САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 784904Укупно посета:
  • 2490573Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

КВИСЛИНГ МИЛАН НЕДИЋ НИЈЕ РЕХАБИЛИТОВАН

Виши суд у Београду одбио је захтев за рехабилитацију квислиншког премијера у Другом светском рату Милана Недића. Овим је, без обзира на могућност жалбе, победила правда и доказано да је Србија правна држава која поштује и већинско мишљење својих грађана што не прихватају да сарадници фашистичког хитлеровског окупатора могу бити помиловани. Тим пре што Милану Недићу, како је указивао и СУБНОР Србије, није било ни суђено по ослобођењу земље пошто је извршио самоубиство.

Суд је одбио захтев за рехабилитацију којим је тражено да се поништи Уредба Владе ФНРЈ којом је Милан Недић проглашен за народног непријатеља и на основу које су  одузета грађанска и имовинска права.

У саопштењу суда се прецизира, какао преноси Танјуг, да је 11. јула Виши суд у Београду донео решење којим је одбио као неоснован захтев предлагача за рехабилитацију сада покојног Милана Недића.

Предлагачи су захтевом тражили да се утврди да је генерал Недић лишен слободе без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога, као и да је ништаво решење Трећег народног среског суда за град Београд од 31. 1. 1946. године о конфискацији имовине генерала Милана Недића од дана доношења и да су ништаве све његове правне последице.

Одбијеним захтевом тражено је и да се утврди да су ништаве административне Одлуке Државне комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача Ф.802 без датума, Ф.802/I од 2. 5. 1945. године, Ф.802/II од 3. 8. 1945. године, Ф.802/III од 17. 9. 1945. године, Ф.802/IV од 13. 8. 1945. године и Ф.802/V од 1. 12. 1945. године, Одлука Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и његових помагача бр. 2407 од 5. 7. 1945. године од тренутка доношења и да су ништаве све правне последице, укључујући и казну конфискације имовине, а да се рехабилитовано лице сматра неосуђиваним.

Одбијен је и предлог предлагача за преиначење захтева за рехабилитацију Недића из поднеска од 9. 7. 2018. године којим захтевом је тражено да суд утврди „да је генерал Милан Недић лишен живота без судске или административне одлуке као жртва прогона из политичких и идеолошких разлога“.

Поступак за рехабилитацију Недића инициран је 2008. године, али је расправа пред судским већем, којој присуствује и јавност, почела у децембру 2015. године.

У току поступка, суд је одбио право јеврејским општинама да се умешају у поступак и оспоравају враћање грађанских права Недићу, а ту одлуку је потврдио и Апелациони суд, будући да је ово „једностраначки поступак“ који се води по правилима ванпарничног поступка и нема „друге стране“.

Поступак по захтеву за рехабилитацију изазвао је негодовања у јавности, будући да један део грађана сматра да је Недић злочинац и да суд треба да одбије рехабилитацију.

Милан Недић био је једна од најкотроверзијиних личности српске историје, јер је његов лик и дело делило јавност на оне који га сматрају за издајника и злочинца и оне који су га сматрали патриотом који се борио за интересе спрског народа током немачке окупације.

Процес по захтеву за његову рехабилитацију пред Вишим судом у Београду последњих неколико година обновио је поделе у домаћој јавности, а сведоци који су саслушавани током судског поступка имали су опречне ставове о Недићевим делима због којих је после рата био проглашен за народног непријатеља.

Недић је на почетку Другог светског рата био постављен за председника српске „Владе народног спаса“, која је према неким историјским тумачењима била „марионетска влада“ немачке окупационе власти чији је задатак био да се лакше угуши устанак у окупираној Србији.

Као премијер  Недић је сматран одговорним за активности у вези са Холокаустом Јевреја и логором на Бањици, као и прогоном комуниста, односно антифашиста.

Наводно је био фасциниран немачким националсоцијализмом и покушао је да уреди Србију по угледу на Трећи рајх.

Са ослобођењем Србије повукао се са Немцима у Аустрију, покушавајући да организује отпор новој комунистичкој Југославији.

После немачког пораза се предао западним савезницима, који су га изручили новим југословенским властима.

Милан Недић никада није био осуђен, нити је против њега подигнута оптужница. Наводно је у притвору извршио самоубиство, а никада није објављено где је сахрањен.

Историчар Бојан Димитријевић током сведочења је тврдио да Недићева влада, као ни сам Недић, не могу бити одговорни за Холокауст, јер до краја 1943. године није могао да контролише припаднике својих безбедносних структура.

Димитријевић је рекао да су 1942. године, по наредби немачког генерала Мајснера, Недићевој влади била одузета полицијска овлашћења.

Овај историчар је тврдио да је главна карактеристика Недићеве владе била борба против комунизма који је у то време, како је навео, био сматран највећим злом за Србију.

Према његовим речима, српске структуре власти у окупираној држави бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евентуалним скривањем под српским именима.

„Послове привођења, затварања у логоре и ликвидације вршили су искључиво Немци, њихова полиција и Вермахт“, рекао је овај историчар сведочећи у процесу рехабилитације.

Димитријевић је такође рекао да сматра да Недић није веровао у немачку идеологију и није био германофил.

„Ја мислим да је хтео да сачува Србију и да је радио у интересу српског народа“, рекао је Димитријевић суду.

Међутим, директор Центра „Симон Визентал“ у Израелу Ефраим Зуроф  је рекао да Недићева улога као премијера квислиншког режима који је служио интересима Трећег Рајха довољане разлог да се одбије рехабилитација.

„Неуспех да спасе Србе и Јевреје јасан је доказ да је, из било којих разлога, направио стравичну грешку прихвативши да води марионетску владу која је изневерила грађане Србије“. Сведок Зуроф је навео да је током Недићевог мандата убијено 300.000 Срба, укључујући и 80.000 у концентрационим логорима.

Зуроф је подсетио да је Недић јавно позвао народ да не организује никакав отпор окупацији, јер су нацисти формирали окрутну полицију уз претњу да ће убити 50 Срба за сваког рањеног Немца и 100 Срба за сваког убијеног немачког војника.

„Ако је Недић имао икаквих илузија о свом утицају на немачку полицију везану за Србију и српске Јевреје, требало је много пре него што је његова квислиншка влада расформирана да схвати да нема никакву моћ и да је тек марионета у рукама нациста препуштена у потпуности њиховој милости и немилости“, истакао је Зуроф.

Суд је поклонио веру званичној историји, а коначну одлуку даће Апелациони суд јер подносиоци захтева имају право да се жале на решење којим је њихов захтев за рехабилитацију одбијен.

Једно реаговање на Правда побеђује

  • pedjaza каже:

    Ovo je velika odluka za Srbiju, čije je poslednjih godina stanovništvo je u značajnoj meri podeljeno, zbog prilično jake prokolaboracionističke medijske kampanje.
    U nameri da opravdaju svoje programske stavove, mnoge organizacije pokušavaju da saradnike fašističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata predstave kao rodoljube i patriote koji su čuvali svoj narod od stradanja. Meta takve propagande su uglavnom mlađi ljudi, koji nisu imali priliku da se na adekvatan način informišu o istoriji tog vremena. Da bi delovali uverljivije, te snage su angažovale i neke istoričare, kako bi njihova priča bila ubedljivija.
    Više od sedam decenija je prošlo od završetka Drugog svetskog rata, što je sasvim dovoljno vremena da se sve istorijske činjenice postave na svoje mesto.
    Uprkos velikim pritiscima prokvislinškog dela javnosti, Sud je doneo potpuno pravičnu odluku što se može okarakterisati pobedem pravde.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
14°
Partly Cloudy
07:0417:40 CEST
TueWedThu
16/9°C
17/3°C
13/7°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.