Обелоданити документа о Аћиф–ефендији

У својим изјавама да Влада Србије шаље лошу поруку са налогом да се уклони табла ратном злочинцу Аћифу Хаџиахметовићу кога Есад Џуџевић назива Аћиф-ефендија, мислим да је обрнуто, јер управо он шаље лошу поруку Бошњацима, нарочито младима и фалсификује чињенице. Господин Џуџевић није толико млад и неук да није могао да се распита ко је био тај човек који је почетком новембра 1941. године наредио да се једнога дана убије више од 50 виђенијих Срба. Међу њима је био и мој деда, трговац Стеван Басоровић, шездесетогодишњак и отац седам ћерки, кога је на превару група младића албанске националности извела из куће и на кућном прагу убила дум-дум мецима, пуцајући му у главу.да су укућани морали да му мозак скупљају по прашини. Ја сам тада имала само шест година, али ту рану нисам заборавила. Жалим што овај догађај никада није обележен у Новом Пазару. Послератна власт је то занемаривала, можда ради наводног неговања братства и јединства, што је на жалост злоупотребљено и преокренуто у своју супротност, као што видимо, додуше од злонамерних.

Ја сам 60 година живела у Новом Пазару, школовала се и радила као лекар више од 30 година и носим лепе успомене на тај период живота. Родитељи ме нису васпитавали да мрзим муслимане, као што нисам ни ја моју децу и унуке, већ напротив, гајили смо увек добре међуљудске односе, јер сам знала да срамни чин убиства мога деде и других невиних жртава нису организовали и починили Новопазарци, већ они који су дошли да сеју мржњу и имали само њима знане циљеве. Наше комшије муслимани су у тим немирним ратним данима спасли многе недужне Србе и то им никада не заборављамо. Зато ме и чуди ова помама глорификације једног човека о коме се не саопштава истина, да је био сарадник окупатора. У свему овоме Џуџевић је веома ангажован, што не бих очекивала од једног посланика у Скупштини Републике Србије, али није усамљен. И пре њега су се јављали гласноговорници као што је муфтија Зукорлић са балкона у центру Новог Пазара, који ме је потресао својим изјавама. Реаговала сам али не довољно гласно, јер сам сматрала да је млад и да не зна шта прича, као што и за Џуџевића покушавам да нађем оправдање, јер није из Новог Пазара, као ни Угљанин, чија странка све ово подржава, на жалост.И сада питам ко прича будалаштине, како каже Џуџевић, и ко трује младе и прекраја чињенице. Има ли документације о овом догађају и има ли неког хроничара да изнесе чињенице, јер ово се догађало пре 70 година? И даље, чему све ово води и шта је циљ оволике медијске пажње и извртања чињеница?Ово пишем и у име других потомака невино убијених Срба, као што је на пример наш познати глумац Бранислав Зеремски, чији је деда Драгомир Шумарац мучки убијен истог дана када и мој деда. Шта је потребно да предузмемо и на који начин можемо да зауставимо ширење неистина? Не треба да се задовољимо само скидањем плоче једном фашисти а да млади не сазнају праву истину.

Др Милица Ђокић, Београд