САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 786931Укупно посета:
  • 2494748Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

НИЈЕ МРЗЕО НИ СВОЈЕ ЏЕЛАТЕ

Из дневног листа ”Новости” преносимо текст М. Луковића из Крагујевца о последњем сведоку масакра родољуба у Шумарицама на почетку Другог светског рата, кад је немачка хитлеровска солдатеска, уз помоћ домаћих чанколиза, стрељала хиљаде недужних људи.

Међу љима и тек стасалу децу из гимназије у срцу Шумадије.   

”Отишао је и последњи преживели сведок страшног фашистичког злочина и масовних стрељања у Крагујевцу од 19. до 21. октобра 1941. године, Драгољуб Љубе Јовановић, тада седамнаестогодишњак, који је пуком срећом преживео стрељање у Маршићу код Крагујевца, преминуо је у свом дому у 94. години, неколико дана пред 21. октобар, када се обележава сећање на крагујевачке цивилне жртве из Другог светског рата.

Његова супруга Радмила прича за „Новости“ да је њен супруг Љубе, како су га звали и знали у Крагујевцу, отишао тихо и достојанствено, како је и живео, да опет буде са својим друговима који су давно отишли. Преминуо је 16. октобра и сахрањен у свом родном Илићеву код Крагујевца.

-Отишао је тихо и достојанствено, баш како је и живео. Био је једноставан, скроман, ненаметљив. Волео је добре људе и увек се трудио да помогне. Такав је био мој Љубе – са сузама у очима прича Радмила.

Док пребира по сећањима, са посебном пажњом показујући његову слику и одликовања, додаје да су у дивном браку провелих пуних 69 година. Борио се вечито за равноправност, за социјалну правду, то је обележило његов живот. То му је била нека мера радости.

-Никада га нисам чула да подигне глас. Толико је био миран и скроман. Иако је често препричавао страшна дешавања из октобра 1941. године, никада ни о џелатима, који су га сасекли рафалима, убили многе, није говорио са мржњом. Пуком срећом је преживео, а дан сећања на жртве кагујевачког октобра славили смо и као његов други рођендан – прича бака Радмила.

Један од ретких који су преживели масовна стрељања у Крагујевцу Драгољуб Јовановић пре неколико година и јавно је испричао како се и шта дешавало тог страшног октобра.

-Била је недеља. Отац и ја смо спремали дрва за зиму. Моја кућа налазила се на крају Мечковца (Илићево), на почетку пута од Крагујевца за Баточину. У једном тренутку видео сам групу Немаца која је стала из мојих леђа. Један ме је ударио, викали су „Лос, лос“. Отац их је молио да ме не одведу, али су само одмахнули руком – испричао је пре неколико година деда Драгољуб.

Велику групу људи одвели су према Маршићу и ту су почела стрељања. Драгољуб је, погођен са 12 метака, неким чудом остао је жив. Мајка га је пронашла међу лешевима. Успео је да се опорави. Сећања на тај злочин и страшне тренутке никада нису бледела. Чувао их је са посебним пијететом на све оне које су нацисти крвнички убили ни криве ни дужне.

НА ПОСАО ПО ПЛАТУ

Дргољуб Јовановић био је иницијатор оснивања Спомен-музеја „21. октобар“ и први директор. На челу Спомен-музеја био је од 1971. до 1983. године и један од ретких живих сведока масовних стрељања у Крагујевцу и околини.

Прво запослење му је било место учитеља у школи у Драгобраћи код Крагујевца. Волео је те ђаке, каже његова супруга, сваког јутра је са великом радошћу из Крагујевца до Драгобраће пешачио блатњавим путем, али му то ништа није сметало.

ОДЛИКОВАЊА

Поред  многобројних признања, Драгољуб Јовановић одликован је и златном медаљом за заслуге у очувању вредности традиције антифашистичке борбе народа Србије.

-Све чувам са посебном пажњом, то су за мене светиње – каже Радмила.

СУБНОР

Поносан сам што је у нашем чланству био такав човек. Био је честит, искрен, скроман и надасве племенит – истиче академик Жељко Зиројевић, председник крагујевачког СУБНОР-а, уједно и комшија и дугогодишњи пријатељ Драгољуба Јовановића.

 

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Fair
06:3516:09 CET
ThuFriSat
min 1°C
12/1°C
8/0°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.