САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 779122Укупно посета:
  • 2479830Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

„МАЈОРСКА ЛИГА“ ГЕНЕРАЛА СИМОВИЋА

Слободарски, демократски, антифашистички, патриотски, властитим борбеним традицијама одани, а чврсто верујемо и већински део Србије – историјске и судбинске, прекретничке и превратничке догађаје од 27.марта 1941, нарочито оне у својој престоници, назвао је непоклеком.

Пред силом и неправдом, смртном опасношћу од највеће злосреће у новијој историји света, нацифашизма. Тако је у теми о историји Србије у Другом светском рату и уопште антифашизму остало  заувек записано: као наук и опомена, прекор и незаборав. То је једно од знамења по којима нас прогресивни свет с којим живимо препознаје, признаје, своји.

Одговор на фашизацију

Као одлучан и снажан, бескомпромисан одговор на драматичну фашизацију политичких и војних врхова земље, на неприхватљиву одлуку државног врха о присаједињењу Краљевине Југославије фашистичком Тројном пакту – група прогресивних и демократски и прозападно оријентисаних, родољубљем надахнутих и, махом, младих официра ЈВ, звана „Мајорска лига“, са армијским генералом Душаном Т.Симовићем на челу, извела је државни удар, протерала из земље протагонисту договора, пактирања и сарадње са Хитлером кнеза намесника Павла Карађорђевића, бацила профашистичку, издајничку и капитулантску владу Цветковић-Мачек, извела слободарске, демократске и радне масе на најжешће демонстрације против фашизма и манифестације за одбрану земље.

Избор групе завереника за вођу и председника антифашистичке владе није био ни спонтан ни случајан; реч је била о у јавности веома присутној и познатој личности: армијски генерал ЈВ, дотадашњи начелник Генералштаба па командант Ваздухопловства, вишегодишњи уочиратни главни уредник (поред редовне дужности) веома цењеног часописа „Ратник“, професор на највишим војним школама, официр са искуством из три рата вођена почетком века за слободу Србије, осведочени патриота одан борбеној традицији властитог народа, веран завичајној Шумадији и угледној породици. Душан Т.Симовић (Крагујевац, 1882 – Београд, 1962.).

Хитлер гневан и повређен

Изабрали га за председника пучистичке владе, личност најодговорнију за судбину државе, још у једној, сурово тешкој, за њен опстанак судбинској ситуацији, када је Фирер, гневан и дубоко повређен због, догађајима од 27.марта у Београду, нанете „издаје и увреде Трећег Рајха од стране Србије“ – својом операцијом „Потхват 25“ – осудио Србију на смрт, са наредбом својим трупама да – заједно са Дучеовим, Хортијевим, Борисовим, Антонескуовим, дакле офанзивом са територије 5 од 6 наших суседа, од којих су сви сем Грчке одавно гајили отворене претензије према територији државе тим „Потхватом“ осуђене на смрт.

Сам пристанак да се у тако суровим околностима стави на чело Владе и преузме одговорност за судбину крајње угрожене државе био је чин спремности на ризик и жртвовање, чин одговорности пред историјом за достојанствено преузимање обавеза прве личности у одбрани земље, одговорности за њену одбрану, судбину, опстанак.

Отуда је тај Генералов чин од 27.марта, од већине искрено поздрављен и надобудно прихваћен, био и трајно остао међаш за дубоке политичке и војне поделе у Србији на оне који су за отворену колаборацију за фашизмом, са окупатором, са душманима нашег народа, с једне, и за одлучну борбу за слободу отаџбине са друге стране. И нико добронамеран га од тада, као начелника Штаба Врховне команде, као председника Избегличке владе у Лондону (до јануара 1942.), као кандидата за министра одбране Друге Југославије у „Влади наде“ доктора Шубашића с јесени 1944, као повратника, одмах после Дана победе, у Београду, где је 17 година живео у слободи, животом свог народа – није имао разлога ни попреко погледати, а камо ли осумњичити за учешће и у најбезазленијој афери које су се, и то оне велике, у врховима елита дневно смењивале.

Храбри војник, частан човек

Или за непоштовање властите породице у којој је отац Тодор био познати адвокат, старији брат Светислав, пешадијски бригадни генерал, а млађи, лекар Миша, професор Универзитета и резервни потпуковник.

Из његових пет књига из ратне вештине тешко да би струка (оног времена) довела у питање истинитост и ваљаност којег навода, што подједнако важи и за наводе из његових мемоарских записа из дугог и часног деловања од 1908. када је, у Немачкој, завршио генералштабно усавршавање, па преко два балканска и два светска рата, а које је (записе) завештао Војно-историјском институту у Београду – зарад чувања и коришћења у име истине.

Ето суштине објашњења зашто је армијски генерал ЈВ Душан Т.Симовић за најуже руководство СУБНОР-а Србије, за разлику од свих његових колега, „сасвим друга прича“, личност на чије вечно почивалиште делегације највишег борачког руковдства Србије поводом својих највећих празника, у знак признања оног што је (у)чинио и значио за отаџбину у једном, како рекосмо, прекретичном и превратничком времену, полажу цвеће, поштујући у његовој личности храбра војника, часна човека, верног народу из којег је потекао, оданог антифашизму.

(аутор је Иван Матовић, главни уредник листа „Борац“)

   

3 реаговања на Поводом 27. марта

  • pedjaza каже:

    I u predratnoj Jugoslovenskoj vojsci bilo je časnih generala, oficira i starešina. Dušan Simović je bio jedan od njih. Stao je na čelo odbrane Jugoslavije od fašističkih zlikovaca, onda kada je bilo najteže. Otpor JV je bio kratak, ali častan. Kapaciteti odbrane su bili skoromni, neprijatelji mnogo brojniji, opremljeniji i uvežbaniji, a pomoći JV nije bilo ni od kuda. Stoga je General Dušan Simović zaslužio večno poštovanje.

    • Lune каже:

      Naravno da je zasluzio postovanje Simovic. Predratna Jugoslavija, kao i „danasnja“ Srbija, je potpisala kapitulaciju i u nemacke logore poslala do 300.000 vojnika i prekaljenog oficirskog kadra poput Simovica, svesno ruseci odbrambenu moc Jugoslavije, stvarali su uslove za okupaciju. Na to treba dodati gramzivost, iste dinastije koja nije ulagala u vojsku, pa je Jugoslavija, docekala nemake tenkove sa drvenim karucama. karakter te vlasti, pokazivao se i u Prvom svetskom ratu, kada su „liferanti“ isporucili cokule sa kartonskim djonom, ne primeren kalibar granata, a jestiva so je imala sadrzaj peska, zbog povecanja tezine i „profita“.

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

47. наградни конкурс за књижевно-историографске радове

за 2018. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 77 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2018. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2018. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2018. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
20°
Clear
05:4219:42 CEST
WedThuFri
min 19°C
30/19°C
32/19°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.