САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 777118Укупно посета:
  • 2475688Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

ГДЕ  СЕ  ИЗГУБИ  ПРЕДСЕДНИК?

Још су у току, а биће и током идуће године, импозантних свечаности поводом седме деценије победе над фашизмом у нашој земљи и широм Европе.

Припадник наше организације видео је, у оквиру одржаних манифестација, сцену што заслужује посебну пажњу. Послао је о томе писмо београдској ”Политици” и новосадском ”Дневнику” и редакцији портала СУБНОР на интернетској мрежи.

”Са великим интересовањем пратимо обележавање слободе у Србији, посебно како су текле октобарске свечаности у Београду увеличане доласком председника Русије.

На једној московској ТВ запазио сам накнадно велику емисију посвећену нашем слављу и заједничкој победи партизана и Црвене армије у Другом светском рату. Доста простора је било издвојено за војну параду у Београду и, наравно, боравку председника Путина.

У том склопу и веома важном детаљу већем од сваког симбола: код Споменика ослободиоцима Путин је пришао борцима НОР (препознао сам председника СУБНОР-а проф.Зечевића), присно их поздравио, на снимку се видео и разговор. За то време председник Србије стајао је поред аутомобила, са стране, као неко кога уопште не интересује с ким и о чему то прича његов и гост наше државе.

Путин је испоштовао ветеране, Николић није и поред тога што су ови дани пуни поштовања (бар на речима) према антифашизму и ослободицима Србије која је увек, тако и садашња власт говори, била на правом путу. Наш председник се, у поменутом случају, изгубио. Нестао је кад је морао да укаже част. На начин ништа мањи од оног како је урадио председник Русије” – написао је Света Атанацковић из Новог Сада.

4 реаговања на Преносимо

  • Lune каже:

    Na dan početka poslednjeg putovanja žrtava otmice, u Beogradu je na železničkoj stanici bio i Šefko Alomerović, predsednik Sandžačkog odbora za ljudska prava. On je na stanici video Vladimira Matovića, savetnika za štampu predsednika SR Jugoslavije Dobrice Ćosića, kako razgovara sa jednim bradatim čovekom. Ispostaviće se da je sagovornik bio čovek koji je glumio konduktera u vozu smrti, a zapravo je na poleđini voznih karata ispisivao „interesantna“, bošnjačka prezimena. Alomerović će za podsticanje i zataškavanje otmice direktno optužiti Dobricu Ćosića i Matovića, a u sudskom procesu protiv njega za klevetu, po tužbi ove dvojice, ponoviće optužbu i zapitati se kako to da ovaj navod nijedno srbijansko tužilaštvo deset godina neće da proveri. Ponovio je svoje osnovane pretpostavke date u intervjuu koji je objavio dnevnik Danas 27. februara 2002. i – bio oslobođen. Dobrica Ćosić nije se pojavio pred sudom.

  • Lune каже:

    Uvreženo je mišljenje da u savremenom društvu ne postoji realna opasnost od ponovnog uspona fašizma, jer se veruje da je čovečanstvo naučilo lekciju, a sećanje na antifašističku borbu u Drugom svetskom ratu još uvek je relativno živo. Ipak, odbacivanje fašizma kao fiktivne pretnje, latentno divljenje prema nacističkoj „čvrstini“ ili pak humorističan prikaz nacista, koji se neretko javljaju u današnjoj kinematografiji i TV produkciji, implicitno, ali nedvosmisleno pokazuju da do istinske denacifikacije društva nikada nije ni došlo. Guranje fašističke prošlosti pod tepih kolektivnog pamćenja posledica je nemogućnosti da se u javnom diskursu otvoreno govori o nezaobilaznom uzroku fašizma – kapitalizmu.

    U međuvremenu, normalizaciji fašističkih ideja se otvaraju vrata. U oktobru je održan protest protiv useljavanja azilanata u kasarnu u Mladenovcu. Nakon utakmice sa Albanijom, razbijani su izlozi ugostiteljskih objekata čiji su vlasnici albanske ili goranske nacionalnosti. Vojne vežbe koje su podrazumevale paradiranje tenkova i nadletanje migova bile su dobar podsetnik za sve one koji su tih dana želeli da zaborave na sramotnu paradu revizionističkog kiča, na kojoj su zaštitnici tajkuna, Vučić i Putin, razmenjivali uzajamne nacionalističke fantazije, dok su uspomene na antifašističku borbu i oslobođenje Beograda pale u drugi plan. Očigledna je bila tendencija da se rusko-srpsko vojno prijateljstvo simbolički predstavi kao trajnije u odnosu na antifašističku borbu, budući da vlast nema šta drugo da ponudi narodu, kog svakodnevno baca u sve veću bedu zarad prilaska Evropi, osim bajki i mitova o slovenskom bratstvu. U ovakvim okolnostima, posebno imajući u vidu rastući broj nacifašističkih organizacija koje se okreću Rusiji kao alternativi Evropi, prodor najstrašnijih i najautoritarnijih ideologija ne samo da je objektivno moguć već je i očekivan.

  • pedjaza каже:

    .
    Predsednik Republike, Tomislav Nikolić, je u dosadašnjem periodu pokazao rezervisanost kada su u pitanju NOR i antifašističke tradicije Srbije, budući da je maksimalno izbegavao prisustvo na manifestacijama organizovanih tim povodom, a njegova retka obraćanja bila su uglavnom površna i uzdržana.

    Ipak, ako se nakon stupanja na funkciju šefa države odrekao članstva u Srpskoj naprednoj stranci (koja ga je predložila i čiji je osnivač i predsednik bio), ali ne i titule četničkog vojvode(koju mu je početkom devedesetih godina prošlog veka dodelio njegov tadašnji stranački šef, Vojislav Šešelj), jasno se vidi njegovo idejno-političko opredeljenje.
    Uprkos svemu, trebalo je da pokaže izvestan stepen poštovanja prema NOR-u i njegovim učesnicima, makar u peridodu obavljanja funkcije prvog čoveka u državi.

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

47. наградни конкурс за књижевно-историографске радове

за 2018. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 77 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2018. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2018. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2018. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
22°
Rain Shower
05:1320:15 CEST
SunMonTue
min 18°C
23/18°C
25/18°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.