САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758521Укупно посета:
  • 2430607Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

200.000!

Остварили сте, уважени посетиоци овог портала, званичног органа СУБНОР-а Србије, рекорд за поштовање: премашена је импознатна бројка од 200.000 за само петнаест месеци активног постојања на интернетској мрежи!

Почели смо скромно, готово стидљиво, да бисмо обавештавали превасходно чланове наше организације и потом ширу јавност не само на подручју државе Србије.

Схватајући значај информисања и у условима најсавременије електронске технологије, руководство СУБНОР-а Србије донело је одлуку да и на овом пољу повећа напоре и унапреди рад. Тим пре што су штампани и уопште медији у нашој земљи, посебно они које себе називају централним, подигли  око наше масовне и репрезентативне организације са преко 100 хиљада чланова непремостиви ”зид ћутања” одбијајући да било шта, нарочито позитивно, објаве о славној традицији народноослободилачке борбе, послератној изградњи, садашњим активностима  по правилу усмереним на бољитак друштва у целини. Насупрот хорским хвалоспевима квислиншту у време Другог светског рата као да Србија, а претходно Југославија, није била – захваљујући херојским партизанима  – све време у првим редовима победничке антихитлеровске коалиције чије заслуге дубоко подржава без престанка прогресивни део целокупне планете.

Портал СУБНОР је очигледно прихваћен у јавности захваљујући обиљу информација о раду  којим може да се похвали.

Трудићемо се и надаље да вас, поштовани читаоци, на време и квалитетно обавештавамо о свим потезима који су у интересу антифашистичке и партизанске традиције, ветерана борбе, њихових потомака, симпатизера, тог широког фронта људи добре воље, којима је будућност нових генерација исто тако важна као и прошлост.

Обавештавамо и о, сведоци сте тога, свим релевантним питањима свакодневице, реагујемо на актуелну друштвену и економску политику код нас и у свету и с обзиром на веома разгранату међународну сарадњу са сличним организацијама.

Знамо да многима сметамо, савремени технолошки терористи су нас двапут ”рушили” и доказали и оно што нису желели – потврдили су да вредимо и значимо у Србији и ван ње.

Немамо, али и не тражимо, помоћ. Ослонац сте ви, наши верни многобројни читаоци у отаџбини и широм планете, многољудна борачка организација која се сваким дамаром залаже за најплеменитије вредноте, слободарску традицију, дух народа што никад није ни пред ким, баш као ни својевремено и заједно са антихитлеровском коалицијом против најезде фашиста, поклекнуо и одступио од праве трасе.

Желимо, посетиоци портала СУБНОР, да се јављате: шаљите нам поруке, коментаре, опаске, предлоге, мишљења о свему што је тема нашег и вашег интересовања.

Досадашњих 200.000 посетилаца је много у релативно кратком периоду, али знамо да вас, којима је у срцу ово о чему пишемо, много више и посебно у нашој заједничкој и јединој земљи.

Очекујемо ваше речи са нестрпљењем. Ми смо увек један тим. Јасне идеје и прецизних циљева. Ваш СУБНОР Србије.

27 реаговања на Нови рекорд

  • Lune каже:

    Vladimir Velmar Jankovic, otac Svetlane Velmar Jankovic clanice tzv „krunskog saveta“
    ……………………………………………………………………………………………………………..
    Од септембра 1941. до септембра 1944. радио је као помоћник Велибора Јонића, министра просвете у влади Милана Недића и заједно са њим спроводио националсоцијалистичке идеје. Велмар-Јанковић и његов шеф Јонић су своја овлашћења користили за протеривања неподобдних професора и студената, цензуру левичарске литературе и слање ђака у Завод за принудно васпитање у Смедеревској Паланци. Био је сарадник љотићевског листа „Наша борба“. У јесен 1944. одлази у емиграцију, прво у Италију, затим у Шпанију. У Барселони је 1972. године основао први приватни центар за ментално здравље „Orexis“.

    Оженио је Милицу, рођ. Вуловић, са којом је имао двије ћерке, Гордану и Светлану.[1] Погинуо је у саобраћајној несрећи у Барселони у ноћи између 11. и 12. августа 1976.[1] Сахрањен је под именом „Професор V. J. Wukmir“.[1]

    • Lune каже:

      „politicka pozadina, povampirenih aveti proslosti,jahaca apokalipse danas“
      ………………………………………………………………………………………………
      Pavelić i Stojadinović, obojica u emigraciji, dogovorili su zajedničku suradnju hrvatske i srpske emigracije u rušenju Jugoslavije i kasnijoj uspostavi dviju nezavisnih država, Hrvatske i Srbije, koje će imati dobrosusjedske odnose. Prema pisanju Hrvatske misli (Buenos Aires 1961., god. IX, sv. 26.) sporazum je bio dogovoren i sastavljen, ali je njegovo potpisivanje bilo odgođeno. Međutim, dr. Branko Pešelj, pouzdanik i prijatelj dr. Vladka Mačeka piše u Hrvatskoj reviji (Buenos Aires 1964., god. XIV, sv. 2-3.) o tom sporazumu kao o potpisanom dokumentu. Kasnije je Stojadinović izjavio da Pavelića smatra najvećim i najsposobnijim hrvatskim državnikom.
      Granice
      Prema sporazumu, granica između Hrvatske i Srbije išla bi duž rijeka Bosne i Neretve, tako da bi obje zemlje zadržale većinu svog teritorija utanačenog Ustavom FNRJ, osim što bi se Hrvatska odrekla dijela južne Dalmacije (bez Dubrovnika) u korist Srbije. Obje zemlje ostvarile bi teritorijalne dobitke na štetu Bosne i Hercegovine, tako da bi tzv. Turska Hrvatska zajedno sa zapadnom Hercegovinom i dijelom središnje Bosne pripala Hrvatskoj, dok bi se istočna Bosna i Hercegovina pripojila Srbiji. Sporazumom je predviđeno i da će Crna Gora i Makedonija također ući u sastav proširene Srbije, dok bi Slovenija postala neovisna država.

  • Lune каже:

    Kada su, cinjenice i puka istina u pitanju,ne pomazu lazi,ni hakovanje ma od koga bili
    ( NKPJ na PECAT FORM tvrdi LUNE USTASA ,PROVERENO, LUNE JE PEDER…)
    …………………………………………………………………………………………………………….. Ali…,

    “ Већ 1956. год. када је друг Тито возом путовао у СССР и успут држао митинге, у Украјини и Русији било је мртвих, изгажених људи у „стампеду“ када је маса трчала да види већ тада легендарног вођу југословенских партизана, то је историјска чињеница, као и да је Микојан на вечери у Сочију буквално заплакао од среће на Титовом рамену, када су из зајебанције у Стаљиновој дачи играли валцер. Приликом те посете Тито је добио на поклон авион ИЛ-14, значи исти модел који је тада користило и совјетско руководство. У совјетским школама учило се да у Европи има девет земаља које граде социјализам – значи осам у Варшавском пакту, плус СФРЈ; да су односи са Москвом били толико лоши односно да је Титова Југославија била „неформално у Нато“, како сада многи желе лажно да прикажу (све користећи као „аргумент“ регионални војни пакт Југославије, Грчке и Турске) у школама у СССР деца сасвим сигурно не би учила о Југи као о социјалистичкој земљи. ….“

  • Lune каже:

    1962.godine akademik Radomir Lukic

    „…Drage kolege, mladi pravnici. Upamtite od danas, pa za ceo život da je država monopol nasilja i da vlada strahom koji seje preko vojske, policije, tužilaštva, ali često i sudova. Zbog toga ćete kao pravnici morati celog života da budete u sukobu sa državom braneći narod od zle vlasti, jer je svaka vlast zla i opaka. Samo tako oslobađaćete narod tog straha i zavređivati svoj ugled i ugled naše pravne profesije. Ovo se posebno odnosi na one koji budu imali sreće da budu advokati ili sudije…“

  • Lune каже:

    http://www.pressonline.rs/svet/balkan/280271/hrvati-tito-je-veci-drzavnik-od-tudjmana.html

    Uocljiva je namera „posetilaca“, da svo zlo „politike evrope i Karadjordjevica“ pripisu Josipu Brozu, u krajnjoj meri Komunistima..a, prenebregnu, istorijske cinjenice.. sporazume i dogovore,“Cvetkovic-Macek“..“Stojadinovic-Pavelic“..od 1954.godine,“Dobrica Cosic-Franjo Tudjman ,1992. godine…, i uz mapu YU , dokazati sta je bila namera, i dokle se doslo. Unutar te mape, krije se i „poklon“ „velikog diplomate kneza Pavla“ koji, daruje Srpske prostore,Slovenacke prostore, „Brozovim hrvatima“..pre Drugog svetskog rata,Naravno, nije mi zgodno da napisem tekst, a onda mi „mangupi iz njihovih press online redova“..napisu hm,hmm..“pogresan kod i ne objave prilog“.

  • Lune каже:

    „gradjani mozda hoce Vucica za trenera“…“pravi covek na pravom mestu“…“vozi misko“..?

    Anđus je to potvrdio u svojoj emisiji koju vodi na jednoj televiziji i to kada mu je u gostima bio potpredsednik crveno-belih Nebojša Čović. Anđus je izjavio da je razgovarao s novim trenerom Zvezde Stojanovićem u prisustvu izvesnog taksiste Miška.
    Nije 15 nego 12, jer je to deset odsto od 120.000. Stojanović je predložen od mog i svog kućnog prijatelja taksiste Miška, koji mi je dao njegovu biografiju, a onda sam je ja predao Slaviši Kokezi. Zatim sam otišao kod potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića i ponudio mu Stojanovića. Tek tada, Slaviša Stojanović je pozvan u Beograd. Poslao sam mu poruku da ne zaboravi ko su mu pravi prijatelji. Miško, koji je taksista je predložio Stojanovića i pripada mu menadžerska provizija iako se on tim poslom ne bavi, poručio je Dejan Anđus u svojoj emisiji.

  • Lune каже:

    Upravo, tece „kampanja“..da se „gospodar Vucic“, preimenuje za premijera,pa, prema istrazivanjima „agencije tarabic’..agencije „kleopatra“..navodno 60% gradjana bi Vucica umesto Dacica, sa hm,hmm.. neizvrsenom anketom „onih 45% gradjana“ koji, uopste ne izlaze na izbore i nece da ucestvuju u izboru iz „mahom kriminogene ponude, bacaca magle, lgbt obecanja, i drzavne i nacionalne propasti“
    ………………………………………………………………………………….
    http://www.pressonline.rs/info/politika/279749/istrazivanje-gradjani-zele-vucica-za-premijera.html

    • Lune каже:

      Narodna izreka kaze „kad djavo nema sta da radi on cacka pedu“
      …………………………………………………………………………………..
      Đaci Srednje škole “1.300 kaplara” u Ljigu pisali su ministru prosvete i nauke Srbije Žarku Obradoviću povodom namere opštinske vlasti da se ta škola povodom 50. godišnjice postojanja preimenuje u Srednju školu “Profesor Vladan Sredojević”, piše Beta a prenosi Blic.
      Uz napomenu da su “ponosni što su naslednici i čuvari svojih predaka”, ljiški đaci poručuju ministru da ime škole “ne treba menjati, jer narod bez istorije na postoji”.
      Oni takođe pitaju “zar su ti mladi junaci zaslužili da se neko igra njihovim imenima”, uz ocenu kako nije dovoljno to što će ostati spomenik “1.300 kaplara” na planini Rajac, jer se oni “nisu odmarali na Rajcu već su pobedili u Kolubarskoj bici”.
      Ljiški srednjoškolci ne prihvataju obrazloženje predsednika Opštine Miodraga Starčevića po kojem “kaplari nisu bili iz Ljiga, jedino su poginuli na teritoriji opštine Ljig”.
      Ne sporeći profesora Vladana Sredojevića (1929-1995), njegovi mladi zemljaci mole ministra Obradovića da ne dozvoli promenu imena škole i da ih u tome podrži.
      – Sramota je za Ljig, sramota za njegove žitelje, sramota za đake, sramota za buduće generacije koje će se upisivati u ovu školu, ako do promene njenog imena dođe – poručili su mladi Ljižani ministru prosvete, koga podsećaju da “nije ministar lokalne samouprave”.
      Uz pismo, ljiški srednjoškolci su priložili i 600 potpisa svojih sugrađana, koji su ih podržali u zahtevima da se srednja škola i dalje zove “1.300 kaplara”. Među potpisnicima su i književnik Milovan Danojlić, rodom iz Ivanovaca kod Ljiga, kao i predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica.
      Srednja škola u Ljigu osnovana je pre 50 godina i tada se zvala po partizanskom heroju Luki Spasojeviću (1919-1943) iz susednog sela Babajić. Posle petooktobarskih promena 2000. ponela je naziv “1.300 kaplara”. Taj naziv tada je ponela i godišnja nagrada Ljiga, a preimenovana je i jedna od centralnih varoških ulica.

  • Lune каже:

    „nakalemljeni otac Srpskog naroda i valjda otac Crnofgorskog naroda“..“sviraju svoj posmrtni mars“…?
    …………………………………………………………………………………………………………………………
    Svoje sećanja nikada nije hteo da snimi na kasetu niti da napiše jer se uvek bojao UDBE…
    Uvek se jako interesovao za Đilasa, kupio je i pročitao sva njegova dela objavljena na engleskom. Na osnovu svog iskustva i pročitanih dela, njegova je dijagnoza bila – paranoja koja potiče iz potisnute homoseksualnosti.
    Zaključak o homoseksualnosti je doneo na osnovu nekih delova memoara Đilasa gde on navodno piše da je kao dete dok je sedeo kod nekog starijeg u krilu osetio veliki polni organ i da je to zapamtio kao nešto šokantno.
    Nisam proveravao šta je i gde je to Đilas napisao.
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    Drugo, Đilasov sadizam i mazohizam, koji je on pokazivao u svojoj fiksaciji za torturu (kako u svojim memoarima tako i u opisanom slučaju), su, smatrao je otac, poznati simptomi potisnute homoseksualnosti.
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    Ovu priču sam pričao raznim ljudima po Beogradu i drugde – obično izostavljajući dijagnozu. Pričao sam ju i starijem kolegi na fakultetu kome sam mogao da prenesem pozdrave oca i poruku da se ne brine o izbacivanju, da je to bilo režirano.
    Taj kolega mi je rekao da je on (pošto je i sam psihijatar) samo načuo da su i na Golom otoku bili angažovani i neki psihijatri radi eksperimenata nad ljudima.
    Niko od ljudi kojima sam ovu priču pričao nije mogao da ponudi nikakvo ni objašnjenje Đilasovog ponašanja – a nekolicina njih su poznavali Đilasa iz njegovih disidentskih dana.
    Vaš članak pruža karakterizaciju najbližu dijagnozi i opisu moga oca. Na kraju, mislim da će Vas zanimati i nešto što nema nikakve veze sa Đilasom. Od 1987. do kraja ove godine, predajem, pored raznih drugih predmeta, i srpsku književnost na jednom malom univerzitetu u Sidneju (iako sam po struci filozof).
    U uvodu u srpsku književnost sam uvrstio i “Kada su cvetale tikve”, kao primer modernog srpskog romana. Mogu Vam reći da je među istina malobrojnim studentima, to veoma popularno štivo. Studenti su uglavnom našeg porekla ali tu i tamo zalutaju i oni engleskog porekla ili čak slovenačkog. Svi na ispitu pišu o Vašem romanu. I ja sam Vaš verni čitalac. “Gori Morava” me je držala celu noć, dok je nisam pročitao.
    Srdačno Vaš,
    (Aleksandar Pavković)

  • Lune каже:

    Pozajmljen komentar nepoznatog autora,

    From: Novi Sad…2004.godine

    Za mene lično nema nikakve dileme da je taj sistem uz sve svoje manjkavosti bio ne samo bolji, nego se ova kalakurnica danas teško može nazvati nekakvim sistemom… Činjenica je da je ovaj sistem, država, uređenje, nesposoban da napravi jedan železnički most na koridoru 10, a o projektima tipa Đerdapa, kanalske mreže DTD, Novog Beograda i sličnih umotvorina ne vredi ni govoriti. A ni plakati.
    Osnovna zamerka onom sistemu je da nije bio demokratski. Nešto ne osećam da je ijedan posle njega, znači od zvaničnog uvođenja višestranačja i raspada Države nešto demokratskiji. Naprotiv. Kažu, to je bio jednopartijski sistem. Iz ove perspektive to uopšte nije bilo loše; svi stručnjaci koj su pretendovali na mesto direktora nekakvog preduzeća, instituta, zdravstvenog centra, bilo čega, bili su članovi iste partije, pa se veoma često događalo da posao dobije najbolji. Danas su na rukovodećim položajima ne mediokriteti, već kompletni moroni a u najvećem broju slučajeva i veoma nepošteni ljudi, isključivo na osnovu pripadnosti određenoj partiji koja u tom trenutku odlučuje o toj stvari.
    Druga zamerka je da smo tada ‘živeli na kredit’. Što je čista nebuloza. Svako sa dva grama mozga može videti da je 99% onoga što nas okružuje izgrađeno u to vreme ‘življenja na kredit’. Istina je da danas zaista živimo na kredit, jer smo dug u odnosu na ono vreme multiplicirali i pojeli ga. Kad više ne budemo mogli da ga servisiramo, a nećemo moći jer ništa ne proizvodimo već sve kupujemo od mleka do automobila i pravimo jeziv deficit koji pokrivamo kreditima, opet ćemo živeti uz restrikcije, benzin u bočicama i mešenje hleba iz prošle decenije. Onda ponovi ovu temu wink.gif
    Onda, Tito je vladao carski, sve mu je pripadalo… Nešto ne vidim da je silna lovišta i oldtajmere odneo sa sobom u grob ili ostavio potomstvu. Ili prodao a pare sakrio na egzotičnim ostrvima kao ovi danas. Vidim da Hrvatska prodaje Brione…
    A vredi li pominjati apstraktne stvari kao što je ugled zemlje? Veru u to da sutra može biti samo bolje, kao što je i bilo? Život bez bojazni da će te sutra neko bombardovati, otpustiti, istući na ulici…?
    Bilo kakvo poređenje je nemoguće ustvari. A celu stvar su izgurali sinovi, kćeri i unuci onih koji su se krajem rata našli u pogrešnoj uniformi, špekulanata i crnoberzijanaca koji su se obogatili bilo u prvom, bilo u drugom ratu pa su im onda tu imovinu konfiskovali. Oni su ustvari teška ali jezivo agresivna manjina koja je svoje izgurala ali i dan danas prdi kako ‘ovo’ nije ‘ono’ za šta su se borili, kao ili je Miloševićev komunizam ili Koštuničin fašizam, uglavnom nije to ona prava demokratija. E, pa mislim da bi se posle deset godina Miloševića i deset godina neprave demokratije valjda 90% populacije rado vratilo u onu Titovu tamnicu naroda. I ne samo u Srbiji, već i u Hrvatskoj, Bosni, Makedoniji… A najlepše od svega je što je prvi korak zvani Zapadni Balkan tu, pred vratima biggrin.gif
    Mala satisfakcija za svo to zlo mi je što ni dvadeset godina nakon upokojenja bivše Države naslednici konfiskovanih lopova ne mogu da dođu do ‘svoje’ imovine. Niti će doći. Jer došli su neki drugi, potrebitiji

  • Lune каже:

    Ekskluzivno: Dnevnik državnog službenika

    Objavljujemo necenzurisanu ispovest čoveka o svemu što se događa u državnoj upravi: od toga kako se dolazi do posla, preko zabušanata koji troše naš novac, do nesposobnih šefova i preprodavaca toalet-papira i tonera za štampače. Ovaj insajder prvi je „zviždač“ koji se drznuo da progovori o onome o čemu svi državni zaposlenici, uljuljkani sigurnim platama i debelim vezama, bez izuzetka ćute. Evo delova njegovog svedočenja koje je integralno objavljeno u novom Nedeljniku.
    Ekskluzivno: Dnevnik državnog službenika

    Ne postoji osoba koja je dobila posao u bilo kom organu državne uprave, a da ga je dobila regularno, na konkursu, bez veza i vezica (neverovatna ironija je da ti i za posao vozača u ministarstvu, recimo, nisu potrebne veze i vezice, već popularna „sajla“, koja je u nekim slučajevima i sam direktor/ministar!). Ne postoji. Ako ikad naiđete na nekog ko tvrdi da je u državnoj upravi dobio posao, a da nije imao vezu, znajte da laže. I klonite se te osobe.

    Sećam se svog razgovora za posao. Klasična priča svih zaposlenih, velika tragikomedija.

    „Nacrtan“ konkurs, naravno – konkurs koji se raspisuje za popunjavanje radnog mesta, a u stvari se raspisuje za osobu koja ili volontira ili već ima Ugovor na određeno u ministarstvu/bilo kom drugom organu državne uprave, a i fizički radi poslove koji su u opisu radnog mesta za koje se konkurs raspisuje.

    Naravno da osobe koje su me propitivale pojma nisu imale o čemu pričaju. Naravno da sam sve znao. Naravno da sam imao unapred spremljene odgovore. Šef mi ih je dao. Čak i da nisam, znao bih aspolutno sva pitanja, zato što su svojom debilnošću vređala inteligenciju svakog prosečnog studenta inače užasnog, zastarelog fakulteta, koji sam bez neke velike muke završio, a koji ne zaslužuje ni ime da mu pomenem.
    Nedeljnik Nedeljnik

    Kad samo pomislim na nekoliko nesrećnika koji su zajedno sa mnom čekali u hodniku na razgovor za posao i koji su se zaista i nadali da će se zaposliti, dođe mi da zaplačem. To je strašna stvar – ti si u hodniku, čekaš sa svima, znaš da ti imaš posao, a opet gledaš sve te jadne, većinom mlade ljude, koji se zaista nečemu nadaju. Jedna jadna devojka toliko se tresla, mislio sam da će pasti u nesvest.

    Zbog čega? Zbog manje od 400 evra koje kao početnik možeš zaraditi? Zbog radnog okruženja koje stimuliše samo negativne osobine ličnosti, samo osobine vredne apsolutnog prezira – lenjost, zavist, pohlepu, nepismenost? Zbog šefova koji ne znaju strane jezike, rad na kompjuteru im nije nepoznat ali ga se klone, koji za veb-mejl nisu sigurni ni kako se izgovara, zbog kojih godine 2013. još uvek nije raspušten daktilo-biro („Naravno da nam je daktilo-biro potreban, da neću ja sam da kucam i prekucavam???“). Zbog rukovodstva koje budžet troši na sumnjive projekte gde angažuje sumnjive konsultantske kuće svojih prijatelja (ili sopstvene, gde je vlasnik prijatelj, komšija, poštar…) i gde se ko zna na koji način utaljuju i dele novac poreskih obveznika?

    I da do kraja raščistimo – nije važna garnitura vlasti, skoro deset godina sam ovde da mogu da potvrdim da se svi ponašaju manje-više isto. Razlika je samo u manirima. U nekim od neobaveznih razgovora po hodnicima čuo sam nekoga kako daje izvanredno tačan opis situacije – prešli smo put od uglađenih lopova, ali ispod površine i dalje arogantnih ljudi seoskih manira (da ne upotrebim neku težu kvalifikaciju), do onih koje te manire uopšte ne kriju već se njima i ponose. Jedino što je svim administracijama zajedničko jeste ljubav prema novcu. Tuđem, državnom, budžetskom, narodnom.

    Da ne pominjem kako nas ima previše, mislim da je to opštepoznata stvar. Koliko god da mislite da je loše, nije. Gore je. Svaka administracija godinama govori o racionalizaciji, a na kraju ne da ne ispadne ništa od toga, nego se broj zaposlenih neprimetno uveća. Magija – prave se izmišljena radna mesta da bi se glasači i zaslužni članovi ispravnih partija udomili. Klasika.

    Kad pošalješ pitanje ili zahtev jednom od odeljenja, nikad ne dobiješ odgovor. Nikad. Kao crna rupa – možda ljudi i ne postoje? A opet, tu su, upisuju se ujutro u knjigu prisustva (čuo sam da je u jednom od organa zovu Book of Death – vrlo prikladno, ako mene pitate), viđaju se po hodnicima ponekad, a primaju i platu. Međutim, nisu ni oni najgori – najgori su oni koji se ne pojavljuju, a primaju platu. Takozvane kolege „duhovi“.

    Mi, a kad kažem mi mislim na državnu upravu, ali i na lokalnu samoupravu, koja je možda i gora (stay tuned, zaista je gora, nisam mogao da verujem šta čujem od ljudi koji tu rade), kao i na javna preduzeća, mi, mi smo kancer ove zemlje. Mi smo ta zmija koja sama sebi jede rep i koja će se na kraju proždrati i implodirati. Mi, uz pomoć političara koji to svesrdno podstiču, jedemo sopstvenu budućnost. Ne samo našu, već i budućnost naše dece, kao i dece naše dece.

    Kompletan tekst pročitajte u najnovijem broju Nedeljnika!

  • Lune каже:

    Teofil Pancic,nije bas neki „drug“ ali primecuje..
    „Zato je odluka Evropske unije, sa njihove tačke gledista, „greška u sistemu“, jer ona u nečemu diskriminiše, odnosno deprivileguje doživotno privilegovane. Kakva drskost?
    Lako je Šešelju: jedini evropski grad u kojem mu ne bi bilo dosadno bio bi Hag, jer bi tamo zatekao mnogo ratnih drugova. A tamo, uostalom, uvek može da dođe i bez vize. Ali, ima u našoj vlasti mnogo više bonvivana nego što se obično misli: oni neće oprostiti Evropi što se ovako grubo poigrala njihovom rešenošću da se žrtvuju na dobrobit svog naroda, služeći mu čak i u Kopenhagenu ako treba. I zato: živela naša Negovnarska Vlada! Nema nikakve sumnje da smo je, kao višestruko dokazani Negovnari, u potpunosti zaslužili.
    (Tekst je objavljen u novosadskom nedeljniku „Nezavisni“ u broju 302. od 25. decembra 1998. godine. „Autonomija“ će u rubrici Podsetnik objavljivati stare tekstove, čisto da se malo svi zajedno podsetimo na našu nedavnu prošlost.)
    1 U decembru 1998. godine Savet EU usvojio je listu 19 srpskih političara “odgovornih za pripremu, implementaciju, zagovaranje ili političku zloupotrebu Zakona o javnom informisanju”, kojima se do daljeg neće izdavati vize za ulazak u zemlje članice EU. Na tom spisku, u 15 evropskih zemalja (koliko je tada brojila EU) nisu mogli da putuju: Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, ministar za informisanje, Vučićevi zamenici Miljkan Karličić, Dušanka Đogo-Antonović i Miodrag Popović, zatim ministar pravde Dragoljub Janković, generalni sekretar SPS Gorica Gajević, ministar kulture Željko Simić, član SPS Života Cvetković, portparol SPS Ivica Dačić, član SPS Slavko Veselinović, član SRS Stevo Dragišić, potpredsednik Vlade Tomislav Nikolić, predsednik Odbora SRS za Šumadiju Nataša Jovanović, potpredsednik Vlade Milovan Bojić, glavni urednik (crvene) “Borbe” Živorad Đorđević, portparol JUL-a Ivan Marković, predsednik Patriotskog saveza Beograda Milorad Radević i predsednica Saveza žena Jugoslavije Bratislava Buba Morina.
    „Mi nismo imali nameru ni da putujemo u te zemlje sve dok su tamo na vlasti govnarske vlade“, rekao je tada potpredsednik Vlade Srbije i predsednik SRS Vojislav Šešelj…..“

  • pedjaza каже:

    Iz teksta se ne može jasno razumeti da li se radi o 200.000 posetilaca ili o 200.000 poseta, imajući u vidu da ima dosta njih koji svakodnevno, često, povremeno ili ponekad posete ovaj sajt. U svakom slučaju, brojka od 200.000 za 15 meseci jeste impozantna. Ipak, to ne znači da treba biti previše oduševljen time i smatrati da je to dovoljno. Naprotiv, treba se potruditi da ta brojka bude što veća, da što progresivnije raste i da se veća posećenost može primetiti i na osnovu broja komentara koji su ovde ostavljeni. Što se tiče dinamike ažuriranja sajta i broja i kvaliteta postavljenih članaka na njemu, to zaslužuje svaku pohvalu. SUBNOR treba da čuvama kao najveći bedem odbrane antifašističkih vrednosti u Srbiji u današnjem vremenu.

    • Lune каже:

      Bedemi su, pedjaza uruseni, neki novi profesori,dekani,premijeri,nosioci stvaranja „nove srBske elite pomocu afera index“..su, urusili i nagrizli drzavu,drustvo Srbije, ti „zidari“ poskidase sve crepove i cigle po srbiji, sada joj iskopavaju temelje.valjda .“traze nikl“..“kopaju kanala od Milvokija do Tokija“..“za slobodan protok roba,robe i kapitala“..kroz Srbiju, zemlju sa „naj kvalifikovanijom ponudom i naj jeftinijom radnom snagom“. Vidjivi su nasrtaji iz vana, ta „spasonosna dijaspora“, nasrce na skupstinske klupe, vlast i institucije..pomno „trazi nikl“..“kopa kanal od Milvokija do Tokija i Soluna“..za „slobodan protok roba,kapitala i usluga imperijalizma zemalja u kojima „vostalo srbuju“
      …………………………………………………………………………………………………………………………………………………
      Velika nacionalna loža Srbije ostala je bez svog prvog čoveka, velikog majstora, jednog od glavnih srpskih masona, profesora dr Branka Medojevića. Od njega se čituljom oprostio njegov drug sa studija, bivši premijer Mirko Cvetković, pišu Naše novine.
      Umro glavni srpski mason, bivši dekan Ekonomskog fakulteta, Cvetković mu dao čitulju
      Medojević, koji je bio dekan i redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, umro je u utorak, 2. jula, u 63. godini života. Čitulje u dnevnim novinama, pored kolektiva Ekonomskog fakulteta, dala je i generacija studenata sa fakulteta. Poslednji pozdrav uputilia mu je i Velika nacionalna loža Srbije sa ograncima: „Sveti Sava“, „Konstantin Veliki“, Slobodan Jovanović“, „Aleksandar Obrenović“, „Đorđe Vajfert“, „Sveti Jovan Krstitelj“.
      – Otišao je jedan od najboljih iz naše generacije. Bio je uvek veseo i vedar i tako ćemo ga uvek pamtiti – naveli su u čitulji Medojevićevi drugovi iz generacije među kojima i bivši premijer Mirko Cvetković.
      – On je moj drug sa generacije na fakultetu – kratko je rekao Cvetković za Naše.
      Bivši premijer, međutim, nije hteo da priča o tome da li je Medojević bio mason ili ne, rekavši samo:
      – Nekomentarišem ničije lične preference.
      Na Ekonomskom fakultetu tvrde da ne znaju da je pripadao slobodnim zidarima.
      – Nikada nije pričao o tome. I mene je iznenadila čitulja lože – rekao je jedan profesor tog fakulteta za Naše.
      A jedan od braće Velike nacionalne lože Srbije kaže da se masoni ne kriju.
      – Njihovo članstvo nije pd velom tajni. Pravi mason, kada ga pitate o članstvu, nikada neće negirati. Uostalom, mi nosimo masonske znake – kazao je on.
      Prošle godine navršilo se 100 godina otkako je formirana pmenuta loža. danas u Srbiji ima četiri velike lože, nekoliko divljih i oko 2.500 slobodnih zidara.
      Treba naglasiti da maleni grad Hamilton koji se nalazi izmedju Nijagare Falsa i Toronta je centar Masonerije za Kanadu.U tom gradu je i ogromna zgrada Scotish Rite koji je isto tako centar za Kanadu.U tom centru postoji registracija vladike Nikolaja prilikom njegove posete. Desava se da se registruju pri dolasku i ljudi koji nisu Masoni i to obicno ako je “open haus” kada se primaju posetioci da im se nesto javno pokaze…ili ako trebaju da u lozi odrze neki govor kada se rad loze zatvara i otvara za posetioce.Medjutim u registraciji se lepo vidi da to vece nije bilo za posetioce vec samo za clanove.Niko u lozu ne moze da udje ako nije clan.Ako dolazi sa strane tada u pretsoblju tri clana delegirana od staresine loze moraju da ga ispitaju da bi isti dokazao da je clan postojece organizacije.Toliko o tome koliko ja znam.
      Slicno se pitanje postavljalo za pokojnog kralja Petra Prvog.Kralj Petar Prvi je postao clan Masonskog pokreta u Francuskoj,kao sto je i njegov sin kralj Aleksandar Prvi bio mason.Za kralja Petra Prvog koliko je meni poznato isto tako postoji njegov potpis u knjigi registracije kada je bio u poseti Velikoj regularnoj lozi Francuske.
      Godinama se nagadjalo za jedinog Srpskog Nobelovca knjizevnosti Ive Andrica da je bio Mason.Tek odskora i to je dokazano.Postao je Mason jos pre Drugog svetskog rata i za to je znao cak i Hitler koji je inace bio veliki anti mason.Ivo Andric je godinama bio Konzul kraljevine Jugoslavije u Nemackoj.
      Pukovnik Draza Mihajlovic je postao Mason u Bugurskoj gde je niz godina bio vojni atase kraljevine Jugoslavije.Za njega se to samo pricalo jer nije bilo cvrstih dokaza.U njegovom stabu skoro svi su bili masoni,ali normalno da ga to ne bi cinilo da i on bude Mason.Licno se nije nikada izjasnjavao da je to iako je pokojni Kosta Kumanudi to jednom potvrdio.
      Pre 20 godina vojvoda Momcilo Djujic,predratni Zboras,u svom zvanicnom glasilu “Srbija” objavio je omanji clanak gde nam kaze da je on jos za vreme rata znao da je djeneral Draza Mihajlovic bio Mason…
      Na sudjenje Gavrilu Principu katolicka Austro-Ugarska je sve pokusala da za organizovanje atentata svali svu krivicu na malenu kraljevinu Srbiju i Slobodne Zidare.Nisu uspeli da dokazu ni jednu ni drugu tezu.Medjutim stampali su kopiju masonske diplome gde se vidi da je Princip bio clan Masona.Imao je samo Prvi stepen i tu kopiju posedujem.
      Stvarno je ljudska masta beskrajna,puna fantazija kojima nema granica,srecom o Slobodnom Zidarstvu ne treba mnogo fantazirati iako kazu da vuce korene jos iz doba starog Egipta.Tradicija pisana i nepisana,kao nase stare junacke pesme postoje,ali i postoji bogata pisana dokumentacija.Ako koza laze rogovi ne lazu.

  • Lune каже:

    Neka posetioci, budu obavesteni……

    Drugi najbogatiji Srbin duguje pet plata, isterao 220 radnika FAS-a!
    Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom MB“, koji je na Forbsovoj listi najuspešniji poslovnih ljudi u Srbiji zauzeo drugo mesto, otpustio je 140, a suspendovao još 80 radnika Fabrike akumulatora Sombor koji su štrajkovali, upozoravaju sindikalci te fabrike, a pišu Naše novine.

  • Lune каже:

    http://www.pressonline.rs/info/politika/278566/obradovic-trazi-reakciju-tuzioca-zbog-poziva-da-bude-obesen-na-terazijama.html

    hm,hmm ..niste dobro obavesteni, „termin Terazije je zauzet“,hm,hmm jos 1941.godine,“za tamo neke’.. a „vas termin“ je rezervisao, ZAKAZAO I ODREDIO Nenad Canak, tamo negde ispred , nekada svetske kuce Jugoexport, na Trgu Republike..hm,hmm..“transparentno javnom ponudom i na tv ekranima“, hebiga,kada ste dosli na vlast, niste ga uhapsili,zbog pretnji „masovnim likvidacijama i vesanjima, doduse bio je hm,hmm..,pijan, govorio je u mnozini, ili pak kao fini vovodjanin da nekoga ne uvredi a kada ste „vi dosli na red“..hm,hmm.. reagujete….?
    ……………………………………………………………..
    Kada je, hm,hmm.. 1989 SPS dosao po komuniste,
    vi ste ćutali;
    jer niste bili komunista.

    hm,hmm.. itd,itd,itd,,,,?

    Kada su zatvorili socijaldemokrate,
    ja sam ćutao;
    jer nisam bio socijaldemokrata.

    Kada su došli po sindikalce,
    ja se nisam pobunio;
    jer nisam bio sindikalac.

    Kada su došli po mene,
    nije preostao niko da se pobuni.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4116:06 CET
SunMonTue
8/1°C
8/1°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.