САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 760397Укупно посета:
  • 2434611Укупно прегледа:
  • 2Тренутно посетилаца:

ЕВРОПА СЕ ВЕКОВИМА МЕЊАЛА, А САДА НЕ СМЕ ДА СТОЈИ У МЕСТУ

У Београду је од 8. до 10. септембра одржано заседање Извршног комитета Међународне федерације покрета отпора и антифашиста (ФИР), која окупља више од 50 антифашистичких организација из 24 европске земље и Израела. Заседање овог највишег форума ФИР-а, чије је седиште у Берлину и веома ретко се састаје на страни, својеврсно је признање СУБНОР-у и његовој армији од преко 130.000 чланова, али ништа мање Београду који је током Другог светског рата поднео изузетне жртве и Републици Србији за јасан антифашизам.

Током заседања ФИР-а разговарали смо са првим човеком ФИР-а Вилмошем Хантијем о свему што је везано за фашизам у Европи данас, о најразличитијим облицима испољавања, колико су присутне тенденције да се релативизују, па и умање резултати антифашистичке борбе у Другом светском рату, али и колико масован долазак избеглица из блискоисточних и других земаља може да утиче на заборављање трагичних последица које је тај рат имао, пре свега на Старом континенту. Разговор је водио новинар Слободан Самарџија.

А ДЕСНИЦА ДИЖЕ, ДИЖЕ ЛИ ГЛАВУ

БОРАЦ: Како гледате на то што у Европи десница диже главу и све више се инфилтрира у највише државне структуре?

Вилимош Ханти: Немам проблема са политичком десницом на власти. Ја, пре свега, верујем у друштво које се мења. Проблем настаје ако та десна, умерена политичка оријентација крене ка оној другој, екстремној. Ако је користи као партнера а, не ретко, преузима и њене ставове, начин размишљања.

То се ради стога што екстремна десница обично размишља популистички, а познато нам је да је на кратким стазама са таквим размишљањем могуће постићи не мале резултате. Ипак, када поменуте ставове и деловање почиње да копира и умерена десница, онда то може да изазове негативне, чак забрињавајуће проблеме. Данас смо дошли до тога да у многим државама актуелне власти не презају од злоупотребе обичних људских слабости. А то онда постаје веома опасно. Међу људима се сеје страх услед недовољне информисаности. Мањинама које не познајемо довољно приписују се негативни предзнаци, бивају сатанизоване. Лако се сеје страх од избеглица, од Цигана, других етничких скупина и слично.

Б: Колико је све поменуто узроковано чињеницом да је од Другог светског рата до данас прошло више од седам деценија и да су све израженије тенденције да се оно што се у рату дешавало на неки начин релативизује? Ово је посебно изражено у школским програмима, тако да се стиче утисак да се свесно иде на заборав свега што се некада дешавало.

В.Х: Прво, нестао је Совјетски Савез, који је био заштитни знак антифашистичке борбе. Настао је вакум, који је екстремистима омогућио да полако дижу главу. Укратко, снаге које су војнички победиле фашизам протоком година су остариле, уз све оно што прати позно човечије доба. Искуства се нису пренела на младе генерације на прави начин, и то за последицу има настојања да се историја фалсификује, да се минимализује учешће бораца антифашиста у претходним догађајима. Полако се губи сећање на зло које је са собом носио фашизам.

Треба додати и да су победници у предаји и објашњавању сопствених искустава и традиције млађима често користили неприхватљиве и неадекватне методе. Стаљин је имао огромну улогу у победи у Другом светском рату, али „стаљинизам“ као политика коју је спроводио деловао је негативно. Пропаст Совјетског Савеза, иако много каснија, последица је свега поменутог.

Ви то најбоље разумете јер Јосип Броз Тито није хтео да иде истим путем. То је Југославији и омогућило да напредује. У другим земљама, попут Мађарске, такође је постојао специфичан облик стаљинизма, понешто другачији, прилагођенији нашим околностима.

АМЕРИКАНЦИ ГЛЕДАЈУ САМО СВОЈ ИНТЕРЕС

Б: Колико је утицај САД у стварању те нове климе у односу према фашизму? САД током Другог светског рата нису биле противник немачког нацизма и фашизма у оном облику у којем су то биле европске земље, Оне су водиле другу врсту рата против Немачке, без јасне идеолошке компоненте.

В.Х: Америка, као велика сила, за једини интерес је, као и увек, имала јачање сопствене моћи и свог утицаја у свету. То је и разлог што је своју врсту демократије покушавала и још покушава да наметне другим државама, посебно малим. У име борбе на тржишту нафте, у име такве демократије, урађено је, а ради се и данас, много прљавих ствари.

Б: Осврнимо се на проблеме које је у Европу донео актуелни талас имиграната, дакле људи са потпуно другачијом традицијом, историјом и погледима на свет. Да ли је из свега што се дешава могуће извући закључак да избеглице нису у Европу дошле само бежећи од трагичних услова живота у сопственим отаџбинама, већ и стога што их је у Европу неко позвао, примамио бољим зарадама?

В.Х: Треба подсетити да имамо посла са два типа избеглица – економским и хуманитарним. Ја то замишљам као када са врха брда крене обична грудва, ваља се и нараста и претвара у лавину. За то превасходно треба обезбедити да онај снег уз пут може да се лепи за ту грудву. А по мом мишљењу то лепљење је, у ствари, дуг из времена колонијализма. Дуг који сада плаћамо. Из времена када су ти људи експлоатисани на најужасније начине. Они су били свесни да су Европљани моћнији од њих и нормално је што су желели једнога дана да дођу овамо и да и сами једнога дана постану богати, део овдашњег друштва, и на тај начин прекину предуги ланац сопственог искоришћавања.

Свему је, наравно допринела и пропаганда, тврдње да је на западу све савршено и да је и ограда направљена од кобасица“. Трагично је што су жељу за бољим животом искористили трговци људима, не штедећи на обећањима и упућујући невољнике ка Европи узимајући, истовремено, огромне паре. Мало ко је у принципу спреман да родну земљу напушта тек тако. На то га терају тежак живот, беспослица, општа беда…

Б: Колико су ти људи, имајући у виду средине из којих потичу, отпорни на изазове које собом носи савремена екстремна десница, или друге сличне идеологије, а које су превасходно европског карактера?  

В.Х: Мислим да придошлице нису монолитна целина и не бих их тако ни третирао. Плашим се би то могло да има јако лош ефекат. С обзиром на то да ја као Мађар јасно видим шта ради наша влада, мислим да би званичан став према имигрантима могао да нам се обије о главу, можда већ за неколико генерација. Јер они који пристижу не могу да разазнају, немају европско искуство и не могу да се преобрате за кратко време. Значи свака држава и свака влада би, пре свега, требало да поведу рачуна о васпитавању тих људи, њиховом образовању и прихватању демократије.

Објективно, разлике у менталитетима су изузетно велике. Већ су забележени случајеви насилништва, и од стране домаћина и од стране дођоша, и на то би европске владе требало да се припреме. Јер то стање се тешко мења. Потребно је радити на томе како би се новонастала ситуација правилно дефинисала, прихватила и усмеравала. Ако је придошлих превише на одређеном простору, ако су концентрисани, нормална ће бити њихова тежња да своју културу и религију ставе у први план и да је намећу околини.

ИЗБЕГЛИЦАМА СУ У ПОСТОЈБИНИ ОТЕЛИ СРЕЋУ

Другим речима, избеглицама би се требало више бавити конкретним мерама, и не гајити мржњу према њима, него покушати са интегрисањем у друштво у којем су се затекли. Неопходно је много радити на томе да се сви они уклопе у нову средину. А као прво, требало би уклонити проблеме који постоје у срединама из којих су потекли и тамо их решавати. Тако не би морали да траже нова уточишта, већ би сопствену срећу тражили у својим постојбинама.

Чињеница је такође да је Европа остарила, да је наталитет веома низак, и гледано из те перспективе новодосељени би могли позитивно да делују на ситуацију на нашем континенту. Јер они са собом носе и пуно изразитих људских вредности попут љубави према породици, патријархално васпитање… Уосталом, морамо да прихватимо чињеницу да се Европа и сама већ променила и да се стално мења. 

Да наведем само један пример. Осамдесетих година и ја сам први пут могао да напустим Мађарску и кренем на запад, До тада су нас, на пример, учили да у Француској живе Французи. Али када сам стигао у Париз видео сам много људи црне пути, у ресторанима, на улицама као чистаче, на разним местима, и то ми је било необично. А све то се дешавало пре више од педесет година. Сада у Француској већ живи трећа генерација миграната.

Б: Да ли је Европа спремна да прихвати све наведено?

В.Х: Морамо прихватити као чињеницу и нема потребе да једни друге убијамо већ морамо да тражимо излаз, да тражимо решења. Антифашисти су увек заговарали хуманизам насупрот варваризму. Морамо се научити на суживот. Што више избеглица долази, више морамо да се трудимо.

Ми у Европи трошимо више него што производимо, они мање и троше и производе, њихове потребе за одржање живота су мање. Решење би било да им на прави начин понудимо европске вредности. То би била нека врста марксистичке дијалектике: да узимамо у обзир и њихова гледишта и оно што је за њих добро.

Није решење у ставу ја ћу те примити, али ти мораш да се промениш. Свима нам је потребан потпуно нови, заједнички квалитет живота. Ниче нова, другачија Европа. Али, сетимо се, она је вековима пролазила кроз такве промене, и пролази и данас” – рекао је Вилмош Ханти, председник Међународне федерације покрета отпора и антифашиста, са седиштем у берлину, у разговору за ”Борац” у Београду, приликом седнице Извршног комитета те организација и као гост СУБНОР-а Србије.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Cloudy
07:0715:57 CET
WedThuFri
6/2°C
11/8°C
13/8°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.