САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758462Укупно посета:
  • 2430457Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ТО СУ МОГЛИ САМО ХРАБРИ ПАРТИЗАНИ

У Пријепољу, на обали Лима, испред споменика храбрим партизанима који су су се у децембру 1943. јуначки одупрли надмоћнијем фашистичком непријатељу, одржана је народна свечаност.

У организацији СУБНОР-а Србије и локалне самоуправе, у присуству бројних грађана и ученика разних школа, евоциране су успомене на тешко време из Другог светског рата. Изведен је и пригодан уметнички програм.

На свечаности је, у име СУБНОР-а Србије и председника проф.др Миодрага Зечевића, говорио потпредседник Републичког одбора генерал и лекар Бранислав Поповић Бацко.         

”Окупили смо се у Пријепољу да одамо пошту погинулим херојима у најкрвавијој и најдраматичнијој битци на југословенском ратишту у Другом светском рату.

 Пре 71 године су се сукобиле снаге НОВЈ са десетоструко бројнијим непријатељем. Непријатељ је у рејону Сјенице прикупио око 24.000 војника: Немаца око 20.500, муслиманских милиционера око 2.600, Дражиних четника око 1.000.

УДРУЖЕНИ ФАШИСТИ

Оваквој сили до зуба наоружаних, посебно Немаца са оклопним снагама и артиљеријом, супроставило се мање од 2.000 бораца, буквално оно што имамо у песмама Бранка Ћопића ”један на десет – десет на једнога”.

При томе су пролетери из 2.пролетерске бригаде и 3.санџачке пролетерске бригаде и Шумадинци и Београђани из 1.шумадијске бригаде имали задатак да таквог непријатеља задрже најмање један дан, како би се више хиљада рањеника склонили из Пљеваља. У томе су успели по цену преко 500 погинулих другова у најкрвавијој бици.

После невиђеног дочека Шумадинаца („У Пријепољу 1.шумадијска је марширала по цвећу“) и њихов смештај за одмор долази до Пријепољске битке у којој су 1.и 2.батаљон Друге пролетерске бригаде и 1.шумадијска бригада  изложени невиђеном удару. У тој бици све је било уперено против Шумадинаца и пролетера:

– Прва шумадијска још није била попуњена муницијом, одећом и обућом,

– Нашим штабовима су хватане депеше,

– Штабови су изгубили психолошки рат, јер их је непријатељ довео у стање небудности,

– Информацијама које су команде добијале није посвећена одговарајућа пажња,

– Шумадинцима је дат неодмерен одмор који није био у складу са ратном ситуацијом,

– Пред битку део старешина је упућен на курсеве, а командант и комесар су били у Пљевљима.

Али, исказано је невиђено јунаштво Шумадинаца, херојство је достигло највиши могући степен.

Први и Други шумадијски батаљон, смештени у згради болнице на левој обали Лима са лаким наоружањем и са недовољно муниције, ушли су у отсудну битку. Бранио се прелаз преко моста на леву обалу Лима.

Немци су прелазили тенковима, али пешадија није прошла. Цео дан су издржали уз велике жртве. Остали су на вечној стражи Соколице, Кошевине, болнице, Пријепоља и леденог и набујалог Лима.

”ИМА НАС ЈОШ ЖИВИХ”

У том дану, просто невероватно,  борци 1. и 2. батаљона успевали су да девет пута врате тенкове преко моста, јер су пешадију која прати тенкове уништавали. Тенкови су долазили до главног улаза и продирали између болнице и гимназије, засипали ватром браниоце. Кад се тенкови повуку преко моста, ватру преузима артиљерија и тако цели дан. Иако су широки камени зидови болнице, ипак су се све више урушавали да би средином дана био порушен кров, а браниоци, иако све више погинулих и рањених, нису ни помишљали на предају.

Одакле толико снаге нашим борцима? То не разумеју ни пријатељи ни непријатељи. Како могу разумети рањену девојку која скаче и на прозору виче: „Пуцајте Швабе, нас има још живих“. Да је нису истог тренутка сабоци повукли, одмах би погинула од рафала који је уследио.

Морамо поменути јурише и освајање Соколице са низом бункера иза чега настаје борба у окружењу када су Немци непрекидно јуришали, а неколико бункера је одолевало цели дан. Јунаци са Соколице су и они који су пали и они који су преживели.

Војни историчари су оценили: Због небудности штаба Другог корпуса и њему потчињених штабова и јединица, Друга пролетерска и Прва шумадијска бригада биле су потпуно изненађене и претрпеле тешке губитке. Последице би биле и теже да упорна одбрана 1.шумадијске бригаде из болничке зграде није задржала немачке јединице цео дан и  успорила им покрет према Пљевљима.

Наведене су само неке чињенице које чине јасним зашто 4.децембар 1943. године СУБНОР Србије обележава са пијететом.

Дан велик по невиђеном јунаштву храбрих партизана у народноослободилачкој борби против фашистичког окупатора и њихових помагача у Другом светском рату”.

Једно реаговање на Пријепоље

  • pedjaza каже:

    Ovo su bili podvizi kavkim se malo koja vojska u svetu može podičiti. Kolike su količine hrabrosti, upornosti, istrajnosti, doslednosti i samopouzdanja bile potrebne, da bi se izveo jedan ovakav poduhvat i više nego desetostruko brojnijem neprijatelju zadali tako veliki udarci?!
    Natčovečanski napori boraca 2. proleterske, 3. sandžačke proleterske i 1. šumadijske brigade, u vremenu kada je borba protiv fašističkih okupatora i njihovih slugu bila važnija od života, ostaće trajno upamćeni,.
    Neka živi četvrtodecemabrski duh borbe hrabrih partizana protiv fašističkih zlikovaca u Prijepolju!

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4016:06 CET
SatSunMon
7/2°C
8/1°C
8/1°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.