Јединствена Босна је у интересу свих на Балкану, али она мора да буде, пре свега, у интересу сва три народа Босне

Оно што је СУБНОР-у подстицај то је масовно присуство грађана, посебно ђака и младости, јер народ очито другачије вреднује НОБ и оне који су у њој пали од оног каква се у јавности од стране одређених снага посредством медија пласира јавности… Вертикала националне борбе српског народа је борба за слободу у којој је сарадња са окупатором и освајачем национална срамота и све оно што је најружније у историји сваког слободарског народа….Колаборација са фашистичким окупатором не може бити део те антифашистичке вертикале која је платформа ослободилачке борбе народа Србије у борби против фашистичких окупатора и квислинга, јер би то значило поништавање историјских токова Српске борбе за слободу и опстајање…..Савремена Србија је за ова два века имала три устанка народа у борби за слободу: Карађорђев 1804, Милошев 1815. и партизански 1941. године. То нико не може да избрише из историје ослободилачке борбе народа Србије. Ти датуми су светле тачке њене историје и остаће докле год постоји српски народ и Србија као држава…. Реаговање на Закон из 2004. године којим су издједначена права четника са припадницима Народноослободилачког покрета, и Закон о рехабилитцији, било је бурно и свеобухватно. Протестовали смо код свих државних органа и значајних личности, али смо о томе обавестили и међународне и националне ветеранске организације, амбасаде ратних савезничких држава и постојеће међународне организације, као ОУН и друге…..У бившој Југославији се говорило да је Босна Југославија у малом. Југославија се распарчала, а Босна опстала као оквир заједништва захваљујући Дејтону. Међународна заједница која преко својих представника влада, нити разуме, нити схвата, нити зна да спроведе оно што хоће…….

Прекјучер (14. децембра) одржана је XVIII Скупштина вашег СУБНОР-а. Занимљиво је (да ли је коинциденција или…?) да тај датум кореспондира са једним значајним датумом за србијанске антифашисте из 1939. Шта се, заправо, десило тог 14. децембра 1939. у Београду?

Проф. др Зечевић: Датум одржавања свечане седнице завршетка обележавања 70. годишњице устанка народа Србије, намерно је узет. Хтели смо да подсетимо јавност на значајни догађај за антифашистички покрет Србије који се догодио 14.децембра 1939. згодине. Тог дана у праскозорје окупације Југославије и почетка Другог свеског рата у сукобу са полицијом убијено је пет демонстраната, од којих три студента и два радника. Демонстрације су биле противу фашизације земље, њеног политичког окретања према фашистичким државама и људске беде у земљи. Тог дана је, поред пет убијених, рањено и претучено преко 60 демонстраната. То су биле прве жртве које су дали антифашисти Србије у борби против фашизма.

Шта сте посебно подвукли у свом реферату на Скупштини?

Проф. др Зечевић: Указао сам на чињеницу да нема насељеног места у Србији у којем није у току 2011. године одржано свечано обележавање неког локално значајног догађаја и да нема ни једног спомен-обележја из историје Србије, без обзира из којег периода, да у току године није обележено, очишћено и извучено из заборава. Оно што је СУБНОР-у подстицај то је масовно присуство грађана, посебно ђака и младости, јер народ очито другачије вреднује НОБ и оне који су у њој пали од оног каква се у јавности од стране одређених снага посредством медија пласира јавности.

Истакао сам да од Косовског мита, преко средњевековних буна, Карађорђевог и Милошевог устанка, Првог и Другог светског рата, стуб око кога се окупљају српске националне снаге је борба против агресора и поробљивача, за слободу, национални интегритет и достојанствени живот човека. Никада у историји Србије није национална издаја, сарадња са окупатором и припадност непријатељској армади уграђивана у самобитност српског народа. Уграђивати то у историјски национални темељ значило би порицање националне самобитности и вековне борбе српског народа који је водио за слободу и национално опстајање.
Вертикала националне борбе српског народа је борба за слободу у којој је сарадња са окупатором и освајачем национална срамота и све оно што је најружније у историји сваког слободарског народа.

Устанак народа Србије пре 70 година, само је део тог вертикалног историјског стуба српске борбе за слободу, националну самосталност и самобитност. Антифашизам је борбена, политичка и идеолошка вертикала те ослободилачке борбе у време Другог светског рата. Колаборација са фашистичким окупатором не може бити део те антифашистичке вертикале која је платформа ослободилачке борбе народа Србије у борби против фашистичких окупатора и квислинга, јер би то значило поништавање историјских токова Српске борбе за слободу и опстајање.

У години која је на измаку десила се 70-та годишњица устанака народа и народности бивше Југославије против њемачког окупатора и његових домаћих колабораната. Како сте ви у Србији обиљежили ту јубиларну годишњицу?

Проф. др Зечевић: Ову 70. годишњицу смо обележили масовније, достојанственије и обухватније од када је разбијена Југославија. Иако смо у времену најјачег оспоравања Народноослободилачке борбе и партизанског антифашистичког покрета и под медијском блокадом народ није прихватио ову политику. Карактерише бројно присуство грађана, посебно омладине, мада постоје бројне школе које забрањују ученицима присуство на овим манифестацијама.

Али, 7. јули није више званични празник у Србији. Како то коментирате и постоји ли бојазан да генерације грађана Србије након вас неће ни знати шта се десило 7. јула 1941. године у Белој Цркви?

Проф. др Зечевић: Седми јули као држави празник скинут је са листе државних празника Србије, мада одговарајући државни органи помажу његово обележавање. Савремена Србија је за ова два века имала три устанка народа у борби за слободу: Карађорђев 1804, Милошев 1815. и партизански 1941.године.То нико не може да избрише из историје ослободилачке борбе народа Србије. Ти датуми су светле тачке њене историје и остаће докле год постоји српски народ и Србија као држава.

Србија је озаконила и своју фашистичку прошлост. Како сте ви у СУБНОР-у доживјели рехабилитацију четничког покрета и његовог вође Драже Михаиловића те јесте ли изишли са својим ставом по том питању у јавност и према институцијама Србије?

Проф. др Зечевић: Ген.Михаиловић судски није рехабилитован, бар до сада. Реаговање на Закон из 2004. године којим су издједначена права четника са припадницима Народноослободилачког покрета, и Закон о рехабилитцији, било је бурно и свеобухватно. Протестовали смо код свих државних органа и значајних личности, али смо о томе обавестили и међународне и националне ветеранске организације, амбасаде ратних савезничких држава и постојеће међународне организације, као ОУН и друге.

Да ли је недавни физички напад на генерала Јову Капичића дјело појединца, групе или је планиран у неким структурама србијанског друштва? Да ли је, евентуално, посљедица и дјеловања неких медија у Србији?

Проф. др Зечевић: Политика државе Србије и деловање већине централних медија усмерене на рехабилитацију фашистичке прошлости у Србији, охрабриле су пронацистичке и колаборационистичке снаге. Тај догађај треба посматрати везано за укупно политичко, друштвено и морално стање настало у Србији.

Прије неколико дана упутили сте отворено писмо Александру Тијанићу, директору РТС. Шта су били разлози или непосредни поводи да се јавно обратите првом човјеку најјачег електронског медија у Србији и шта сте му, између осталог, поручили у том писму?

Проф. др Зечевић: Ова јубиларна годишњица била је цела под снажним притиском владајуће политике коју подржавају са ретким изузецима централни медији.
РТС као јавни сервис који се финансира из законом успостављене претплате грађана у културно-историјском програму у функцији је званичне политике према ослободилачкој антифашистичкој борби народа Србије. У серијама и програмима на ову тему четници, недићевци, љотићевци, богати људи који их помажу и руководиоци колаборације су добри момци, културни и поштени људи, једино лоши су партизани и нове послератне власти. Наша иницијатива да разговарамо на ову тему није прихваћена, нити нам је дат простор да изнесемо наше ставове о тим питањима.

Непосредни повод била су наша сазнања о наставку серије „Село гори а баба се чешља“ која је била изузев пар епизода, освежење програма РТС. Пошто смо знали идеолошку острашћеност консултованих историчара и садржај неких снимљених нових епозода, одлучили смо да се отвореним писмом обратимо РТС који је и финансира, не чекајући њено објављивање.
Републичком одбору СУБНОР-а непрекидно стижу захтеви чланова да се престане са уплатом претплате, јер се она користи за фалсифисковање истине о НОБ и њеним учесницима и рехабилитује колаборација са ратним окупатором, заправо фашистичка прошлост у Србији 1941-1945.г.

Имајући стање односа са РТС обратили смо се отвореним писмом генералном директору где смо рекли да ћемо ако се појаве нове епизоде ове серије са одговарајућим садржајем и ако се настави у најмању руку ниподаштавање народноослободилачке борбе и антифашистичког покрета позвати чланове СУБНОР-а којих има близу 100.000, породице 305.000 изгинулих другова у току НОБ-а, од којих највише из Србије, потомке и поштоваоце, људе антифашистичке опције да привремено прекину плаћање претплате за РТС. Рекли смо да нека наставе својим програмским путем, али без нас и наших средстава.

Шта је, између осталог, одговорио и шта сте му Ви поручили у слиједећем писму?

Проф. др Зечевић: Наравно са наглашеном ароганцијом одбачене су све наше примедбе. Писмо је названо комунистичким памфлетом, да је све недоказано и поткрепљено грдним нетачностима. Поручено нам је да „ништа у вашој прошлости и садашњости не даје вам за право да грубо интервенишете у уметност било које врсте, укључујући и домаће телевизијске серије“.
Посебно је оспорио да ма шта зна о серији, за коју не зна ни да је снимљена. Позвао се на законску обавезу претплате итд. Наравно успут је изнео низ и злоупотреба комуниста (тако назива припаднике НОП) напомињујући да су бољи изгинули а остали лоши његови припадници.
Одговорили смо смирено у смислу цивилизоване расправе, без крупних речи и увреда. Рекли смо да смо очекивали прикладније речи, речник и стил. Овако Вукова и Данина отрцана реторика, на коју смо одавно навикли и, ако је наше писмо схватио као памфлет, онда није разумео поруку.
Рекли смо ако хоће објективо да преанализира свој програм видели би да смо у праву. Позивајући се на паролу Телевизије „Ваше право да знате све“ да онда равномерно прикаже шта су радили четници, недићевци, љотићвци и партизани, па нека народ процењује.
На крају рекли смо да смо добронамерно указали на неприхватљиве стране (по нама) дела културног и историјског програма РТС везано за савремену историју. Нисмо оспорили њихово право да наставе тим путем, али без средстава оних које у најмању руку представљају у другачијем светлу – закључили смо „Верујте нисмо толики мазохисти“. (Све се налази на сајту и нашем и РТС).

Може ли се, онда, рећи да србијански медији (барем они најутицајнији) и даље служе режиму (као што су служили Милошевићевом) и идеологијама с којима Србија не би требала да се поноси, односно које су супротне вашој (идеологији)?

Проф. др Зечевић: Постоје београдски медији који су најутицајнији, новосадски је најутицајнији у Војводини и постоји разграната мрежа локалних медија (телевизије, новине, часописи, радио). Када су у питању Београдски медији једногласје је постигнуто. Политика, усклађена информација дозирана у односу према неком и нечему. Нема значајнијег разликовања. Унутар њих постоје нека јавна средства која су нешто независнија, али у границама толеранције власти. Нема, за разлику од Милошевићевог времена, опозиционе штампе, односно средстава јавног информисања. Та диференцијација је тада била јасно успостављена у медијском простору. Нема у оквиру београдксих медија наклоњених према СУБНОР-у и антифашистичкој народноослободилачкој борби, али има толерантних и повременог одступања неких од опште политике која је ненаклоњена. Код локалних медија ствар је другачија. Мислим да је већина толерантна и нама наклоњена.

Рехабилитација њемачких колаборациониста из Другог свјетског рата у Србији – четника се итекако, као по закону спојених посуда, негативно одражава и на стање у Босни и Херцеговини. Недавно су у Бања Луци парадирали млади припадници Равногорског покрета и својим порукама, пријетњама и знамењима застрашивали домицилне Бањалучане, припаднике бошњачког и хрватског народа. Режим Милорада Додика није нашао за сходно да реагира и заштити преплашене грађане других националности. Коментар?

Проф. др Зечевић: Балканске земље су непосредно повезане, све што се дешава у једној има већи или мањи утицај на друге. То посебно важи за државе настале на подручју бивше СФРЈ. Унутар југословенског простора још многе ствари и односи нису дефинисани и рашчишћени. Постоје различите мере за исте ситуације.

БиХ је посебна прича. Док су друге бивше републике нашле и дефинисале себе, са великим проблемима која свака има, БиХ није решила основно питање, шта је она и је ли уопште држава.
У бившој Југославији се говорило да је Босна Југославија у малом. Југославија се распарчала, а Босна опстала као оквир заједништва захваљујући Дејтону. Међународна заједница која преко својих представника влада, нити разуме, нити схвата, нити зна да спроведе оно што хоће. Државна организација у делу Муслиманско-хрватске коалиције је прекривена државним институцијама. Паралелних националних и међународних органа има толико да је крај изградње јединственог државног система БиХ тешко видети и очекивати. Кантони су државе у оквиру флуидне државне заједнице. Босна се мора оставити Босанцима да би нашли или заједнички суживот или одговор за безбедни живот њених народа. Босна са доминацијом ма кога народа је немогућа.

Манифестације и демонстрације разних пронацистичких снага су стварност на просторима бивше Југославије, тако да то и није нека новост. За конкретну манифестацију Равногораца у Бања Луци, незам, вериватно је била. У Босни важи терминологија четници за Србе, усташе за Хрвате и Муслимане, а балисти још за Муслимане. Док је та подела у Босни нема мира. Ја лично имам резерве према подацима које дају супротстављене стране. Био сам више пута у Босни једни о другима лепо не говоре, нити мисле. Увек сам предлагао да они морају да седну и сами се договоре, а ми, добронамеро у њиховом заједничком интересу помогнемо да нађу одговор за даљи суживот.

Да будем искрен. Од Босне се силом не може створити централистичка држава ова три народа. Решење које има перспективу је конфедерација уз стварну равноправност сва три народа. Верујем да би се овим путем могла сачувати и изградити Босна као значајна држава на Балканском простору. То претпоставља да се сви одрекну максималних амбиција, циљева и захтева. То ова три народа морају сами да реше. Јединствена Босна је у интересу свих на Балкану али она мора да буде пре свега, у интересу сва три народа Босне.

Како коментирате изјаве Додика да су Бошњаци/муслимани у току Другог свјетског рата били углавном припадници окупаторских формација, а да су углавном Срби били у партизанским јединицама које су се бориле против окупатора и ослободиле земљу? Хисторијске чињенице говоре нешто сасвим друго, зар не?

Проф. др Зечевић: Срби су у Краљевини Југославије били најбројни народ. Тако да није спорно да су били најбројни и у Народноослободилачком покрету, али и у четницима, као и Муслимани и Хрвати у домобранима и усташама. Процентуално припадници свих народа, већина су били у Народноослободилачком покрету. Чињеница је да је устанак прво дигнут у Србији, али је истина да је терор усташа над српским живљем у Хрватској и БиХ довео до међусобног сукоба када Југославија још није била ни капитулирала.
Што су се Муслимани и Хрвати спорије прикључивали НОП различити су разлози. Усташка, немачка и италијанска пропаганда наметнули су тврдњу да су Хрвати оснивањем НДХ напокон добили своју државу. Национално изјашњавање Муслимана у Краљевини Југославији, било је да су Срби или Хрвати, нису прихватани као посебна групација народа. Већина се изјаснила као Срби – муслиманске вероисповести. Синод српске православне цркве за време Конкордата донео је одлуку да Србин може бити само православац, што је имало великог утицаја на опредељење почетком рата, касније се то мења.

Истина је да је од Муслимана са југословенског простора формирано две СС дивизије, по злу чувених Ханџар и Принц Еуген, али нико нема право да због тога оспорава доприносе Муслимана као припадника НОП-а победи над фашистичким окупаторима и домаћим квислинзима и извојеваној слободи.

Имате ли сурадњу са другим савезима у државама насталим на подручју бивше Југославије и у чему се она огледа?

Проф. др Зечевић: Могло би се рећи да имамо континуирану сарадњу. Заједнички састанци делегација које предводе председници, присуствање манифестацијама које организују национални савези, размена делегација, заједнички смо обновили Музеј АВНОЈ-а у Јајцу итд.

Желим Вас, прије свега, као интелектуалца обавијестити да се на интернету одвија акција којом се захтијева повратак Устава Републике БиХ и у којој (акцији) учествује тренутно око 300 хиљада људи. Људи, једноставно, свјесни правне чињенице да Дејтонски устав није никада усвојен у Парламенту БиХ, траже Устав земље којег ниједан законодавни орган није прогласио неважећим, а по овоме који није усвојен (Дејтонски) држава не може да функционира. Желите ли се одредити по овом питању?

Проф. др Зечевић: Код нас старијих присутна је носталгија за прошлим временом, што је и код народа притиснутог неизвесношћу, несигурношћу и бедом, жеља за временом када смо били срећни.Желим целовиту Босну, али да би вратили оно што је било треба имати услове и односе суживота који су били. У овом моменту то је сан и носталгија.Треба отклањати оно што данас оптерећује народе Босне и на тим основама тражити излаз за једништвом и суживот без победника.

И, за сами крај: вјерујете ли да ће се кад-тад појавити доминантне снаге у Србији које ће се изборити да се и медијски и законодавно величају оне снаге из србијанске прошлости на које та земља треба да буде поносна и чиме ће трасирати пут у свјетлију и срећнију будућност србијанског друштва?

Проф. др Зечевић: Прогресивне снаге у Србији су доминантне, али су под агресивним притиском пронацистичких колаборационистичких снага, које користе несигурност партија на власти и недостатка јасне државне политике. Србија не може, убеђен, сам дуго да толерише несигурност владања партија на власти и њихову окупираност влашћу, као и једноумље у средствима информисања.

Хвала Вам велика за овај разговор.

Проф. др Зечевић: Хвала и вама. Желим вам пуно успеха у животу и раду.

РАЗГОВОР ВОДИО: Бедрудин ГУШИЋ