САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 772039Укупно посета:
  • 2466946Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

 

ПОДИЖЕМО ЛЕСТВИЦУ СПОСОБНОСТИ

Пише: Александар Петровић

Копнена војска била је и остала језгро наше војске. Штит и мач система одбране. Кошница која марљиво ради дању и ноћу, па њено уједначено зујање готово да више нико ни не примећује…А ако би „зујање“ престало, ту громогласну тишину најбоље би чули непријатељи Србије. Да се тако нешто никада неће догодити уверио нас је  надахнутим говором генерал-потпуковник Милосав Симовић на свечаној академији поводом Дана копнене војске.

Подаци звуче импресивно. Више од 3.900 грађана, петнаестак мултинационалних и десетоструко више националних вежби, стотине километара изграђених и поправљених путева и још много тога. И све то за само једну годину. Ако се замислимо над овим бројкама у контексту величине наше земље и наше војске, постаје јасно да метафора о штиту, мачу и кошници, која непрекидно ради у корист безбедности Србије, и те како има смисла.

Поводом Дана копнене војске за магазин „Одбрана“ говорио је пуковник Владета Балтић, начелник Штаба Команде Копнене Војске. Искусни старешина војнички прецизно дао је пресек стања у највећем борбеном саставу Војске Србије.

САРАЂУЈЕМО У СВОМ И ОПШТЕМ ИНТЕРЕСУ

-Војска никада није, нити може зависити од рада једног човека, његових способности или пожртвовања. Сваки успех и достигнуће увек се темеље на заслугама многих. Тачно је да дужност начелника Штаба носи велико бреме одговорности, али не треба заборавити да је највећа одговорност прво на команданту генерал-потпуковнику Милосаву Симовићу, затим његовом заменику генерал-мајору Желимиру Глишовићу. Штаб Команде Копнене Војске којим руководим чини тим компетентних и искусних старешина, великих професионалаца и патриота. Без њиховог доприноса не би било резултата. Пуковник Зоран Насковић, помоћник за операције, пуковник Саша Петровић, помоћник за подршку, само су неки од људи чија имена вреди поменути када се говори о резултатима нашег рада. А све те активности које наводите не би било могуће успешно реализовати без труда који улажу сви припадници Копнене војске, сви команданти и командири, органи команди, сви војници и цивилна лица у њеном саставу.

  • Задржимо се, на тренутак, на бројкама које се односе на обуку и вежбе.

-Један од тежишних задатака у овој години био је обука свих припадника Копнене војске. Изведено је 3. 951 гађање са 46. 271 извршиоцем и средњом оценом гађања 4,15 – врло добар. Националних вежби јединица ранга чета-батерија-група бродова и виших било је 149. До краја године планирано је извођење још шест вежби батаљонског и четног нивоа. Имали смо 13 мултинационалних вежби. Пет смо организовали и спровели у Србији и у њима је учествовало 439 припадника Копнене војске. На осам вежби у иностранству ангажовали смо 256 лица из нашег састава. Ради додатног оспособљавања припадника Копнене војске организовано је 206 курсева, које је успешно завршило 1. 845 лица.

  • Може ли се закључити да је међународна сарадња 2017. године била успешна?

-Копнена војска настоји да повећа ниво оперативних способности, између осталог, и сарадњом са страним армијама. Вежбе и заједничка обука су најбољи начин за то. Као што се могло видети, наши припадници имају знања и способности да стану раме уз раме не само са својим колегама из региона, него и са онима који важе за најбоље у свету. „Платинасти вук“, „Словенско братство“, „Јастреб“, „Гвоздени мачак“, „Комшије“, „Платинасти лав“, само су неке од вежби у земљи и иностранству с којих смо донели значајна искуства. Неке од поменутих активности већ су постале традиција. Као што видите сарађујемо и са Истоком и са Западом и настојимо да најбоље и од једних и од других инкорпорирамо у наш систем обуке.

  • На приказу дела оперативних способности 20. октобра, поводом Дана ослобођења Београда, презентован је пројекат „1.500“. Да ли је и то део „учења“ о коме говорите?

-На неки начин јесте, премда смо ми и на основу сопствених искустава имали јасну слику шта нам је потребно како бисмо побољшали, строго војнички речено, степен заштите снага, делотворне или ефикасне употребе снага, повећање мобилности у зони операције, искоришћења информационог простора и одрживости јединица. Суштину пројекта обухвата опремање одређених јединица савременим средствима заштите, наоружањем, возилима, оптоелектронским средствима, падобранским средствима, беспилотним летелицама и логорском опремом. Циљ јесте да се тиме повећа способност снага за реаговање.

  • Безбедносне процене и даље идентификују југ Србије и Косово и Метохију као неуралгичне тачке. Каква је ситуација на административној линији?

-Ситуација је генерално мирна, али не треба заборавити да на 384 километра дугој административној линији према Косову и Метохии увек можете очекивати неки ризик или инцидент.

Наше снаге у Копненој  зони безбедности контролишу територију од 1.920 квадратних километара, што захтева непрекидну будност и опрезност. Као и ранијих година, с времена на време, имамо тешкоће са лицима која с територије Покрајине прелазе административну линију и нелегално секу шуму.

Захваљујући професионализму наших припадника, немамо већих проблема. Треба имати на уму да током реализације задатака остварујемо успешну сарадњу са снагама КФОР-а на Косову и Метохији, припадницима МУП-а Србије, Координационим телом Владе, органима локалне самоуправе и становништвом у општинама чија се територија налази у Копненој зони безбедности. Без сарадње свих наведених државних органа и грађана не бисмо имали стабилну ситуацију.С времена на време чујемо за заједничке патроле Војске Србије у КФОР-а. Има ли још неких контаката?

-Једновремене патроле су само један облик од 271 активности сарадње које смо имали са КФОР-ом током ове године. Одржано је 39 састанака на локалном, координационом и командном нивоу, на којима смо разменили информације и међусобно координисали активности. Реализоване су 172 једновремене патроле и 44 осматрачнице, чиме је омогућено благовремено препознавање и дефинисање такозваних врућих рејона, то јест подручја карактеристичних по случајевима бесправне сече шуме, илегалних прелазака миграната и кријумчарења акцизне робе. Поред наведеног, извели смо и једну заједничку вежбу.

СИГУРНА ДРЖАВНА ГРАНИЦА

  • Тренутно командујете Заједничким снагама Војске Србије и МУП-а које обезбеђујуу државну границу према Македонији, Бугарској и Црној Гори. Рекло би се да је мигрантска криза утихнула. Или је то само привид?

-Кретање миграната јесте у стагнацији, што је последица појачаних контрола државне границе Републике Србије и осталих суседних земаља на „Балканској рути“, као и погоршања временских услова. У лето 2016. године, у просеку је седмично било око 760 покушаја илегалних прелазака границе. Од новембра је тај број константно у опадању, тако да последњих неколико месеци бележимо око 60 покушаја илегалних прелазака седмично. У време када је генерал Глишовић одређен за првог команданта Заједничких снага пред њим је био изазов да успостави и усагласи систем рада припадника Војске и МУП-а у складу с додељеном мисијом и задацима. Он је свима нама који смо се мењали на дужности команданта на неки начин трасирао пут. Наравно, и бригадни генерали Миле Јелић и Дејан Јанковић допринели су да се систем рада усаврши, о чему говоре и резултати.

Од почетка ангажовања Зајединичких снага укупно је откривено више од 22.500 миграната. Од намере да илегално пређе државну међу одвраћено је око 21.200, а по дубини територије откривено је више од 1.300 миграната, углавном кријумчарених лица, која су после откривања смештена у прихватне центре. Један од задатака Заједничких снага јесте спречавање кријумчарења људи. Добром сарадњом с органима МУП-а до сада су спречена 144 случаја кријумчарења. Процесуирано је 156 кријумчара држављана Србије, Бугарске, Пакистана, Авганистана, Ирака, Холандије, Аустрије, Молдавије и Босне и Херцеговине.

  • Одлазак у мултинационалне операције многи припадници Војске Србије видели су као прилику да унапреде животни стандард. Старешине су, поред тог материјалног момента, заинтересоване и за стицање искуства које им може бити значајно за развој каријере. Копнена војска је, стицајем околности, највећи „извор“ мировњака.

-То је тачно. Као најбројнији састав Војске, сразмерно дајемо и највећи број припадника за мултинационалне операције. Тренутно имамо 167 лица ангажованих на тим задацима, а укупно ове године их је 353. Тежиште је и даље на мултинационалној операцији UNIFIL у Либану, где КоВ има  пешадијску чету од 130 лица. Они се налазе у Сектору „Исток“, у саставу шпанског батаљона. Имамо и вод за заштиту снага, од 33 припадника, у Сектору „Запад“, у саставу италијанског контингента. У децембру је планирана редовна замена ових снага. Треба рећи да ове године није било непосредног угрожавања безбедности наших снага ангажованих у мисијама. А о квалитету њиховог рада и ангажовања сведоче извештаји и признања које добијамо.

  • Припадници Команде КоВ често истичу значај Центра за обуку јединица за мултинационалне операције. Да ли делите тај став?

-Центар за обуку јединица за мултинационалне операције постоји од 2012. године и представља национални центар за оспособљавање јединица за мисије Војске Србије с перспективом да буде и регионални цнетар „Партнерства за мир“. Јединствен је у региону јер поседује модерне полигоне, тренажере и симулаторе за обуку јединица. Тамо имамо Симулациони центар, који је опремљен симулатором виртуелног борбеног окружења. У току 2018. године очекујемо испоруку тренажера за гађање из личног наоружања „Laser shoot“, који ће бити инсталиран у наведеном објекту.

Центар располаже вишенаменским учионичким центром, који је изграђен 2017. године и представља најсавременији наставни објекат у нашој војсци. Такође, ту је и полигон за обуку у области извођења војних операција у урбаним срединама и за пролазак конвоја кроз појас с импровизованим експлозивним направама. Ту се не заустављамо!

  • С каквим расположењем напуштате 2017. и улазите у 2018. годину?

-Ако бих рекао да сам незадовољан оним што смо постигли, био бих неправедан према већини припадника Копнене војске који су својим трудом и радом заслужили признање за резултате. С друге стране, ако бих рекао да сам задовољан, то би могло да звучи супротно од онога чему ми у Команди КоВ-а увек тежимо – стално повећање нивоа оперативних способности! То увек може и увек мора боље. Чим достигнемо жељени ниво, дижемо лествицу!

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

47. наградни конкурс за књижевно-историографске радове

за 2018. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 77 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2018. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2018. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2018. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
20°
Clear
05:0020:09 CEST
ThuFriSat
min 16°C
28/16°C
29/17°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.