Рамиз Садику

Студент права, члан Главног штаба партизанских одреда за Косово и Метохију и народни херој Југославије. Рођен је 1915. године у Пећи. Ту је завршио основну школу и наставио средњу. После завршене гимназије уписао је Правни факултет у Београду.Члан СКОЈ-а постао је 1933. године, а КПЈ 1936. године. Члан Бироа ОК КПЈ за Косово и Метохију, постаје 1937. године. У Београду, Рамиз Садику одмах ступа у редове београдских скојеваца и комуниста. Године 1938. косовским студентима, скојевцима и комунистима ОК КПЈ је наложио да штампају Проглас – захтев за националну равноправност Албанаца. У овом Прогласу властима Краљевине Југославије упућен је оштар захтев да престане са исељевањем Албанаца и одузимањем њиховог земљишта. Овај Проглас, у чијем је састављању учествовао и Рамиз, и потписао га са још 68 другова, наишао је на велики одјек у масама. Проглас је упућен и Друштву народа у Женеви.

Италијанској окупацији Албаније 1939. године жестоко су се супротставили сви Албанци. ОК КПЈ организује скупове на Косову и Метохији и политички осветљава фашистички упад у Албанију. Комунисти штампају летке намењена Албанцима и указују им на неравноправан положај. Полиција Пећи има у рукама десетак ових летака, и организује хапшења, међу затворенима је и Рамиз Садику. Два месеца је био затворен у Пећи, а онда га, после боравка у затвору на Ади Циганлији, поново враћају у родни крај, на суђење. Тужилац је тражио смртну казну, али пошто ниједна кривица није могла бити доказана, ослобођен је. Са треће године права морао је на одслужење војног рока, упућен је у 42. пешадијски пук у Бјеловару.

Априла 1941. године заробљен је на борбеној линији и спроведен у градски логор, међутим бјеловарски комунисти су га избавили. По повратку у родни крај чекали су га многи партијски задаци. Живео је илегално, али је стално био присутан у Бироу ОК КПЈ у почетку окупације руководи ОК КПЈ готово сам, јер су многи руководиоци прешли у Црну Гору. Јула 1942. године ухваћен је на партијском задатку у Пећи, и затворен у злогласну Шеремет-кулу. Ту је био затворен све до септембра, када је пребачен у затвор у Тирани. Партијска организација у овом затвору организовала је бег истакнутог косовског револуционара. Одмах после изласка илегално прелази на Косово.

Априла 1943. године Рамиз Садику и Боро Вукмировић бораве у Ђаковици. Али баш у то време Светозар Вукмановић Темпо долази у Призрен, и Боро и Рамиз му крећу у сусрет. На путу их је фашистичка полиција изненадила и ухапсила. Знала је да су високи руководиоци НОП-а и покушала да одмах извуче податаке, зверским мучењем, дуж пута од Ђаковице према Призрену. Код села Ландовице, полиција чини последњи покушај да их, загрљене, раздвоји. На наредбу да се раздвоје, загрлили су се још јаче. Братски загрљени убијени су рафалима.

За народног хероја Југославије проглашен је 6. марта 1945. године.