су забадали у срце.

НИСУ БИРАЛИ ЖРТВЕ, УБИЈАЛИ СУ И ДЕЦУ

Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева.

Усташе су у својим злоделима ишли корак даље у односу на све остале нацисте па су тако једини на свету у Другом светском рату оформили концентрационе логоре специјализоване за затварање и убијање деце.

Дечји логор у Сиску је био највећи логор за децу, а осим у њему деца су искључиво убијана и у логорима Јастребарско, Ливно и на острву Пагу на Јадрану.

Грозно је све то наглас и изговорити, грозно је на све то и само помислити, а не можемо ни да замислимо колико је било грозно онима који су на тај начин били убијани и мучени.

Због њих данас ми овде гласно говоримо, иако би радије само ћутали, или вриштали од бола.

Данас кад имамо слободно друштво, када је фашизам прошлост, морамо чинити све да у прошлости остане и спречимо свако оживљавање нацистичке идеологије.

Због тога се морамо сећати сваке жртве фашизма и подсећати на сва средства за уништење људске цивилизације.

Да би спречили понављање зла не смемо заборавити оно што се догодило.

Ми Срби смо се у Другом светском рату одлучно и храбро супротставили окупатору и идеалогији фашизма.

Та борба представља борбу за цео људски род и она се не може водити стихијски или делимично, већ непрестано и потпуно. Та борба се води и данас тако што не дозвољавамо да сећање на наше претке избледи, тако што поштујемо њихову жртву и негујемо праве вредности људске цивилизације.

Борили смо се против фашизма и фашизам смо победили. А када је фашизам изгубио тада је цео свет добио. Нову шансу, нов живот, прилику да се развија и да расте, да се дограђује и осавремењује, али и опомену да више никада не дозволи да људска цивилизација сама себе доведе на ивицу опстанка и руб уништења – рекао је Славко Милановић, председник Удружења логораша „Јасеновац“ на комеморативном скупу у Јајинцима.

 

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

46. наградни књижевно-историографски конкурс

за 2017. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 76 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2017. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2017. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2017. године.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Beograd
23°
clear sky
humidity: 38%
wind: 7m/s W
H 23 • L 22
Weather from OpenWeatherMap
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.