САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 784640Укупно посета:
  • 2490059Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

БРАНИЛИ СМО СВОЈЕ ДОМОВЕ, СВОЈУ ОТАЏБИНУ

На периферији Београда, подно Авале, у Јајинцима, одржана је комеморација жртвама Другог светског рата у масовним стрељањима родољуба, антифашиста, идеолошких противника окупаторске хитлеровске армаде потпомогнуте сарадницима из редова квислиншке владе Милана Недића.

На широким пропланцима убијено је, према налазима историчара, најмање 80.000 Срба, Јевреја и Рома доведених из концентрационих логора на Старом сајмишту и Бањици. Многи од заточеника нису ни стигли на стрелиште, погубљени су у специјално опремљеним камионима званим ”душегупке” у које је пуштан отровни гас док се колона смрти кретала улицама Београда до Јајинаца где су неки несрећници чак и полуживи бацани у припремљене раке под надзором жандарма и агената Специјалне полиције.

Комеморацију недужним људима предводила је премијерка Ана Брнабић, а присуствовали су и чланови Владе Александар Вулин, Зоран Ђорђевић, Нела Кубуровић и Вања Удовичић, начелник Генералштаба Милан Мојсиловић са генералима Војске Србије, државни секретар Негован Станковић, амбасадори више држава акредитованих у Београду, представници Јеврејске заједнице, Рома, бивших логораша.

Почаст је одала и делегација СУБНОР-а Србије коју је предводио председник Душан Чукић, а венац су положили чланови Председништа Душанка Лукић Хавелка и Томислав Миленковић.

ЈЕДАН ВЕК, ТРИ ВЕЛИКА СТРАДАЊА

Скупу се обратила председница Владе Ана Брнабић.

”Двадесети век остаће забележен у историјском памћењу нашег народа као раздобље највећег страдања.
Три пута су несразмерно веће силе насрнуле на нашу земљу и њене грађане – 1914, 1941. и 1999. године.
У један једини поглед, у јединствену меморијалну панораму „Авале плаве“, како би то рекао Црњански, стају симболи нашег неизбрисивог сећања на ове догађаје:
споменик Незнаном јунаку, спомен-парк у коме данас одајемо пошту јајиначким мученицима и Авалски торањ као поносни сведок неуништивости нашег народа.
У ратним сукобима током прошлог века пали су милиони наших сународника, војника и цивила, жена и деце.

Многи знани, али и многи незабележени и неопојани, почивају у гробницама Бизерте, Зејтинлика, Крфа и острва Видо, у Шумарицама и Краљеву, у јамама Јадовна и Пребиловаца, расути у муљу Саве око Јасеновца и пуштени низ хладне воде Дунава испод новосадских мостова.
Милиони људи нестали у лудилу насилног распадања Југославије, у попаљеним кућама и беспутним збеговима.
Стајали су с пушком, или још чешће голоруки, испред својих огњишта, испред своје Отаџбине, и испред хиљадугодишњих светиња.
Овој тужној, али часној повесници припадају и јајиначки страдалници. У периоду од 1941. до 1944. године, на овом месту злокобног и застрашујућег назива „Стрелиште“, одреди фашистичког окупатора за егзекуцију лишили су живота готово 80.000 људи.
Српски устаници против завојевача, антифашисти, Јевреји и Роми, понекад и грађани покупљени на улицама ради одмазде, довођени су добро прорачунатом технолошком линијом смрти прво у београдске логоре, као у предворје своје коначне судбине.
А она их је чекала на свега десетак километара авалским путем, у Јајинцима.
Измучени и пребијани данима у бањичком логору и другим казаматима, али непоколебљиви у својим уверењима и људском достојанству, довожени су камионима на губилиште.

ЖЕЛИМО ДА ОСТАНЕМО СВОЈИ НА СВОМЕ

Животи 80.000 људи прекинути су пушчаним мецима или, по Хајдриховом рецепту, посебно намењеном екстерминацији Јевреја – смртоносним угљен моноксидом у покретним коморама за егзекуцију, такозваним душегупкама. Авала памти! Србија не заборавља хероје и страдалнике!
Али Јајинци нису само место исказивања нашег пијетета према жртвама окупаторовог терора и нису само монументални подсетник на трагедију и стравичне године у животу нашег народа.
Јајинци су, заједно са бањичким и другим београдским мучилиштима и стратиштима, са мртвима и са живима из оног времена, висока школа нашег националног морала и индекс вредности слободе која је друго име наше земље и нашег народа!
Обавезни смо да лекције из те школе чувамо као окосницу свога идентитета и своје културе, да их преносимо генерацијама које долазе.
Тако ћемо се одужити и овим светим хумкама, али и нерођеној деци убијених, коју су сањали и којима би са радошћу преносили моралне врлине… да их нису заувек покосили меци стрељачког строја.
То је и порука наших најумнијих сународника – Иве Андрића, Исидоре Секулић и хеленисте и писца Видовданске етике Милоша Ђурића, који је, не плашећи се немачких претњи логором, одбио да потпише квислиншки Апел српском народу јер „сутра треба студентима етику да предаје“.
Своју принципијелност платио је заточеништвом на Бањици. Онај ко се није уплашио логора, тортуре и смрти и ко је с презиром гледао на варварску надмоћ окупаторове силе знајући да се тело може утамничити, а душа никада, постао је светионик своме народу у том мрачном раздобљу и за сва времена.
У времену у коме живимо, морамо да донесемо важне одлуке за свој народ и своју државу.
Желимо да останемо своји, доследни наслеђу генерација наших предака и да после многих историјских недаћа, трагедија и посртања, па и сопствених крупних грешака, отворимо капију срећне будућности за нас и за нараштаје који долазе.
Јер шта може учинити да ниједна жртва палих родољуба не буде узалудна ако не – да потомство има срећан живот?

МИР ЈЕ НАЈВЕЋА ВРЕДНОСТ

Идеали са којима су пали, нека за нас буду покретач и енергија, нека буду визија и колевка, како то каже добри дух нашег народа чика Јова Змај, из које ће се уздигнути успешна, безбедна и просперитетна Србија, земља по мери свих својих сјајних грађана.
Јајинци се никада не смеју поновити!

Мир је највећа вредност, а на Балкану га је током историје највише недостајало. Србија данас иде три корака испред својих суседа у политици превазилажења наслеђених конфликата.
Кроз преговоре са земљама у региону, са Европском унијом и најзначајнијим светским силама, упорношћу, трпељивошћу, стрпљењем и посвећеним активизмом створили смо уважену и широко прихваћену међународну позицију наше земље.

Створена су пријатељства тамо где их је ретко кад било и где је мало ко очекивао. То је највећи искорак Србије у последњих тридесет година. Његови ефекти видљиви су и у расту националне економије.
Упркос огромним тешкоћама, отпорима и спотицањима, трагамо активно за најповољнијим решењем за питање Косова и Метохије.
Србија данас води реалистичну и одговорну политику, политику мира, стабилности и развоја, и то је најбоља порука коју могу са овог места да пошаљем грађанима.
Резултати те политике биће одуживање свима који су на различите начине стварали славну и часну историју наше земље и нашег народа.
У овоме часу посвећујемо сву своју љубав и упућујемо неизмерну захвалност палима за заједничке и вечне идеале на јајиначком стратишту.
Нека је вечна слава и хвала јајиначким мученицима.
Живела Србија!“- закључила је премијерка Брнабић на комеморацији жртвама фашистичког терора током Другог светског рата у Јајинцима крај Београда.

 

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Partly Cloudy
07:0017:45 CEST
SatSunMon
min 9°C
13/6°C
16/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.