С У Б Н О Р Србије

Генерал-армије ЈНА.

Због револуционарног рада често је хапшен и прогањан, а 1933. осуђен на две године робије. Убрзо је побегао са робије и живео илегално у Загребу, одакле је по директиви Комунистиче партије Југославије отишао у Шпанију 1936. где је избио Шпански грађански рат. У шпанској републиканској армији био је водник, командир чете и командант Балканског батаљона. У борбама код Брунета и на Ебру био је четири пута рањен. Добио је чин капетана и одликован шпанским републиканским орденом Ослобођења. На крају рата 1939. био је заробљен и спроведен у логор из ког успева да побегне назад у Југославију.

Био је један од организатора устанка у Кордуну 1941. Био је члан Главног штаба за Босну и Херцеговину, командант Оперативног штаба за Босанску крајину, командант Првог босанског корпуса, командант Трећег корпуса, командант Главног штаба за Војводину и командант Треће армије. У НОР-у је 6 пута био похваљен од Врховног команданта Јосипа Броза Тита.

После рата био је на дужности команданта армије и области, начелник Персоналне управе ЈНА и помоћник Савезног секретара за народну одбрану. Завршио Вишу војну академију ЈНА. Био је члан Центраног комитета савеза комуниста Југославије, Савезног одбора социјалистичког савеза радног народа Југославије и посланик Савезна народна скупштина Савезне народне скупштине. Одликовн је Орденом народног хероја, Орденом јунака социјалистичког рада, Орденом партизанске звезде, Орденом ратне заставе са злазним венцем (два пута), Орденом брадства и јединства са златним венцем и др..