ЈАЧЕ И ЕФИКАСНИЈЕ

Седница Председништва РО СУБНОР-а Србије, заједно са председницима покрајинских, окружних и градских одбора заказана за понедељак, 26. новембар 2012. године, са почетком у 10,30 часова.

За седницу се предлаже следећи ДНЕВНИ РЕД:

Усвајање записника са претходне седнице
Договор о задацима у вези са предстојећим изборима у СУБНОР-у Србије са посебним освртом на подмлађивање руководећег састава организација СУБНОР-а на свим нивоима
Информацијe
Разно

Након ове седнице одржаће се посебан разговор о питањима из прилога који вам је достављен.

Поред председника пожељно је присуство још једног члана, који ће бити активно укључен у спровођењу усвојених закључака и семинара који се предвиђа.

ПИТАЊА ЗА РАЗГОВОР СА РУКОВОДСТВИМА ОКРУЖНИХ, ГРАДСКИХ И ПОКРАЈИНСКИХ ОДБОРА СУБНОР-а СРБИЈЕ

Својом активношћу, разноврсношћу њених облика и садржаја произашлих из програмских опредељења, а посебно бројношћу и структуром чланства, СУБНОР Србије представља респектабилан део друштва. Друштвена валоризација ове респектабилности мора да буде први од задатака руководства Савеза, упркос свим отпорима и препрекама које му у остваривању програма постављају они који су због својих интереса грађане, а и саму Србију као државу, довели у једну од најтежих криза у њеној историји.

За остварење оваквог опредељења Председништво СУБНОР-а је, на основу увида у активности организација оствареног непосредним контактима, као и показатеља добијених емпиријским истраживањима, усвојило, између осталог, програм рада чији је циљ оспособљавање органа Савеза за управљање овлашћењима која произилазе из Статута СУБНОР-а, Закона о борачкој заштити, Закона о удружењима грађана и унапређивања организације у целини.

Део ових активности чини и састанак аа руководствима окружних, градских и покрајинских одбора. Иако је из једног броја окружних одбора постојала иницијатива да се радни састанак одмах организују по окрузима, односно на нивоу региона за више округа заједно, Председништво је прихватило став Комисије да се састанак прво организује на републичком нивоу, а да његови учесници буду председници окружних одбора, односно они активисти који могу оперативно да спроведу утврђене закључке.

I – ОРГАНИЗАЦИЈА И ФУНКЦИОНИСАЊЕ ОПШТИНСКИХ, ГРАДСКИХ ОКРУЖНИХ И ПОКРАЈИНСКИХ ОДБОРА И ЧЛАНСТВО САВЕЗА

УНУТРАШЊА ОРГАНИЗАЦИЈА САВЕЗА

– Систем анимирања нових чланова, учлањивање и акционо ангажовање;

– Систем евиденције чланства, од месног до Републичког одбора – предуслов за доказивање репрезентативности Савеза;

– Облици и извори финансирања Савеза: ниво наплате чланарине и њен значај у развијању осећаја припадности Савезу, учешће у буџетима друштвених заједница, самофинансирање као начин обезбеђења средстава за активност – могућност и пракса.

2. УЛОГА САВЕЗА У ОСТВАРИВАЊУ СПЕЦИФИЧНИХ

ИНТЕРЕСА ПОЈЕДИНИХ КАТЕГОРИЈА ЧЛАНСТВА

а) Чланови СУБНОР-а учесници НОР-а:

– Евиденција учесника НОР-а на територији месног, односно општинског одбора, у складу са одлуком Председништва Савеза о статусу чланства у СУБНОР-у свих учесника НОР-а;

– Контакти са члановима који су у поодмаклом животном добу, изналажење садржаја активности којима ће се исказати брига и људски однос Савеза према овој категорији чланова;

– Сагледавање и евиденција социјалног и здравственог статуса учесника НОР-а;

– Могућности ангажовања Савеза на превазилажењу проблема и пружању потребне помоћи;

б) Поштоваоци НОР-а и потомци учесника НОР-а и ослободилачких ратова Србије:

– Ова категорија чланства пружа могућност организованог рада на подмлађивању организације;

– Осавремењивање облика неговања и развијања традиција свих ослободилачких ратова народа Србије;

– Успостављање контакта и сарадње са организацијама које окупљају младе, пре свега кроз ангажовање и залагање СУБНОР-а за стварање друштвених и материјалних услова за њихов рад.

ц) Чланови СУБНОР-а учесници ратова од 1991. до НАТО агресије:

– Стварна заступљеност и значај ове категорије чланства у СУБНОР-у;

– Потреба за утврђивањем њиховог интереса за чланство у СУБНОР-у;

– Могућности Савеза у пружању помоћи у решавању проблема ове категорије чланова, од регулисања статуса до основних егзистенционалних питања – сходно ставовима општинских одбора исказаним у емпиријским истраживањима;

– Облици, садржаји и квалитет успостављених контаката са руководствима удружења која окупљају учеснике ратова 1991.-99.године, стање и перспектива ;

д) Колективни чланови СУБНОР-а:

– Значај сарадње, постојећа искуства и перспективе даље сарадње и пријем нових колективних чланова.

II – ОДНОСИ И КОМУНИКАЦИЈА ИЗМЕЂУ ОРГАНА СУБНОР-а

1. СТАТУТАРНО УРЕЂЕЊЕ МЕЂУСОБНИХ ОДНОСА

– Уређење статутарне материје на начин којим се обезбеђује доследно и одговорно спровођење програмске оријентације Савеза.

– Потреба сагледавања усаглашености статута општунских и окружних савеза са Статутом СУБНОР-а Србије;

– Утврђивање неусклађености, отступања и недоречености појединих одредби и њихово усклађивање са Статутом СУБНОР-а Србије, односно измене и допуне;

2. САРАДЊА ИЗМЕЂУ РУКОВОДСТАВА СУБНОР-а

– Резултати емпиријских истраживања дају изузетно повољну оцену сарадње између руководстава СУБНОР-а.

– Један број општинских одбора указује на потребу чешћих непосредних контакта са Републичким одбором и увођења праксе радног присуства чланова републичког руководства у општинским организацијама.

3. ИНФОРМИСАЊЕ И КОМУНИКАЦИЈА КАО КОХЕЗИОНИ ФАКТОР

– Значај међусобног информисања у спровођењу одређених активности, посебно значај повратне информације о спровођењу конкретних закључака;

– Остваривање увида у штампана гласила општинских и окружних одбора и могућност њихове међусобне размене;

– Концепција часописа Борац, њена примереност, у ширем смислу, потребама Савеза, повећање броја претплатника и могућност комерцијализације појединих страница, огласни простор;

– Отвореност страница сајта за слободну комуникацију, без бојазности од сучељавања са различитим ставовима;

– Формирање мејладресара за електронску комуникацију са руководством, члановима Савеза и потенцијално ширим кругом јавности;

– Остваривање увида у издавачку делатност општинских и окружних одбора.

III – ИДЕНТИФИКОВАЊЕ И ГАЗДОВАЊЕ ИМОВИНОМ СУБНОР-а

1. ИМОВИНА ЧИЈИ СТАТУС НИЈЕ СПОРАН:

– Утврдити, по облицима и начину стицања, имовину чији статус није споран, која се налази у власништву СУБНОР-а и чије коришћење је наменско или се користи уз сагласност органа СУБНОР-а;

– Направити преглед – имовинску карту – ове имовине и утврдити у каквом се функционалном и физичком стању налази;

2. ИМОВИНА КОЈА ЈЕ У КАТАСТРУ УПИСАНА КАО ВЛАСНИШТВО

СУБНОР-а А КОРИСТИ СЕ НЕНАМЕНСКИ

– Отворити процес утврђивања и идентификације имовине која је власништво СУБНОР-а, која се ненаменски користи и у чије постојање органи Савеза немају увид;

– Покретање поступка повраћаја имовине СУБНОР-у или надокнаде њене вредности од стране органа који је извршио неовлашћену продају;

– У покретању и спровођењу свих поступака користити методологију и искуство Окружног одбора Краљево;

3. УЛОГА РЕПУБЛИЧКОГ ОДБОРА

– Комплетна имовина мора да се на организован начин под хитно стави под власничку контролу.

– Републички одбор мора да дефинише механизам обезбеђења наменског располагања својином.

IV – СТАТУС СУБНОР-а У ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ

– Одређење статуса које произилази из одредби Закона о удружењима из 2009.;

– Могућности које произилазе из Статута СУБНОР-а;

– Присутна опредељења у општинским и окружним савезима, утврђена у резултатима истраживачког пројекта о политичком значају Савеза;

– Потреба завршавања активности на пројекту, ради утврђивања позиције Савеза у локалним самоуправама после спроведених избора.

V – АКТИВНОСТ СУБНОР-а У БОРБИ ПРОТИВ НЕОФАШИЗМА У СРБИЈИ

– Друштвени услови настанка, појавни облици и суштина процеса повампирења неофашизма у Србији;

– Активност СУБНОР-а поводом рехабилитације припадника квислиншких формација у Србији током Другог светског рата;

– Иницијатива покретања судског поступка за правну рехабилитацију и материјалну надокнаду жртвама терора и злочина учињених од стране припадника квислиншких формација.