САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758521Укупно посета:
  • 2430607Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

БЕЗ  РЕФОРМИ  НЕМА  НАПРЕТКА

Пише: Проф. др Миодраг Зечевић

 СУБНОР проистиче и везан је за националне и државне циљеве и интересе и  бори се за њихово остваривање.

Везан је за државу и активност државних органа на остваривању, заштити и осавремењавању националних интереса који проистичу из циљева и потреба државе и грађана Србије, али не за текућу политику и интересе партија на власти у остваривању њихових текућих партијско-политичких потреба и интереса.

СУБНОР је  национално усмерена и опредељена организација грађана Србије, која негује, чува, брани и остварује националне историјске вредности Србије као државе и заједнице српског и других народа којима је Србија заједничка држава и њихова  садашњост и будућност.

ЗНА  СЕ  ШТА  ЈЕ  ОСНОВА

Основно опредељење односа према политичким партијама је њихов политички однос према антифашизму, народноослободилачкој борби (партизанској), која је била једина антифашистичка борба у Југославији (Србији), НОП-у и СУБНОР-у. С обзиром на недоследност између изјашњавања и делатности на остваривању исказаних опредељења и њиховог понашања, тежиште у односу према њима треба да буде однос према СУБНОР-у у остваривању његових циљева удруживања и потреба СУБНОР-а у афирмисању антифашистичке борбе, антифашизма српског народа и одбране од фалсификовања историје која служи за поткусуривање партија у решавању питања њихове приземне политике.

Сарадња са партијама на власти усмерена је на подршку државне националне политике  Србије, њеним напорима да изнађе решења за укупну друштвену, економску и моралну кризу у којој се земља и грађани налазе, очување самосталности, уградњу у прогресивне токове савременог света, развој демократије и бољег живота човека, посебно срећније и сигурније будућности младе и наступајућих генерација.

КАКВУ  ПОЛИТИКУ  ВОДИ  ОПОЗИЦИЈА

У сарадњи са партијама у опозицији полази се од истих принципа и понашања у остваривању циљева удруживања у СУБНОР. На жалост, већина опозиционих партија не воде државну већ антивладину политику, која не доприноси стварању и кохезији заједничке државне националне политике и не иде у правцу заштите и стабилности Србије.

Смисао опозиције није антивладина политика, већ кроз критички прилаз текуће политике власти тражење и изналажење најоптималнијих решења развоја и напредтка српског друштва.

Резерву треба имати према партијама чија изворишта су квислинштво, колаборација и предратна и ратна фашистичка прошлост Југославије и Србије.

Структура формиране власти у јединицама локалне самоуправе најчешће не прати структуру поделе власти на нивоу државе. На том нивоу не постоје овакве поделе, нити однос партија према антифашистичкој-народноослободилачкој (партизанској) борби српског народа, НОП-у, односу према победи над фашизмом и антифашизму као усвојеном политичком опредељењу савременог света.

Однос СУБНОР-а у тим срединама успостављати према понашању водећих личности власти и политике према СУБНОР-у и животним потребама грађана те средине. Искуства показују да нема велики значај партијска подела, већ однос носилаца власти и партијских личности према СУБНОР-у и циљевима које заступа, брани и остварује. То треба да буде мера подршке личностима и опцијама, а не формална партијска подела. Ту постоји много веће разумевање потреба суживота и живота у односу на ниво државе Србије.

РАЗЛИКЕ  САМО  У  ИМЕНУ

Партије су у многоме већ постале сметња прогресу. По концепцији, организацији и унутрашњим односима нису се промениле од успостављања вишепартијског система XIX и прве половине XX века у Србији. Традиционалне и без животне динамике окренуте саме себи, чланство окренуто  пирамидалном врху партије, а не бази, без потенцијала друштвеног и моралног који мотивише људе. Лични а не општи и идеолошки интерес и мотив, унутрашњи су садржај партије, због чега се међусобно разликују по имену а не по идеолошком, политичком и системском садржају њеног постојања и остваривања. Постале су успоравајући фактор српског друтшва без снаге да трансформишу себе а самим тим и  остваре потребе српског  друштвеног развоја.

Партије нису носиоци друштвеног прогреса, јер за то нису ни организоване, већ да отимају валст у свом интересу.

У Србији, појединци из државне или партијске структуре, под притиском међународних и унутрашњих потреба, носиоци су и аниматори прогреса, више него партије које су се успешније хијерархијски бирократизовале од државе и постале довољне саме себи, али без озбиљног утицаја на садржај и природу српског укупног друштва. Постаће још више сметња друштвеном прогресу и конзервативна структура друштва ако се убрзо не трансформишу захтевима времена.

У Скупштини су парада у међусобном кафанском надметању, а не друштвена снага која носи и утиче на  друштвене токове. Оне су заостале у односу на оно што је друштвена потреба. Превазиђене су и спутавају друштвени развој због чега је нужна њихова коренита трансформација и усмерење да би биле друштвена снага прогреса. Иначе су кочница развоја друштва и постају периферија у друштвеним токовима и затворена група.

На жалост, ни једна се партија не издваја по ономе што треба да буде у динамици друштвеног развоја, нити га прати. То се односи на све партије, без обзира на то да ли су старе или новостворене, јер су нове само по имену. Оне  су конгломерат настао у  раслојавању партијског живота интересно повезаних, без озбиљне друштвене, идеолошке и политичке синтезе, због чега се људи окупљају око личости, а не око партија.

ДОПРИНОС  СРЕДСТАВА  ИНФОРМИСАЊА

Томе у многоме кумују и доприносе средства јавног информисања која немају препознатљиву друштвену и националну оријентацију, а институције система су под утицајем или текуће државне политике или под надзором одређених политичких партија.

Због тога је нужна реформа друштва и политичког живота у целини, иначе смо осуђени на понављање већ поновљеног и врћење у затвореном кругу, ван потреба прогреса.

Морална обнова друштва је животно питање Србије. Конфесије то нису. Оне су ортодоксно интересно саздане идеологије које се заснивају на принуди веровања без основе реалности, прогреса и ослобођења човека од обруча у који је сабијена његова свест.

Постојеће институције су у сопственом вртлогу којих их чини неспособним да остваре разлог свог постојања.

Да ли школе, културне установе и наука, с обзиром на  друштвену, економску и моралну ситуацију, могу да буду носиоци моралне обнове друштва? Институције, од државних до друштвених, више су носиоци непоштовања него одбране постојећег правног и моралног система и отклањање негативног друштвеног стања, које се без тешкоћа репродукује и постаје начин живљења.

Политичке партије, овакве какве су и како остварују своју друштвену мисију, носиоци су и ствараоци целог овог негативног процеса и основа његовог трајања.

Без реформе плуралистичког система у коме је основа свега овог што је створено, нема изласка из кризе или се бар не зна излаз на који ћемо изаћи. Ово је криза погрешно постављеног вишепартијског живота. Његове концепције и улоге у преласку из једног друштвеног система у други и из једног архаичног вишепартијског система неразвијене и неписмене Србије XIX  и почетка ХХ века у време кад нам планете сунчаног система изгледају близу а најудаљенији делови земљине кугле су наше најближе комшије. Цео свет се креће у том правцу, па и Србија.

Да ли су партије нашег плуралистичког система способне да одговоре на та питања? Жарко бисмо волели да су  способне, али на жалост – нису. Остале су у прошлости, задовољне оним што су, без способности да превазиђу себе, због чега нема прогреса, нити обнове друштва.

Чекати да се друштво само избори са собом, историјско искуство говори, да су за то потребни векови, а Србија већ више нема много времена.

Чланови СУБНОР-а заморени дугим животним искуством и одавно виђеног, доживљеног и преживљеног времена и оног што се понавља, без амбиције да буду носиоци прогреса, али чврсто опредељени да буду његов део, упозоравају садашњу руководећу структуру да смогне снаге и не понавља оно што није више за понављање и у себи изнађе снаге и одговорости да Србију поведе путем прогреса како би постала оно што треба да буде.

Нашу несебичну помоћ имаће на сваком кораку.

3 реаговања на Како даље?

  • Lune каже:

    Strani „investitor“, je mahom lice,firma, koja uzima kredit od neke svoje banke, ugradjuje svoje „marketinske usluge i brend uz POSTOJECE kamate od banke“, kupuje sa tim kreditom, nekakvu opremu, da je ulozi , investira u Srbiji, i „deli ostvarenu dobit, pri najnizim nadnicama u evropi“ sto, nemoze da obezbedi u svojoj zemlji. A, zasto „to“ nebi bilo „isto to samo malo drukcije“..da se donesu „petoljetke“ za obnovu i razvoj, usrane Srbije, pa da „Jorgovani koji mirisu u Narodnoj banci“..na osnovu, raspisanog tendera i razmotrene ponude, sa jasnim anexom o „namenskom trosenju sredstava iz datog kredita“..omoguce, nekom novom „Nikoli Tesli“, da pokrene posao u Srbiji, bez „deobe plena sa stranim ulagacem“, i stvori objekat koji ce da stvara „novostvorenu vrednst za zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba“, i naravno, pripadajucu dobit, kad je vec kapitalizam moguc u Srbiji. Use i u svoje kljuse…?

  • Lune каже:

    Hm,hmm..Ivica Dacic,izjavio danas, srbija je postala normalna drzava, uz aplauze anonimusa,stvari su naravno „abarotnoye“
    Slobodan sam da vas, obojicu obavestim, da sam do 90tih, godina ziveo u „normalnoj Srbiji i Beogradu kao prebivalistu“..ali, dolaskom „gastarbajtera“, „saveznog narodnog poslanika Arkana“..i drugih „pratecih sadrzaja“..“normalne Srbije, dnevno sa 20 teskih prekrsaja, krivicnih dela,ubistava,samoubistava,korupcije i masona NEMA“, ja ne zivim ni u „priblizno normalnoj drzavi“, niti mi domace i drustveno vaspitanje, „omrazene proslosti“…dozvoljava da takav zivot, masovne pljacke,ucena i terora, grupa i pojedinaca,korupcije prihvatim kao“put u srecniju evropskiju buducnost na kraju tunela, koja mi je oteta“.

  • pedjaza каже:

    Jedan veliki problem je što antifašizam u Srbiji nije opšteprihvaćen, odnosno što postoje političke partije i udruženja koji uporno pokušavaju da saradnike fašističkih okupatora proglašavaju antifašistima. Dakle, antifašistička borba partizana ne sme biti dovedena u pitanje i ne sme biti predmet bilo kakvih polemika.
    Što se partija tiče, velika većina njih nije ideološki jasno profilisana, a njihovi programi u velikoj meri međusobno liče. Postojeći izborni sistem (porporcionalni sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom) je od partija napravio nedodirljive posrednike između građana i nosilaca vlasti, budući da građani nemaju priliku da se izjasne za konkretnog poslaničkog kandidata, već za zbirnu zatvorenu izbornu listu, pri čemu se kandidati najčešće u senci nosilaca lista. Tako mnogi građani partije identifikuju sa pojedinicima, obično partijskim liderima. Iz navedenih razloga, partije sve više postaju interesne grupe, čije članstvo na svim nivoima se masovno osipa nakon izbornog poraza, odnosno kod kojih se broj članova progresivno povećava nakon izbornog uspeha. Ove činjeice jasno ukazuju na odsustvo ideoloških stavova mnogih članova.
    SUBNOR kao udruženje sa višedecenijskom tradicijom treba da nastavi sa čuvanjem i negovanjem antifašistikih vrednosti. Što se kadrovskih rešenja unutar SUBNOR-a tiče, moj stav je vrlo jasan – Mladi, mladi, mladi.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4116:06 CET
SunMonTue
8/1°C
8/1°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.