ОДРЕДБА У ДВА ЗАКОНА СЛАБО СЕ ПРОВОДИ У ПРАКСИ

Законом о социјалној заштити Републике Србије, чланом 40. став 1. тачка 2. прецизиране су дневне услуге у заједници, а једна од њих је и услуга помоћи. Ове услуге обезбеђује се одраслим и старим, инвалидним, хронично оболелим лицима која живе сама у домаћинству и нису у стању да се сама старају о себи, или живе у домаћинству са другим лицем, неспособним да им пружи помоћ. У овај опис корисника спадају и борци јер је право помоћи прописано у Закону о борачкој заштити а спроводи се у систему социјалне заштите.

Према истраживање које је Републучки одбор СУБНОР-а а спровео од 2008. до 2013. год у 52 Градска и Општинска одбора СУБНОР-а, од 10.500 бораца који су давали одговоре о свом социјално здравственом стању и потреби за помоћ државе 2204 исптаника дало је одговор да им је потребна помоћ у кући. Приликом прокупљања података о остварењу ових њихових потреба Комисија за борачко инвалидску заштиту РО СУБНОР-а установила је де се ово право не спроводи из разлога што се о његовој примени старају локалне заједнице које обезбеђују средства за финансирање овог права. Већина њих није обезбедила услове да се ово право спроведе у праксу.

Осим тога ни већина градских и општинских одбора СУБНОР-а не поклањају потребну пажњу социјално здравственом стању својих чланова па ни потребама бораца за овим  правом. Један од разлога је и неадвекатан третман организације СУБНОР-а у локалним органима власти.

Због тога БОРАЦ објављује овај чланак у коме се објашњава поступак остваривања овог права.

ШТА ТРЕБА ЗНАТИ

1) Комплетну процедуру за коришћење дневних услуга у кући, свака локална самоуправа дужна је да регулише својом Одлуком о правима и услугама у области социјалне заштите. Овим актом прецизирају се садржина услуга које се пружају корисницима у отвореној заштити, права и обавезе корисника услуге помоћи у кући, организација стручног рада у оквиру услуге, финансирање услуге и друга питања од значаја за организацију и функционисање услуге.

2) Ради остваривања услуге помоћи и неге у кући подноси се захтев месно надлежном центру за социјални рад уз давање основних анамнестичих података.тво корисника утврђује Центар одлучује о захтеву и доноси решење по захтеву и трошковима услуге помоћи и неге у кући. Од документације је неопходно поднети следеће:

• Извод из МКР са ЈМБГ,
• Фотокопија личне карте
• Катастарско уверење,
• Задњи чек од пензије, или неке друге принадлежности
• Изјава о члановима домаћинства дата у месно надлежном центру за социјални рад.

У случају кад се ради о болесном борцу коме треба ова помоћ, захтев Центру за социјални рад подноси одбор СУБНОР-а са именом и презименом борца, годином рођења и описом стања због чега је потребна помоћ. Захтев може бити поједначни или групни, а у току решевања о захтеву Центар за социјални рад остварује увид у оправданост захтева.

3) У трошковима услуге помоћи у кући учествују корисник, сродник који има законску обавезу и могућност издржавања корисника, лица која су преузела обавезу плаћања трошкова пружања услуге у складу са законом.

Корисник у трошковима услуге учествује свим својим примањима и приходима, а корисници који су остварили право на додатак за негу и помоћ другог лица или увећани додатак за негу и помоћ другог лица, односно право на новчану накнаду за помоћ и негу другог лица по било ком основу учествују са најмање 20% износа тог додатка у трошковима услуге помоћи и неге у кући.

4) Висина учешћа корисника и сродника, у трошковима пружања услуга помоћи и неге у кући утврђује се решењем центра за социјални рад у зависности од примања и прихода домаћинства.

5) Све активности и услуге које се корисницима обезбеђују у оквиру услуге помоћи и неге у кући деле се на „лакше“ и „теже“ активности.

Прву групу активности (ткзв „лакше активности“) чија је сложеност, време потребно за извршење и време ангажовања неговатељица мање обухватају:

• обављање кућних послова и послова одржавања домаћинства (намештање кревета, пресвлачење постељине, припремање једноставних оброка, доношење готових оброка, набавка намирница, храњење, периодично чишћење стана, прање суђа, загревање просторија и сл.)
• помоћ у одржавању личне хигијене (умивање, пресвлачење, бријање, шишање, сечење ноктију на ногама и рукама, помоћ при одласку у тоалет, прање рубља, одржавање прибора за личну хигијену и сл.).
• обављање послова коришћењем ресурса у локалној заједници (набавка огрева, плаћање рачуна, набавка лекова и пелена у апотекама, обављање или помоћ у обављању других административних послова и сл.).
• обављање послова праћења здравственог стања (мерење телесне температуре, контрола узимања и давања лекова, капи за нос, уши, одвођење до здравствених установа ради прегледа и сл.).
• За прву групу активности (ткзв. „лакше активности“) чија је сложеност, време потребно за извршење и време ангажовања неговатељица мања, утврђује се цена од 200,00 динара за један сат извршења ове активности.
• Другу групу активности (ткзв. „теже или сложеније активности“) чија је сложеност, време потребно за извршење и време ангажовања неговатељице веће обухватају: обављање кућних послова и послова одржавања домаћинства (свакодневне куповине, генерално чишћење просторија, пеглање веша и одеће, поправке у домаћинству, радови око куће и сл.)
• помоћ у одржавању личне хигијене (купање корисника, купање корисника у кревету, приношење и пражњење здравствених помагала за обављање физиолошких потреба)
• обављање послова праћења здравственог стања (помоћ при мењању положаја у постељи, помоћ при померању са кревета на столицу и обратно, вежба хода са помагалом и сл.).

За другу групу активности (ткзв. „теже или сложеније  активности“) чија је сложеност, време потребно за извршење и време ангажовања неговатељице већа, утврђује се цена од 250,00 динара за један сат извршења ове активности. Учешће у трошковима, корисника и сродника који живи у заједничком домаћинству, према напред одређеној цени израчунава се према следећим параметрима: Цензусне групе, приход по члану домаћинства, постотак учешћа учешћа корисника.

Економска цена: 200,00 дин/сат

Ову цену утврђује на предлог Центра за социјални рад надлежни орган за социјалну заштиту у Градовима и општинама.

ПОДАЦИ СА ЛИЦА МЕСТА

Републички одбор СУБНОР-а Србије је у предходном периоду активност на унапређењу социјално здравственог стања бораца заснивао на пројекту на тему унапређења свести заједнице о односу према борцима и војним инвалидима, који је финансирало Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. У том смислу је Комисија за борачко инвалидску заштиту РО СУБНОР-а организовала саветовања у Крагујевцу, Крушевцу, Шапцу, Новом Саду, Новом Бечеју, Београду, Сремској Митровици, и Сокобањи са председницима ОО СУБНОР-а, директорима установа социјалне заштите и директорима домова здравља, секретарима Црвеног крста и начелницима служби за борачка питања у органима локалне самоуправе по овим местима.

На основу примедаба и предлога који су учесници саветовања износили као своја искуства обавештен је Републички одбор СУБНОР-а који је задужио Комисију за борачко инвалидску заштиту да настави да унапређује сарадњу са органима на нивоу републике у чију надлежност спада борачко инвалидска заштита.

Председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић је о проблемима социјално здравственог стања бораца обавестио својевремено Александра Вулина, министра у мандату Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Министар Вулин је упутио писмо установама социјалне заштите за смештај старих особа да приликом пријема на смештај посебну пажњу посвете борцима и војним инвалидима.

У РО СУБНОР-у су у току припреме предлога за Министарство за државну управу са предлогом да органи локалне управе посвете дужну пажњу проблемима бораца и војних инвалида, који су сва своја права унапред одужили током антифашистичке борбе а сада им је у осмој и деветој деценији живота потребна одговарајућа социјална сигурност.

Мр Душанка Лукић Хавелка, председник Комисије за борачко инвалидску заштиту и

Зоран Полић, директор Центра за социјани рад у Прибоју