САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

НИ  КОРАК  НАЗАД!

У Русији, у великом и лепом граду крај широке Волге, одржана је  државна и масовна свечаност поводом обележавања Стаљинградске битке током Другог светског рата и инвазије хитлеровске фашистичке Немачке и сателита из низа европских држава.

На манифестацији у Волгограду су одали почаст храбрим борцима што су сваки педаљ своје отаџбине чували заклињујући се да ни корак назад неће направити у супротстављању окупатору.

У Волгоград су позване и делегације савезника антифашистичке коалиције у Другом светском рату. Учествовали су и заступници председника Србије Томислава Николића.

Кабинет Председника Републике одао је признање СУБНОР-у Србије и предложио да одреди представника у састав делегације, па је у Волгоград путовао члан Републичког одбора, пуковник авијације Зденко Дупланчић, иначе и председник Секције бораца Прве пролетерске бригаде.

А председник СУБНОР-а Србије, проф.др Миодраг Зечевић, упутио је писмо Председнику Републике, Томиславу Николићу, у коме захваљује на позиву да представник јединствене организације са преко сто хиљада чланова, чије су смернице неговање слободарске традиције  и доказаног на делу антифашизма нашег народа, учествује на једном од изворишта победе над хитлеровском солдатеском и њеним савезницима и помагачима у Другом светском рату.

СУБНОР ће још јаче и надаље учествовати у стварању услова за свакодневни бољитак Србије, ослањајући се притом на тековине и традицију по којој смо били поштовани и чувени широм планете.

Иначе, Стаљинградска битка је трајала од 17. јула до 2.фебруара 1942. године. Сматра се једном од најкрвавијих у историји човечанства, погинуло је између 1,5 и 2 милиона људи.

Победа Совјетског Савеза представљала је у том тренутку зачетак ослобађања од фашистичких окупатора, али у исто време и самим тим прекретницу у Другом светском рату.

На страни Хитлеровог Рајха учествовале су 1942, у бици за Стаљинград, снаге Италије, Мађарске, Румуније и Хрватске (њима је командовао Виктор Павичић). На почетку, у јулу, имали су, не рачунајући тенкове и авионе и сличну технику, 540 хиљада војника да би се већ у новембру тај број повећао на 1.143.000.

Совјети су у одбрани располагали са 270 хиљада војника и на крају 1.011.000.

Силе осовине су 22.јуна 1941.напале СССР са 4,3 милиона војника и врло брзо напредовале заузевши територију од Баренцовог до Црног мора. Пали су Белорусија и Минск, на југу Украјина са Кијевом и Одесом, замало и Москва, одакле су крајњим напорима и жртвовањем ослободилаца агресори отерани на око 200 километара од самог Кремља.

Хитлер је знао да нема довољно ресурса за истовремена дејства на свим фронтовима, па је 3.јануара издао наредбу:” Мој циљ је напредовање на јужном фронту, решио сам да, кад се време поправи, нападнем Кавказ”. Фирерова одлука се заснивала на сазнању да је од 30 милиона тона сирове нафте, колико је било извађено 1938.у СССР, готово три четвртине потицало из кавказског региона.  Зато је и кренуо у поход који није могао да заобиђе град Стаљинград на Волги, као изузетно значајно стратегијско место и седиште или ”остатак” одбрамбене моћи и индустрије војног наоружања и центар саобраћаја.

Немачки напад са помоћницима водила је веома искусна и добро обучена и опремљена Шеста армија под командом Фридриха фон Паулуса.

Међу бранитељима, у командном саставу, смењивали су се каснији маршали Васиљевски, Чујков, Јеременко, Рокосовски, Жуков.

Борбе су без прекида вођене у свакој улици, Немци су бомбардовали из тенкова, тешког наоружања, из ваздуха, одбрана се заснивала на покличу ”Ни корак назад”.

Ни један кварт града и околина нису поштеђени, а посебно жестоко, отимајући положај из руке у руку, било је на брду изнад Волге, са доминацијом према граду, на Мамајевом кургану. Тамо се, уз знак захвалности, уздиже грандиозни споменик ”Домовина мајка зове”.

Другог фебруара 1942. фелдмаршал Паулус морао је да подигне руке увис, потписао је безусловну капитулацију.

   

2 реаговања на Победа

  • Lune каже:

    „…..I kralj Aleksandar se sve vise zblizavao sa Hitlerom, cak su posle neuspjelog pokusaja puca u Austriji 700 austrijskih nacista nasli utociste u Jugoslaviji….“

  • pedjaza каже:

    Po bilo kom merilu Staljingradska bitka je bila jedna od najkrvavijih, a možda i najveća pojedinačna bitka u ljudskoj istoriji. Besnela je 200 dana..
    Crvena armija tvrdi da je u ovoj bici imala 1.129.619 žrtava. Od njih, 478.741 se smatraju nepovratnim gubicima (ubijeni u borbi, umrli od rana i bolesti, nestali i zarobljeni), dok su 650.878 ranjeni, oboleli ili smrznuti. U ove brojke se ne računaju civilne žrtve, čiji broj nije tačno poznat. Pre rata broj stanovnika Staljingrada je bio blizu pola miliona, a neposredno pred bitku je uvećan za desetine hiljada ukrajinskih izbeglica. Usledila je delimična evakuacija grada (100.000 ljudi do avgusta 1942). Na kraju ratnih dejstava u gradu je ostalo 32 000 civila.
    Istoričari su procenili gubitke Sila osovine u Bici za Staljingrad na 850.000 – 1.000.000 (mrtvi, ranjeni, zarobljeni) među svim rodovima Vermahta i njegovih saveznika. Po državama porekla, to su: 585.000 nemaca, 110.000 italijana, 160.000 rumuna i 143.000 mađara. U široj oblasti Staljingrada poginulo je, ranjeno ili zarobljeno oko 1.500.000 agresora, pod pretpostavkom da je ukupan broj nemačkih vojnika i vojnika njihovih saveznika na istočnom frontu novembra 1942. bio oko 6,2 miliona. Oko 50.000 ruskih dobrovoljaca, koji su sarađivali sa nemačkom armijom, su ubijeni ili zarobljeni
    Zbog heroizma sovjetskih branilaca Staljingrada, gradu je dodeljena titula Grad heroj, 1945. godine.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.