САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758823Укупно посета:
  • 2431395Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ПАРАДА ПОНОСА

Било би пристојно позвати представнике борачких организација да дођу у Београд, на војну параду.

Из листа „Политика“ преносимо чланак Мирослава Лазанског.

Не мислим на „ону“ параду, мислим на ову другу. Наиме како је премијер Србије, Александар Вучић најавио поводом 70 година од ослобођења Београда биће одржана и војна парада. Србија има право на понос, јер је једна од победница не само Првог, већ и Другог светског рата, а Срби су и најбројније жртве тог сукоба на југословенским просторима. У светским сукобима Срби су увек били победници.

Претходна велика војна парада одржана је у Београду 9. маја 1985. године поводом Дана победе. На тој паради продефиловали су тенкови домаће производње М-84, самоходни противавионски топови од 20 и 30 мм, самохотке „гвоздика“ од 122 мм, нова средства инжењерије и везе, артиљерија домаће производње од 122 и 152 мм, самоходни ракетни бацач „огањ“ од 128 мм, самоходни ракетни систем обала-море домета од 80 км, самоходни ракетни систем ПВО „куб“, неборбена возила разних типова…

У ваздуху су били домаћи ловци-бомбардери „орао“, школско-борбени „супергалеб“, ловци „миг-21”, борбени хеликоптери „газела“, транспортни хеликоптери „Ми-8”… Била је то парада поноса, парада војне моћи и техничко-технолошких способности Југославије. У то време домаћом производњом задовољавали смо 85 одсто свих потреба југословенских оружаних снага у модерној војној опреми и техници. Од извоза наше војне индустрије зарађивали смо око 2,5 милијарде долара годишње. Били смо међу десет највећих извозника наоружања у свету.

Десет година раније, на паради поводом Дана победе 1975. када је рапорт примио маршал Тито, први пут је над копненим ешалонима пролетео трансонични ловац-бомбардер типа „орао“, први пут су приказана и нова домаћа борбена возила пешадије М-80, па вишецевни бацачи ракета „пламен“ од 128 мм…

И на паради 1975. и на паради 1985. године на челу ешалона биле су ратне заставе јединица НОБ-а Југославије. Заставе су, наравно, имале звезду петокраку. Било би нормално да те исте заставе буду присутне и на војној паради поводом 70 година од ослобођења Београда, јер под тим заставама су и гинули борци за слободу Београда. Ради поређења, на свечаностима поводом ослобођења Истре и словеначког Приморја и данас су у Словенији увек присутне заставе словеначких партизанских јединица са црвеном петокраком звездом. Но, ако некоме смета црвена звезда нека, ако сме, предложи и промену имена Фудбалском клубу „Црвена звезда“.

За ослобођење нашег главног града гинули су директно и индиректно и борци из других крајева некадашње Југославије: Црногорци, Словенци, Хрвати, Муслимани, Македонци, вероватно и Албанци… То се не може негирати, нити се сме заборавити, без обзира на све што се касније догађало на овим подручјима. Стога би било лепо и пристојно позвати представнике борачких организација из свих бивших југорепублика да дођу у Београд на параду. Уосталом, ешалон бораца НОБ-а из свих република СФРЈ промарширао је, истина не баш војничким кораком, и на паради 1975. и на паради 1985. године. Ако представници власти из свих некадашњих југорепублика тврде да заиста баштине антифашистичку традицију, да су нове државе саздане на некадашњој антифашистичкој борби, ево лепе прилике да се то и јавно покаже. Господо-другови, изволите на свечану бину испред некадашње Савезне скупштине. Испред вас ће проћи, надам се, и ратне заставе партизанских јединица из данас нових држава старе Југославије.

Ми немамо нешто посебно ново од борбене технике да прикажемо на војној паради поводом 70 година од ослобођења Београда од нациста. Догађаји последњих двадесетак година, бомбардовање 1999, економска криза, произвољне и аматерске војне реформе изведене по страном диктату, све је то довело до стања оружаних снага у којем су данас. А ако сада скоро 80 одсто војног буџета иде на плате и текуће одржавање онда нема развоја оружаних снага.

Дакле, најављену војну параду у Београду не треба гледати и схватити као „Дан бајонета“, али питањима у вези са одбраном државе треба убудуће посветити једнаку пажњу као и питањима у вези са развојем привреде и друштва. Дивиденде светског и европског мира никада нису вечна категорија, током деведесетих година прошлог века половина светског становништва живела је у земљи у којој је вођен рат. Оружани сукоби од Авганистана, Ирака, Конга, Сомалије, Југославије, Либије, Сирије начинили су хаос у социјалном напретку, остављајући за собом дуги траг насиља, разарања и беде све до данас.

Управо зато војна парада у Београду одлична је шанса да се покажемо као земља која је свесна својих жртава у оба светска рата, држава која је одговорна својим грађанима за безбедност свих, али и као земља балканског детанта и сарадње…

13 реаговања на Преносимо

  • Lune каже:

    U sarkofagu, mrtvackom sanduku, nije bilo telo Josipa Broza nego pesak, a naslov jos „legendarnijeg kurira naseg doba“,“ jos tedna Titova prevara“…?

    Titova prevara…? ako je i bilo nekakve prevare,to su uradili zivi, a ne on mrtav,koji su ga shranjivali. Oni, po „kuriru“..kao nisu znali sta je sarkofag..? obloga od pocinkovanog lima u sarkofagu, pa uzeli pesak iz dvorista..?? Bal, morbidnih vampira titomrzaca se nastavlja, glogovi kocevi otupeli..?stampani pamfleti pozuteli, otisli na reciklazu, venci belog luka istrulili a Tito i dalje u vecnosti.. :twisted: :twisted: :twisted: :twisted: :twisted:

  • Lune каже:

    Četnici treba da proslavljaju oslobođenje Beograda. Njihovi vidljivi simboli i ulozi biće i te kako prisutni.
    Doći će predsednik republike, koji je četnički vojvoda. Biće sigurno mesta i za onog čoveka koji je na Dedinju (o trošku ljudi kojima smanjuju plate i penzije) kustos muzeja svojih predaka. Njegov otac je mesec dana pre oslobođenja Beograda naredio četnicima, kojima je bio vrhovni komandant, da priđu partizanima, ili će, u protivnom, počiniti veleizdaju. Oni su, mesto partizanima, većinom prišli reci Drini i pobegli u Bosnu. Vratili su se dva pokolenja kasnije, i zauzeli Beograd. To što je među povratnicima mnogo partizanskih potomaka, ne menja na stvari.
    Beogradski političari će se oko Putina gurati kao senćanski direktori opštinskih javnih preduzeća oko Ota fon Habzburga, pre osam godina. Blizina harizme jeste izvor autoriteta. Nije isto sedeti na trideset trećem ili na trideset petom mestu od harizmarha, dok on, u društvu vojvode-predsednika (podseća na fon Hindenburga, koji je bio feldmaršal-predsednik), ili predsednika opštine Senta, jede malu mrtvu prasad, ili Wienershnitzel, a možda i neke primerenije đakonije.
    Putin će na paradi povodom oslobođenja Beograda predstavljati Rusku Federaciju, državu kojom vladaju oligarsi. Predsednik Srbije predstavljaće državu u kojoj su u godinama posle oslobođenja Beograda oslobodioci ukinuli veleposede, dali ženama pravo glasa, nacionalizovali industriju, izjednačili religije pred zakonom, uveli mogućnost razvoda i stvorili gornju klasu društva u kojoj su još 1986. roditelji 55% onih na vrhu bili seljaci, a 30% radnici.
    Predsednik vlade je svojedobno, kao ministar informisanja, obasjan sjajem tadašnjeg četničkog vojvode – harizmarha (neka građani Srbije sude o Vučiću na osnovu toga kako se poneo prema Šešelju: hoće li biti lojalniji nepoznatim biračima?), praktično džabe dobio od države stan o kakvom Beograđanin, koji odnedavno čini prekršaj dok se švercuje javnim prevozom, može samo da sanja. On zagovara protestantsku etiku rada (naravno, ispod brade pravoslavnog patrijarha i sa crkvenim blagoslovom: sreća hoće da bude legitimna, pisao je njegov omiljeni autor), odricanje, uštede. Poznato je da neki naprednjački direktori imaju preko milion dinara neto plate.
    Šta je četništvo, osim što je kolaboracionizam, klerikalno-rojalistički konzervatizam i ubijanje muslimana? Četništvo je antikomunizam. Treba verovati Mihailoviću (sad će da ga rehabilituju: što su započeli Homen i demokrati, završiće Antić i naprednjaci), Vasiću, Moljeviću. Treba verovati i knjizi „Vlada na bespuću“ Veselina Đuretića.
    Četnike današnja vlast ne glorifikuje zbog ubijanja Bošnjaka; ona im to samo prećutno oprašta. Njoj su oni potrebni da bi uspostavila idejni kontinuitet sa društvenim nejednakostima za čije zadržavanje su se četnici zalagali.
    Za razliku od ljotićevaca i ustaša, četnici nisu bili fašisti; bili su samo njihovi saveznici. Fašizam je apologija nejednakosti, prenošenje odnosa kakvi vladaju u neljudskom svetu biološke borbe za opstanak, u društvenu zajednicu. Nacisti su ubijali one koji su smatrali rasno manje vrednim; kapitalizam ubija socijalno slabe. Nema fašizma bez kapitalizma. Ali, ne može biti ni kapitalizma u Srbiji bez rehabilitacije četništva; da su ljotićevci bili jači, vlast bi rehabilitovala i Marisava Petrovića. Vlasti je potreban idejni kontinuitet da bi legitimizovala stvaranje i neprestano pogoršavanje zverskih uslova života.
    Neka četnici slave oslobođenje Beograda: oni su ga danas zauzeli. Fašizam nije samo apologija nejednakosti, nego i nasilja. Današnja vlast koketira sa nasleđem fašističkih kolaboratora, ali sama još nije fašistička. Čeka se da počne sa otvorenim nasiljem.
    A ona druga strana, koja je oslobodila Beograd i koja je (za)sada poražena: Krleža je pisao da joj ostaje samo šaka olovnih slova; Todor Kuljić svojim studentima predaje o jednakosti svih koji nose ljudski lik.

    Peščanik.net, 03.10.2014.

    • Lune каже:

      Многи историчари праве велику грешку, када поистовећују ПАРТИЗАНЕ (тј. герилци настали од народа који је бежао од УСТАША) и
      КОМУНИСТЕ, који су се убацили у тај покрет да га ПРЕУСМЕРЕ у борбу за освајање власти и рушења Краљевин

      Kraljevinu nije trebalo rusiti, ona se rastosiljala vojske, tako sto je poslala do 400.000 u nemacke logore, dezertirala, i odsustvom duzim od 6 meseci, tron se ugasio..precutno, Karadjordjevici su svojom voljom, ili kukaviclukom,“stvorili republiku“. Komunisti “ se nisu ubacili“, oni su bili treci po snazi u parlamentu, i posle dezertiranja monarhije, opste bezanije dvora i politicara ispali su „prvi po snazi“ i to su dokazali pobedom na „unutrasnjem i spoljnjem planu“.

      • Lune каже:

        Hm,hmm.. jedna od prvih poruka na blogu bila je…“druze tito, vuna vuna, stigao je kralj i kruna“, proverio sam „navode“ i poslao „raport’..hm,hmm..“ druze Tito, nije vuna, to je samo budj sa kruna“..a, oni su svoj „poslednji tango argentino“..“pred dezertiranje odigrali u prilogu“
        ………………………………………………………………………………………………………………………Nedaleko od gvozdenog mosta na Drini, u velikom, stenovitom brdu nalazi se podzemni grad-sklonište. U utrobi brda, po nalogu kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, izgrađen je podzemni grad koji čini lavirint odaja iskopanih u kamenu za kraljevo ratno komandno mesto i duži boravak većeg broja ljudi pod zemljom.
        Gradnja podzemnog grada počela je 1931. i trajala je sve do ubistva kralja Aleksandra u Marseju 1934. Posao je prekinut, a to tada je urađeno oko dve trećine skloništa.
        Ovo mesto korišćeno je samo jednom, aprila 1941. godine, kada je pre odlaska u izbeglištvo, svoju poslednju noć u Srbiji, u nedovršenom skolinštu, proveo mladi Petar II Karađorđević.
        Duž oko kilometar i po hodnika nalaze se prostorije, sobe, sale, kabinet, dvorane koje su izmalterisane i okrečene u belo i koje su po završetku gradnje trebale da prime od tri do pet hiljada ljudi sa svim uslovima za nesmetan boravak pod tonama stena. Tu je i kapela sa mestom za oltar, jedina, ornamentom duž zida ukrašena prostorija. Ostali zidovi išarani su potpisima retkih posetilaca.
        U podzemnim prostorijama uopšte nije hladno, temperatura je od 14 do 16 stepeni, a vlage ima vrlo malo. Ceo taj prostor su prirodno šuplje stene koje su dodatno izdubljene, a ovo mesto korišćeno je samo jednom, iako nije bilo dovršeno.
        Još se istražuje šta se sve nalazi u sedamdesetak prostorija, a za sada se zna da su tuneli iskopani u obliku časnog krsta, kao i da se u ovom lavirintu nalaze ostaci kapele, oltarski prostor i kraljevska česma. Sklonište podignuto između dva rata, ima izlaz i u lagume rimskog grada Ad Drinuma, koji je povezivao obe drinske obale.

  • Lune каже:

    На Светога Саву 1992. године, гарда је регистрована као удружење и уселила се у Теразије бр. 3.

    Ти , Вуче, и функционери СПО-а, више не идете ни на један гроб својих гардиста. Зашто?

    Да је Србска гарда страначка војска, цитираћу привременог команданта Ђорђа Божовића: “Видите, Србска гарда је војна организација, чији састав понајвише чине чланови СПО, Ројалистичког блока и Демократске странке… Тренутно нас има око 60.000, а спремних да сваког часа ступе у борбу има 7.000 бораца… Ти људи су прошли најтежу обуку. Обука се врши на неколико пунктова, а воде је најспособнији инструктори… Гарда се ствара по узору на француске легионаре, америчке ренxере и јеврејски Мосад… Од наоружања поседујемо све врсте пешадијског наоружања и 40 минобацача марке “Стинxер”. Тренутно у иностранству чека једна већа испорука оружја, па ћемо се потрудити да и то стигне на права места.”

    Закључујем, Вуче, наређивао си команданту Лаиновићу да довлачи оружје са ратишта у Србију, у иностранству си имао лагере наоружања, које је требало да стигне на права места. Зашто ти је требало то наоружање у Србији? Од кога ти је то наоружање на лагерима у иностранству? Ко је то финансирао?

    Закључујем, припремао си се за грађански рат, увозио си оружје, по принципу Шпегеља, значи концепција заједничка за покретање грађанског рата и разбијање државе, а са тим иде и крвопролиће, убиства, разарања и ратни злочини… Где је ту командна одговорност, где је ту одговорност за припремање и подстрекивање грађанског рата?

    Претио си у Новом Пазару: “Ко понесе турски барјак овом србском земљом, остаће и без барјака и без руке.” Говорио си да ће само име “Србска гарда” психолошки натерати Хрвате на капитулацију… Која је то, Вуче, одговорност?

    Где погибоше часни србски борци, припадници Српске гарде, Небојша Симић, Степан Шаманић, Раде Ловрић, Зоран Трбојевић… Док је оружје певало своју песму смрти, коју је делимично и твој штаб компоновао, дотле су ти сви били добри. Док си се њиховом храброшћу китио и на рачун њихове крви профитирао, били су ти добри. Патриоте, борци, хероји, хваљени, а сада?

    Када ти је неко рекао (вероватно онај, или они који су ти и давали оно оружје на лагерима по иностранству) – одричи се свега што је србско, па и Српске гарде – ти си то учинио и почео си да пљујеш на све србско, почев од СПЦ, па до србских генерала. Све на суд инквизиције, сви, сви, сви … а ти?

    И ти! Ти си, Вуче, стално био дволичан. Говорио си да се мора прекинути са ратом, јер ће бити крви до колена, а са друге стране, формирао си Српску гарду и слао је на фронт.

  • Lune каже:

    U skupstini, su „cetnici“ pomenuti, tacnije njihove oznake,obelezja .izjavom…“na paradi nece biti cetnickih obelezja,oni nisu oslobadjali beograd“, a, „oni drugi“..nisu pomenuti, niti „njihove oznake i obelezja, pobednicke zastave iz muzeja“..da se odrzi „njihova teza“, da su Rusi oslobodili, a da „partizani i njihove ofanzive“ nisu postojali, ratovali, pobedili itd…i niko, od par stotina „narodnih tribuna da se ustane u Skupstini“…“isprsi“..pa kaze..hm,hmm..“dame i gospodo „ovako je oslobadjan beograd…“Ali, Draza je u isto vreme, oslobodjenja Beograda, vodio pregovore, da se 50.000 cetnika prebaci u Italiju,dezertira i pobegne.Sa i bez Lenjina i Tita, „kralj“ je 1941. godine u stocnim vagonima, deportovao, do 400.000 u logore nemacke „odbrambenu zivu silu, vojnike,podoficire i oficire“, stvarao je sve uslove za pokoravanje kraljevine Jugoslavije, Vucic tu okupaciju, sa Djelicem,Dinkicem radi perfidnije..uredno „podsisan i obrijan“.. mirisi na losion „milan nedic“.Jedan deo cetnika, nije bezao u Italiju, jurcao je „cuvenim krvavim Avalskim drumom“,pa i selom Vranic, bezeci ispred oslobodilaca, a, poslovicni seljaci su, izneli makaze, ogledala, stolice i hoklice ispred kuca,pored puta,sisali i brijali cetnike…poput one Njegoseve..“ kojoj ovci, njeno runo smeta, tamo nema ni ovce ni runa““

    • Lune каже:

      Vojvode, cetnici .. i slicno, nisu oslobadjale Beograd, i ne retko su pljuvali po partizanima, predvodjenim Komunistickom partijom,punih 20 „demokratskih godina“.. koji su oslobodili i Beograd i celu Jugoslaviju !
      ……………………………………………………………………………………………………………………………
      Борбе за ослобођење Београда, 14-20. октобра 1944. представљају најдраматичније догађаје у богатој ратној историји главног града. У овим борбама Народно-ослободилачка војска Југославије (НОВЈ) дефинитивно је из герилске војске прерасла у снажну армију. Учешће артиљеријских снага Црвене армије у Београдској операцији, као и исказана храброст бораца НОВЈ и Црвене армије, пресудно су допринели разбијању немачког окупатора утврђеног у граду, али и уништењу бројне непријатељске групације која се пробијала из правца Смедерева и Гроцке.

      Јединице НОВЈ и Црвене армије, које су узеле учешћа у Београдској операцији, сусреле су се 12. октобра у селу Ђуринци покрај Сопота. У наредних осам дана налет ослободилаца из правца северне Шумадије био је незадржив: непријатељ је у граду био потиснут преко Саве уз велик број погинулих, док су немачке снаге које су надирале из правца Смедерева биле највећим делом заробљене или потпуно ликвидиране.

      Снаге НОВЈ прикупљене у осам дивизија на прилазима Београду представљале су највећу концентрацију јединица НОВЈ на једном правцу до тада (у литератури се наводе процене чак до 40.000 бораца). Међутим, јединице НОВЈ биле су врло слабо опремљене артиљеријским оруђима, стога је било неопходно да се у Београдској операцији обезбеди учешће једне добро наоружане совјетске војне формације (4. гардијски механизовани корпус).

      Дивизије НОВЈ су усмериле правац продора ка Београду у четири групе. Састав прве групе чинио је 12. ударни корпус под командом генерал-мајора Данила Лекића. Она је имала задатак да са главним снагама напада дуж десне обале Саве преко Жаркова, Бановог брда и Чукарице на главну железничку станицу и Савски мост. Другу групу чинила је 6. пролетерска дивизија “Никола Тесла” под командом пуковника Ђоке Јованића са задатком да преко Ресника и Топчидера напада према Теразијама и Калемегдану. У трећој групи је била 1. пролетерска дивизија под командом пуковника Васе Јовановића којој је постављен задатак да пробије немачку одбрану на ивици града и да се преко Бањице, Дедиња и Славије усмери ка центру града и избије на Калемегдан. Четврту групу чинила је 5. крајишка дивизија под командом пуковника Милутина Мораче, чија је зона дејства била између Булевара краља Александра и десне обале Дунава.

      У општој резерви била је 21. дивизија којом је командовао пуковник Милоје Милојевић. Она је била размештена у рејону Бели Поток-Зуце-Лештане. Борбени поредак совјетских јединица састојао се из два ешелона. У првом ешелону налазио се 4. гардијски механизовани корпус, а у другом 73. гардијска и 236. стрељачка дивизија.

      У овом тексту обратићемо пажњу, пре свега, на дејство јединица 1. пролетерске дивизије (Прва пролетерска бригада, Осма црногорска бригада) и, у мањој мери, на дејство 5. крајишке дивизије (Трећа крајишка пролетерска бригада).

      У борбама за ослобођење Београда погинуло је приближно 2.953 бораца НОВЈ и 976 бораца Црвене армије (због исказане храбрости у борбама за ослобођење Београда 13 црвеноамејаца проглашено је за народне хероје Југославије).

      • Lune каже:

        Videće svi kako su ljudi u Banjičkom logoru mučeni, videće hrpe ljudskih zuba, zlata, prstenja… javnost će prvi put videti ženu koja je ubijena i sahranjena sa dvoje dece. Ruke su joj vezane žicom. S kojim će argumentom onda neki od tih marketinških kvaziistoričara koji nikada nogom nisu kročili u Arhiv, doći i reći „Nedić je srpska majka”!? Onog trenutka kad si izgovorio da je Nedić „srpska majka” ti si na najstrašniji način uvredio sve majke koje su svoju decu izgubile tako što ih je Nedić pobio, jer su se borili protiv okupatora. Nedić, nije srpska majka, on je – ubica.

    • Lune каже:

      Poslanik Srpskog pokreta obnove Aleksandar Čotrić apelovao je na nadležne da poprave put do Ravne gore gde se svakog maja okupljaju ljudi na saboru koji organizuje ta stranka kod spomenika generalu Dradoljubu Mihajloviću.
      Čotrić je naveo da je put do Ravne gore u lošem stanju, da je asfaltiran pre 15 godina, ali da se ne održava i da će uskoro biti neprohodan, a da je taj putni pravac važna veza za meštane okolnih sela.

      • Lune каже:

        „cestna afera na ravnoj gori sa aferom index u kombinaciji“,pozajmljen komentar
        …………………………………………………………………………………………………………………….

        Пре титиних хорди, по последњем попису становништва спроведеном у Краљевини Југославији, 48,7% становништва старијег од 11 година је било неписмено.
        На простору читаве Краљевине Југославије ван Београда, Загреба и Љубљане, од виших или високих школа су постојали још само по један факултет у Суботици и Скопљу.
        У Босни, пре титиних хорди, није постојала ни једна виша школа или факултет, као ни у Црној Гори, Србији јужније од Београда …
        Србија је пре титиних хорди имала један једини асфалтирани пут – од Београда до Опленца, ширине 3 метра, а само нешто преко 3% становништва је имало купатило са текућом водом у кући или стану.
        … и тако даље, да не набрајам више … али су зато Срби имали интелектуалаца у пичку материну, на милионе. По целом свету да их извозе.
        :)
        Подсети ме будала на Вука Драшковића који је тврдио да су титине хорде побиле 12.000 само лекара и адвоката у Србији после рата.
        Ови четници кад почну да лажу, уопште се не осврћу на математику.
        Што се тиче Јасеновца … партизани га нису ослободили зато што нису могли да му приђу од храбрих четничких антифашистичких дивизија – босанских, херцеговачких, далматинских итд. који су логор опседала читав рат као осице, у покушају да га они ослободе.

  • Lune каже:

    Istorija se ponavlja, a sa njom „moralne i politicke podobnosti“
    ………………………………………………………………………………
    Istoričar Predrag Marković priprema knjigu o velikanima srpske istorije koji su bili homoseksualci. Prema njegovim podacima to su bili prvenac kralja Petra princ Đorđe Karađorđević i general Petar Živković, predsednik vlade u vreme šestojanuarske diktature. Isto se pretpostavlja i za matematičara Mihaila Petrovića Alasa,koji je navodno „pecatio princa Djordja odostrag“.. kao i za jednog od najvećih srpskih predratnih intelektualaca Slobodana Jovanovića, inace saucesnika pravljenja spiskova sa „slovom Z ispred imena“.

  • pedjaza каже:

    Sedamdesetogodišnji jubilej pobede nad fašizmom možda neće imati onoliko svečasrki karakter kakav je bio sa tridestogodišnjim i četrdestogodišnjim, ali će svakako biti daleko veličanstveniji od onog od pre 10 godina, koji je obeležen čisto protokalarno i može se reći, stidljivo.
    Da ironija bude veća, baš 2004. godine Skuptina Srbije, u kojoj su tada većinu imale stranke naklonjene četničkom pokretu, donela je Zakon o izjednačavanju prava partizana i četnika, na predlog Srpskog pokreta obnove. Na osnovu tog zakona, Vlada Srbije je naredne, 2005. godine (kada je svet obeležavao 6 decenija pobede nad fašizmom), donela uredbu koja se odnosila na boračko-invalidska prava ravnogoraca, a 2006. donet je Zakon o rehabiltaciji, kojim je omogućena rehabilitacija ratnih zločinaca i saradnika okupatora. To je bio „antifašistički učinak“ mlohave demokratske vlade, a stranke koje su je sačinjavale danas jedva i da postoje i kada bi se sve sakupile, teško da bi i izborni cenzus od 5% mogle probiti.
    Srećom, 2012. godine, Ustavni sud Srbije je mnoge delove pomenute Vladine uredbe iz 2005. ukinuo, pa je time i sama uredba postala neustavna. Time je otklonjena velika nepravde, jer je onemogućeno da ravnogorci dobiju staus antifašističkih boraca.
    SUBNOR Srbije se svih ovih godina, upornije nego bilo koja druga organizacija, borio da se otklone sve nepravde uičnjene na teret antifašističkog pokreta i da se maskimalno promoviše istina o NOR-u, NOP-u i antifašistikoj borbi. Zajedničkim učešćem sa državnim organima i drugim slobodarskim organizacijama i pojedincima, u ogranima za obeležavanje sedamdesetogodišnice oslobođenja Beograda i Srbije od fašističkih okupatora, SUBNOR-u je u praksi potvrđeno priznanje za sve što je učinio na istrajavanju u svojim ciljevima.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Clear
06:4616:03 CET
ThuFriSat
14/3°C
14/3°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.