Преносимо

ЗНА СЕ КО ЈЕ НЕДИЋА ПОСТАВИО

Из дневног листа ”Данас” преносимо текст Драгослава Димитријевића Белог, учесника Народноослободилачког рата и активног прегаоца у СУБНОР-у Србије, у жељи и да ширу јавност упознамо са темом која заслужује пажњу због упорног настојања појединаца да истину о збивањима у Другом светском рату преиначе.

”У текстовима објављеним у „Данасу“ 8. и 10. децембра и касније о поступку рехабилитације Милана Недића није се могло сазнати ко је и зашто поставио ђенерала Недића за председника српске владе за време немачке окупације Србије 1941-1944. године, због чега је та администрација названа влада када није имала шира овлашћења од дотадашње комесарске управе Милана Аћимовића, зашто се Недић одметнуо од краља и југословенске владе и није реаговао на распарчавање Југославије, зашто се прихватио да служи окупатору, чиме је укаљао част српског и југословенског оружја, што га је коштало и чина који му је одузео краљ Петар Други итд.

Да би се саслушала и друга страна, овде се наводи телеграм упућен из Београда Министарству спољних послова немачке владе у Берлину, 29. августа 1941. године од стране Феликса Бенцлера, опуномоћеника тог министарства при Војноуправном команданту Србије, у Београду, који гласи:

„Телеграм (поверљиво). Београд, 29. август 1941. – 16,55 часова. Приспеће 29. августа 1941. – 17,40 часова.

Бр. 562 од 29.8. Н а ј х и т н и ј е!

Пошто се све јасније показивало да овдашње немачке војне и полицијске снаге и поред најјачег ангажовања и незнатног губитка, нису довољне за уништење нарастајућег комунистичког покрета, а, са друге стране, одбијено је тражено појачање, то се морао учинити покушај да сами Срби униште комунистички покрет и да се тиме спречи уједињење комунистичког и националног елемента – чему се тежи. Досадашња комесарска влада, као што је све извесно, није за то више била у стању.

Војноуправни командант се због тога одлучио да за образовање владе задужи популарог ранијег министра рата генерала Милана Недића који је познат као непријатељ комунизма. При том му је оставио слободне руке у избору својих сарадника и учинио га лично одговорним за то да у кратком року разбије устанички покрет у земљи. Данас је Недић поднео листу својих сарадника. Према њој, Аћимовић задржава министарство унутрашњих послова. Љотићева група је заступљена са три министра. Иначе листа садржи већином безбројне личности, са изузетком министра Поште и саобраћаја, генерала Јосипа Костића, познатог као способног. Мада сва имена не задовољавају, Недићев предлог је прихваћен да би се могло одмах енергично почети са борбом против комунистичког терора. Образовање владе ће бити објављено рано у суботу.

Да би се подигао ауторитет генерала Недића пред његовим министарским колегама и у земљи, он ће носити титулу министра – председника а његови сарадници титулу министра.

Међутим, утврђено је да де факто нови владин гремијум не добија никакве нове стварне надлежности које сада није имала комесарска влада. Осим тога, ново регулисање значи ударац против тобожње владе Симовића у Лондону, којој се извлачи тло испод ногу.

Војноуправни командант није генералу Недићу давао никаква обећања као противкандидату за уништење комунистичког устанка. Само је стављено у изглед повећање жандармерије од 5.000 на 10.000 људи и образовање локалних помоћних борбених јединица. Овим се Недић нада да створи ред, зашто је свакако услов да га следи компактно становништво. Пошто влада у целини није јача од претходне све зависи од тога да ли ће Недић као личност испољити очекивану покретачку снагу. Уколико то пропадне, онда преостаје само да командант без српске помоћи управља земљом и да преузме војничко уништење устанка само немачким трупама.

Препоручујем да се образовање владе у немачкој штампи третира као унутрашња српска ствар и само кратко,  при чему би се могло напоменути да се овим српском народу даје још једна могућност да се сопственим снагама ослободи од комунистичког поробљавања земље. Бенцлер“.(Снимак телеграма (писаног на машини) у АVII, Бон-2, с.747/8).

Дакле, војноуправни командант је поставио Недића као осведоченог антикомунисту за председника српске владе да би помогао окупатору да угуши устанак у Србији који су организовали комунисти.

У телеграму упућеном 15.11.1941. Команданту оружаних снага на Југоистоку, опуномоћени командујући генерал у Србији Беме је написао је и ово:

„Армијски генерал Недић, у свом досадашњем руковођењу, што се тиче коректности био је лојалан и својим средствима против устаника, упркос многим тешкоћама, постигао је видне успехе против комуниста. Недић је понављао молбе да се устаничка места бомбардују… (Подвукао приређивач овог текста).

Ја сам дошао до убеђења да је даље вођење послова председника владе од стране армијског генерала Недића било правилно и да по циљу служи немачким интересима…“(Снимак оригинала (писаног на машини) у AVII, НАВ – Т – 501, р4.251. с263 – 7).

Документи непобитно потврђују да је војноуправни командант поставио Недића као осведоченог антикомунисту за председника српске владе да би помогао окупатору да угуши устанак у Србији који су организовали комунисти”.