ВРЕМЕ И ЗА СЛАВЉЕ
Пише: Душан Чукић
Има још дана да се сабере и ова година већ на измаку, али у масовној субноровској породици знају да чекају обавезе без одлагања и није стигло, иако је сијасет повода, време за велико славље.
Можемо, а и морамо не само подстрека ради, да већ сада кажемо, при крају октобра 2017, да смо сваким даном, на свим пољима, код нас у Србији и ван ње, постигли да са поносом слушамо похвале како наше чланство, организација СУБНОР у целини, доприноси општем развоју и угледу отаџбине.
А колико јуче су нас, не сећамо се са злобом, реваншистички поклисари сабијали у ћошак без разлога и повода, протежирали фалсификаторе прошлости, силом топуза одшкрињавали већ одавно склопљене странице историје и, продавајући рог за свећу, школску младеж тровали, што је најцрње то и даље чине, фабриковањем лажи и сврставајући Србију готово у ред оних што су, зна се ко има и грам соли у глави, белодано изгубили Други светски рат укорак са својим вођама заслепљеним нацистичком хитлеровском идеологијом.
Нисмо се дали, заједно са великим делом народа. И дело је избило на видело. Сада се слободно славе и Седми јул, одаје почаст борцима са Кадињаче и Сремског фронта, тугује за страдалницима у Крагујевцу, Краљеву, Јајинцима и другде где су нељуди сејали смрт, саучествујемо у Ветернику са прогнаним и побијеним не само у злочиначким ”олујама”, пуним гласом смемо о бруталном бомбардовању натовских ескадрона, херојима са Кошара, мајору Тепићу коме је официрска част била преча од живота, исто онако што су отаџбина и завет водили Солунце прелазећи голготама да би вратили слободу и напаћеном народу поново улили наду у сигуран живот.
Вечне су и неутуљене слободарске ватре Србије. Због тога је и антифашизам, као темељни принцип постанка и опстанка демократских држава не само на европском тлу, дубоко укорењен у нашем бићу и, према томе, није игра случаја што је СУБНОР непрестаним делом препознат и признат и код нас, у свакој средини и у власти изабраној гласом народа, као посебно корисна организација што друштвени утицај види једино у општем бољитку Србије и настојањима да реч, политички разуман дијалог, превладају ”јастребове” што и даље плиткоумно и дубоком касом и ракетама размишљају.
А ми бар, одавде са Балкана, наши старији чланови, посебно борци учесници, најбоље знају колико је сваки мир бољи од звецкања оружја. Не смемо, међутим, бити неспремни, морамо имати чврсту одбрану за независност и слободу. Сваки динар уложен из труда је гарант. Због тога је, а и за стабилан живот, неопходна јака привреда, до које долазимо, после низа година непочинстава, никако непостојећом пречицом, само жуљевитим напорима, општим и појединачним.
Тај пут Србије је сигуран, јединствени СУБНОР је придружен са чланством које нема, као што никад није ни имало, резервну отаџбину.